Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Božidara Vujičića, predsednika veća, Vesne Subić, Jelice Bojanić Kerkez, Vesne Popović i Zorane Delibašić, članova veća, u parnici tužioca „GRUPA UNIVEREHPORT- TRGOPROMET“ a.d. sa sedištem u ..., koga zastupa punomoćnik Branko Krstajić, advokat iz ..., protiv tuženih Grada Subotice, koga zastupa Gradsko pravobranilaštvo, sa sedištem u Subotici i AA iz ..., radi utvrđenja i isplate, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 952/19 od 27.02.2019. godine, u sednici veća održanoj dana 27.05.2020. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 952/19 od 27.02.2019. godine, kao o izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca, izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 952/19 od 27.02.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Subotici P 681/18 od 24.10.2018. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je traženo da se utvrdi da tuženi 1. reda nema pravo potraživanja obezeđeno zalogom na dan 16.11.2015. godine, niti svojstvo založnog poverioca prema tuženom 2. reda, te da tužilac ima pravo prioritetne naplate u odnosu na tuženog 1. reda, da je tuženi 1. reda dužan da trpi namirenje tužioca iz osnova potraživanja koje tužilac ima prema tuženom 2. reda, a na osnovu izvršne isprave br. 11P 5/12 od 21.11.2013. godine iz ostvarene kupoprodajne cene stana koji je bio predmet izvršenja prodajom nepokretnosti u predmetu I 1837/14 na broju parcele ... br.zg .... br.ulaza..., prizemlje, broj posebnog dela ..., jednosoban stan iz ln.br. ... KO ..., iz celokupne ostvarene kupoprodajne cene do visine svog potraživanja na dan namirenja, kao i da se obaveže tuženi 1. reda Grad Subotica da isplati tužiocu iznos od 98.730,38 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana utuženja do isplate. Stavom drugim izreke obavezan je tužilac da tuženom Gradu Subotici isplati troškove parničnog postupka u iznosu od 6.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate, u roku od 15 dana od presuđenja.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 952/19 od 27.02.2019. godine odbijena je žalba tužioca i potvrđena prvostepena presuda i odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, i predložio da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom, u skladu sa članom 404. Zakona o parničnom postupku.

Primenom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11... 87/18) posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.

Pravnosnažnom presudom odlučeno je o pravu potraživanja Grada Subotice koje je obezbeđeno zalogom i svojstvu Grada Subotice, kao založnog poverioca, prema drugotuženom, te pravu prioritetne naplate tužioca u odnosu na Grad Subotica iz osnovnog potraživanja koje tužilac ima prema drugotuženoj iz ostvarene kupoprodajne cene stana koji je bio predmet izvršenja prodajom nepokretnosti. O ovom pravu tužioca, kao i o uknjižbi založnog prava Grada Subotice i sticanju tog prava sudovi su odlučili uz primenu materijalnog prava koje je u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim u odlukama Vrhovnog kasacionog suda, u kojima je odlučivano o istovetnim zahtevima tužilaca, sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom. Revizijom se ne ukazuje na postojanje drugačijih odluka, zbog čega u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava.

U konkretnom slučaju tuženi Grad Subotica je založno pravo na predmetnoj nepokretnosti stekao na osnovu rešenja Opštinskog suda u Subotici Dn 2044/2003 od 14.04.2003. godine, a u smislu člana 6. ugovora o otkupu stana, radi obezbeđenja isplate otkupne cene stana u iznosu od 98.730,38 dinara. Založno pravo – hipoteka radi obezbeđenja potraživanja Grada Subotice je upisana u katastar nepokretnosti rešenjem RGZ Službe za katastar nepokretnosti od 26.11.2015. godine.

Hipoteka je založno pravo na nepokretnosti, koje ovlašćuje poverioca da, ako dužnik ne isplati dug o dospelosti, zahteva naplatu potraživanja obezbeđenog hipotekom iz vrednosti nepokretnosti, pre običnih poverilaca i pre docnijih hipotekarnih poverilaca, bez obzira u čijoj svojini se nepokretnost nalazi. Hipotekarni poverilac može, ako dužnik ne isplati dug o dospelosti, da namiri svoje potraživanje iz vrednosti hipotekovane nepokretnosti, bez obira u čijoj svojini ili državini se ona nalazi u tom trenutku. To znači da hipoteka prati nepokretnost bez obzira na promenu vlasnika nepokretnosti.

Kako je sporno založno pravo stečeno u skladu sa odredbama o hipoteci iz Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa koji su važili u vreme donošenja rešenja o upisu založnog prava i odredbama Zakona o hipoteci koji je važio u vreme upisa založnog prava, činjenica promene vlasnika nepokretnosti od donošenja rešenja o upisu založnog prava do samog upisa tog založnog prava u katastar nepokretnosti nije od uticaja na pravo založnog poverioca da namiri svoje potraživanje iz vrednosti te nepokretnosti, kako su to pravilno zaključili i nižestepeni sudovi.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da u ovom predmetu nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužioca kao o izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. stav 1. ZPP, na osnovu čega je odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11... 87/18), Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima, ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra, po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 26.06.2018. godine. Vrednost pobijanog dela pravnosnažne presude je 98.730,38 dinara, što prema srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe (1 evro = 118,1409 dinara), predstavlja dinarsku protivvrednost ispod 40.000 evra.

Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinsko-pravnom sporu u kome vrednost predmeta spora ne prelazi graničnu vrednost za dozvoljenost revizije, to je Vrhovni kasacioni sud ocenio da je revizija tužioca nedozvoljena, primenom člana 403. stav 3. ZPP.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 413. ZPP, odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća-sudija

Božidar Vujičić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić