.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 28130/2023
13.12.2023. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Branke Dražić, Dragane Boljević, Vesne Stanković i Radoslave Mađarov, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., Opština ..., koga zastupa Dušan Pavlica advokat iz ..., protiv tuženog: Republike Srbije, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i poljoprivrede, Republički hidrometeorološki zavod, radi isplate, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Beogradu Gž 13253/20 od 23.03.2023. godine, na sednici održanoj 13.12.2023. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Beogradu Gž 13253/20 od 23.03.2023. godine. ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Beogradu Gž 13253/20 od 23.03.2023. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Rešenjem Višeg suda u Beogradu Gž 13253/20 od 23.03.2023. godine odbijena je žalba tužioca i potvrđeno rešenje Prvog osnovnog suda u Beogradu P 19688/18 od 29.01.2020. godine kojim je odbačena tužba.
Protiv rešenja drugostepenog suda tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, pozivajući se na član 404. Zakona o parničnom postupku – ZPP (posebna revizija).
Posebna revizija je izuzetno pravno sredstvo koje se, zbog pogrešne primene materijalnog prava, može izjaviti protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom. Pravila o tom pravnom sredstvu, izjavljenom protiv presude, shodno se primenjuju na osnovu člana 420. stav 6. ZPP i na posebnu reviziju izjavljenu protiv drugostepenog rešenja kojim se pravnosnažno okončava postupak u sporu u kojem ne bi bila dozvoljena revizija protiv pravnosnažne presude.
O dozvoljenosti posebne revizije, rezervisane za pitanja iz domena primene materijalnog prava, odlučuje Vrhovni sud, ceneći potrebu odlučivanja o tom pravnom sredstvu zbog razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava.
Po oceni Vrhovnog suda, u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za primenu instituta izuzetno dozvoljene revizije iz člana 404. ZPP. Osporenim pravnosnažnim rešenjem donetim u drugom stepenu je tužba odbačena kao neuredna (nerazumljiva i nepotpuna), pošto je punomoćnik – advokat kao tuženog označio Republiku Srbiju, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i poljoprivrede, Republički hidrometeorološki zavod, iako tako označeni tuženi ne može biti stranka u postupku, jer stranačku sposobnost imaju i Republika Srbija i Republički hidrometeorološki zavod kao zasebna pravna lica. Reč je o procesnom rešenju donetom primenom procesnih pravila iz člana 294. u vezi s čl. 74. stav 1, 98, 192. stav 1. i 101. stav 5. ZPP. U toj situaciji ne radi se o pravnom pitanju od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, niti o potrebi novog tumačenja prava, zbog čega je odlučeno kao u stavu prvom izreke, na osnovu člana 404. stav 2. ZPP.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5, u vezi s članom 420. st. 2. i 6. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena, jer je izjavljena protiv odluke protiv koje se po zakonu ne može izjaviti.
Zakonom o parničnom postupku je propisano (član 420) da stranke mogu da izjave reviziju protiv rešenja drugostepenog suda kojom je postupak pravnosnažno okončan (stav 1), da revizija protiv rešenja drugostepenog suda kojim je postupak pravnosnažno okončan nije dozvoljena u sporovima u kojima ne bi bila dozvoljena revizija protiv pravnosnažne presude (stav 2), da se u postupku povodom revizije protiv rešenja shodno primenjuju odredbe ovog zakona o reviziji protiv presude (stav 6), a članom 403. stav 3. da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Dakle, kada je postupak u imovinskopravnom sporu pravnosnažno okončan rešenjem drugostepenog suda kojim je odbačena tužba, kao u konkretnom slučaju, revizija je dozvoljena pod uslovom da vrednost predmeta spora pobijanog dela prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
U konkretnom slučaju tužbom nije označena vrednost predmeta ovog imovinskog spora, već je traženo obavezivanje tuženog na uplatu doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje za radno angažovanje tužioca u periodu od 15.04.2015. do 15.10.2018. godine prema stopi od ugovorene osnovice važećoj na dan uplate.
Kako je tužilac propustio da označi vrednost predmeta i nije platio sudsku taksu na tužbu, a vrednost predmeta spora se ne može utvrditi ni po odredbama člana 21. do 27. Zakona o sudskim taksama („Sl.glasnik RS“ br.28/94, ... 95/18), kao vrednost predmeta spora uzima se, na osnovu člana 28. istog zakona, iznos od 15.000,00 dinara, bez obzira koji je sud nadležan za rešavanje spora, koji iznos očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost iznosa od 40.000 evra.
S obzirom na izloženo, pošto je izjavljena u imovinskopravnom sporu koji ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, revizija je nedozvoljena i kao takva odbačena primenom člana 413. ZPP, drugim stavom izreke ovog rešenja.
Predsednik veća - sudija
Branislav Bosiljković, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
