Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž2 72/23 od 16.03.2023. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena prvostepena presuda u stavu prvom i trećem izreke. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude drugostepenog suda tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava, kako to proizlazi iz navoda revizije.

Tuženi je podneo odgovor na reviziju. Troškove revizijskog postupka nije tražio.

Ispitujući pobijanu odluku primenom člana 408. ZPP u vezi člana 403. stav 2. tačka 1. ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 55/14, 87/18,18/20 i 10/23) u vezi sa članom 202. Porodičnog zakona, Vrhovni sud je ocenio da revizija nije osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P2 2781/11 od 24.05.2012. godine, razveden je brak tužioca AA i zakonske zastupnice maloletnog tuženog VV, maloletni BB poveren je majci na samostalno vršenje roditeljskog prava, uređen je način održavanja ličnih odnosa maloletnog BB sa ocem i tužilac je obavezan da na ime svog doprinosa za izdržavanje maloletnog BB plaća mesečno 25% od redovnih mesečnih novčanih primanja koja ostvaruje umanjenih za poreze i doprinose za obavezno socijalno osiguranje, počev od 07.07.2011. godine. U vreme donošenja navedene presude tužilac je živeo i radio u Beogradu, a od septembra 2017. godine živi u Republici ..., gde je zaposlen kao stručni saradnik za ... za tržište Japana, Koreje,Tajlanda i Vijetnama. Redovna neto zarada tužioca je 3.000 evra, dok aktuelno ostvaruje zaradu od oko 3.500-4.000 evra i jednom godišnje dobija bonus čiji iznos zavisi od poslovanja firme (500-1.100 evra). Od donošenja prethodne odluke, tužilac je zasnovao novu vanbračnu zajednicu tokom koje je rođeno dvoje dece. Sa porodicom stanuje u iznajmljenom stanu površine 100m2 za koji pored osnovnih troškova od 1.070 evra, plaća 150-200 evra na ime utrošene električne energije. Poseduje vozilo kupljeno na kredit sa rokom otplate od pet godina, mesečno kreditno zaduženje iznosi 215 evra, sa poslednjom ratom od 12.800 evra. Maloletna deca, koju izdržava, od novembra 2018. godine pohađaju vrtić, čiji mesečni trošak za oba deteta uključujući obroke iznosi 507 evra. Tužilac izdržava i suprugu koja nije zaposlena, za čiji kurs jezika izdvaja mesečno 290 evra. Na ime izdržavanja maloletnog tuženog mesečno uplaćuje 740 evra. Nema nepokretnosti u svom vlasništvu, ostvaruje dečiji dodatak za dvoje dece od 215 evra po detetu. Majci koja živi u ...., koja je narušenog zdravlja i ostvaruje niska primanja, finansijski pomaže mesečnim iznosom od 100 do 150 evra. Stambene prilike zakonske zastupnice maloletnog tuženog nisu promenjene u odnosu na vreme kada je doneta presuda čija se izmena traži. Zakonska zastupnica sa maloletnim tuženim stanuje u stanu površine 45m2 za koji plaća zakup 350 evra i garažno mesto 70 evra. Troškovi stanovanja mesečno iznose 10.000,00 dinara za infostan, 4.000,00 dinara za stambeno održavanje, 5.000,00 dinara na ime utrošene električne energije i 3.000,00 dinara mesečno na ime interneta. Zaposlena je i ostvaruje mesečnu zaradu od 50.000 do 70.000 dinara. Osim zarade nema druge izvore prihoda niti finansijsku pomoć drugih lica. Kreditno je zadužena iznosom od oko18.000,00 dinara mesečno. Maloletni tuženi je u vreme donošenja prethodne odluke bio uzrasta od tri godina, sada pohađa sedmi razred osnovne škole. Osim školskih aktivnosti, pohađa specijalizovanu školu za mlade matematičare „Arhimedes“ za koju se po polugodištu plaća 40.000,00 dinara, kurs engleskog jezika koji plaća 10.000,00 dinara mesečno, kurs nemačkog jezika za koji izdvaja 5.000,00 dinara mesečno, a kao talentovano dete pohađa i kurs programiranja. Trenira košarku pet puta nedeljno i za to izdvaja 5.000,00 do 6.000,00 dinara mesečno, ide na pripreme dva puta godišnje koje iznose oko 38.000,00 dinara. Navedene vannastavne aktivnosti maloletni tuženi pohađa po savetu profesora. Troškovi školovanja maloletnog tuženog obuhvataju nabavku udžbenika od oko 13.000,00 dinara, nastavnih sredstava i opreme za fizičko vaspitanje od oko 25.000,00 dinara godišnje, troškovi opreme za on-lajn nastavu (109.000,00 dinara) i troškove rekreativne nastave od oko 35.000,00 dinara godišnje. Maloletni BB je nosio dve godine mobilni ortopanski aparat koji je sa drugim stomatološkim intervencijama košato 40.000,00 dinara, a sada je neophodno nošenje fiksnog ortodontskog aparata čija ugradnja košta oko 1.000 evra.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su odbili kao neosnovan tužbeni zahtev, uz zaključak da nisu ispunjeni uslovi za izmenu visine izdržavanja smanjenjem u odnosu na iznos kojim je prethodnom odlukom suda tužilac obavezan da doprinosi izdržavanju tuženog maloletnog BB primenom člana 154, 160. i 164. Porodičnog zakona.

Naime, prema članu 164 Porodičnog zakona visina izdržavanja može se smanjiti ili povećati, ako se promene okolnosti na osnovu kojih je doneta predhodna odluka.

U ovom slučaju, promenjene okolnosti na strani tužioca, odnosno to što je u međuvremenu zasnovao novu vanbračnu zajednicu u kojoj je rođeno dvoje maloletne dece prema kojima tužilac ima zakonsku obavezu izdržavanja, kao i to što sada izdržava suprugu koja je nezaposlena i dobrovoljno doprinosi izdržavanju majke koja ima niska primanja, nisu od uticaja na promenu visine izdržavanja kojom je tužilac obavezan predhodnom odlukom, s obzirom na zakonom propisanu dužnost roditelja da izdržavaju svoju decu (čl. 154 Porodičnog zakona) i prioritet izdržavanja maloletne dece u odnosu na druga lica prema kojima dužnik izdržavanja ima zakonsku obavezu izdržavanja ( član 166 stav 4 Porodičnog zakona). Osim toga, tuženi i dalje ima mogućnosti da za izdržavanje maloletnog tuženog izdvoji dosuđeni procentualni iznos od 25% od redovnih mesečnih novčanih primanja, bez ugrožavanja sopstvene egzistencije, jer sada ostvaruje znatno uvećanu zaradu u odnosu na period donošenja prethodne odluke, kao i dodatne bonuse, s tim da obavezu izdržavanja zajedničke maloletne dece, pored tužioca, ima i njegova supruga, čija radna sposobnost nije dovedana u sumnju i koja je stoga, iako nezaposlena, u mogućnosti da zajedno sa tužiocem stiče prihode radnim angažovanjem i doprinosi izdržavanju njihove maloletne dece. Eventualno nedostajuća sredstva za podmirenje potreba lica koja je po zakonu dužan da izdržava kao i za sopstvene potrebe tužilac je u mogućnosti da obezbedi dodatnim radnim angažovanjem, s obzirom na godine života i zdravstveno stanje.

Istovremeno, promenjene okolnosti na strani maloletnog tuženog su te što je od donošenja prethodne odluke proteklo skoro 10 godina, te su se potrebe maloletnog tuženog značajno povećale, s obzirom na njegov uzrast i neophodnost redovnog školovanja kao i pohađanja vannastavnih aktivnosti za njegov pravilan razvoj, pa je dosuđeni procentualni iznos na ime izdržavanja i dalje opravdan, jer je sada nominalno uvećan (zbog uvećanja zarade koju tužilac ostavruje u inostranstvu u stranoj valuti) u meri u kojoj je potrebno da se maloletnom detetu (pored onog što maloletno dete dobija od majke kroz svakodnevno staranje, brigu i novčana davanja za njegovo izdržavanje) obezbedi zadovoljene svih novonastalih potreba kao i životni standard saglasno članu 160 i 162. stav 3 u vezi člana 154. Porodičnog zakona.

Imajući u vidu navedeno, po oceni Vrhovnog suda, prvilno su nižestepeni sudovi zaključili da utvrđene promenjene okolnosti na osnovu kojih je doneta prethodna odluka, kako na strani tužioca kao dužnika izdržavanja tako i na strani maloletnog tuženog kao poverioca izdržavanja, ne opravdavaju izmenu visine izdržavanja smanjenjem, saglasno zahtevu tužbe, primenom člana 164. Porodičnog zakona Republike Srbije, pa su suprotni navodi revizije neosnovani.

Ostalim navodima revizije se kroz ukazivanje na pogrešnu primenu materijalnog prava zapravo osporava pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja sa kojih razloga se revizija ne može izjaviti i ponavljaju navodi žalbe koji su bili predmet pravilne ocene drugostepenog suda, pa su isti ocenjeni kao neosnovani i bez uticaja na drugačije odlučivanje.

Iz navedenih razloga, primenom člana 414. ZPP odlučeno je kao u izreci .

Predsednik veća – sudija

Dobrila Strajina, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković