Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 3449/18 od 12.03.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužilaca da se utvrdi da je ništav ugovor o kupoprodaji nepokretne imovine koji je zaključen 30.03.2009. godine, pred Opštinskim sudom u Novom Pazaru, pod posl.br. Ov br. .../... između AD „Deževa nameštaj“ iz Novog Pazara, kao prodavca i HNT-PROM DOO, Novi Pazar kao kupca, a kojim su prodate nepokretnosti, bliže označene u stavu prvom izreke ove presude. Stavom drugim izreke, obavezani su tužioci da tuženom na ime troškova parničnog postupka isplate solidarno 414.050,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu, tužioci su blagovremeno izjavili reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešne primene materijalnog prava i pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u smislu člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11...55/14) i utvrdio da je revizija tužilaca osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužioci su bili radnici AD „Deževa nameštaj“ Novi Pazar i akcionari ovog preduzeća, prema kome imaju nerealizovana potraživanja, shodno odlukama Opštinskog suda u Novom Pazaru. Usled problema u poslovanju preduzeća AD „Deževa nameštaj“ Novi Pazar, Privredni sud u Kraljevu je rešenjem posl.br. VII-St 36/2010 od 14.04.2010. godine, pokrenuo prethodni stečajni postupak radi utvrđivanja stečajnih razloga, uz određivanje iznosa potrebnog za predujmljivanje radi sprovođenja postupka stečaja. Usled neuplate potrebnih sredstava, rešenjem istog suda posl.br. VII-St 36/2010 od 30.07.2010. godine, utvrđena je ispunjenost stečajnog razloga i ujedno je otvoren i zaključen stečajni postupak nad ovim preduzećem, uz naznaku da imovina stečena od dužnika prelazi u svojinu Republike Srbije. Naznačeno rešenje je postalo pravnosnažno 18.10.2010. godine. Upravni odbor preduzeća AD „Deževa nameštaj“ Novi Pazar, u sastavu predsednik odbora ĐĐ i članovi EE i ŽŽ je na sednicama Upravnog odbora na koje nije pozvan član UO GG, održanim dana 02.02.2009. godine, 06.02.2009., 27.02.2009. godine zasedao i doneo odluku o prodaji nepokretne imovine koja je naznačena u spornom ugovoru, s tim što je u prvoj odluci kao minimalna cena bio određen iznos od 12.000.000,00 dinara, potom je kao minimalan iznos bio određen iznos od 7.500.000,00 dinara, a potom u poslednjoj odluci nije ni naznačen iznos prodaje. Tuženi HNT-PROM DOO, Novi Pazar, koji je inače vlasništvo supruge predsednika UO ĐĐ, je dostavio ponudu za kupovinu predmetne imovine uz ponudu cene od 4.500.000,00 dinara za istu. Nakon toga je UO, koga su činili predsednik ĐĐ, član EE i ŽŽ, u svojstvu zapisničara, doneli odluku koja se vodi pod br. 101 preduzeća AD „Deževa nameštaj“ Novi Pazar, o prihvatanju ponude HNT-PROM DOO, Novi Pazar, koja se odnosi na kupovinu predmetne nepokretne imovine. Dana 30.03.2009. godine zaključen je ugovor o kupoprodaji naznačene nepokretne imovine za iznos od 4.500.000,00 dinara. Ugovor je overen kod Opštinskog suda u Novom Pazaru pod oznakom Ov.br. .../... od 30.03.2009. godine. U ime prodavca ugovor je potpisao zastupnik ŽŽ, a u ime kupca ZZ. Skupština akcionara nije bila obaveštena niti je dala saglasnost da se izvrši predmetna prodaja. Presudom Opštinskog suda u Novom Pazaru K 1532/12 od 02.04.2013. godine, ŽŽ, ZZ i ĐĐ oglašeni su krivim što su tokom 2009. godine, kada su mogli da shvate značaj dela i upravljaju svojim postupcima, i to ĐĐ koji je otkupio zajedno sa II veći deo paketa akcija AD „Deževa nameštaj“, pa je potom izabran za predsednika UO, zatim zajedno sa ŽŽ na Upravnom odboru bez saglasnosti skupštine akcionara doneo odluku o prodaji imovine AD „Deževa nameštaj“, određujući pri tom 1/10 cene od stvarne koja je iznosila 45.000.000,00 dinara, a potom zaključio ugovor o kupoprodaji nepokretne imovine (za iznos od 4.500.000,00 dinara, a da prethodno nisu ispoštovali zakonsku proceduru koja je nalagala da odluku o prodaji imovine preduzeća objave u sredstvima javnog informisanja), sa kupcem HNT-PROM DOO, Novi Pazar, čiji je suvlasnik JJ. Na taj način su pribavili protivpravno imovinsku korist navedenom preduzeću oko 40.000.000,00 dinara, s tim što kupac nije izvršio plaćanje ni ugovorene kupoprodajne cene, iako je postao vlasnik naznačene nepokretne imovine, a pri čemu su isti bili svesni da je njihova radnja zabranjena, što su i hteli, čime su izvršili krivično delo zloupotrebe ovlašćenja u privredi iz člana 238. stav 2. u vezi člana 1. tač. 1. i 4. Krivičnog zakona. U toku trajanja ovog postupka, rešenjem Privrednog suda u Kraljevu je 30.07.2010. godine zaključen je postupak stečaja nad dužnikom AD „Deževa nameštaj“ Novi Pazar, a koje je doneto na osnovu člana 153. Zakona o stečaju i AD „Deževa nameštaj“ Novi Pazar je brisan iz Registra privrednih subjekata. Postupak je pravnosnažnim rešenjem prvostepenog suda od 23.08.2011. godine nastavljen prema tuženoj Republici Srbiji, te se na strani tuženog u ovoj pravnoj stvari od tog trenutka javlja HNT-PROM DOO, Novi Pazar i Republika Srbija. Tužioci su tražili da se utvrdi da je ništav ugovor o kupoprodaji zaključen između AD „Deževa nameštaj“ i tuženog HNT-PROM DOO, Novi Pazar, a na osnovu člana 103. ZOO, i u smislu člana 109. ZOO, činjenicom da su akcionari i poverioci AD „Deževa nameštaj“, kao prodavci iz tog ugovora.

Pri ovako utvrđenom činjeničnom stanju, prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev iz razloga što prilikom donošenja odluke o prodaji imovine preduzeća, koja odluka je doneta od strane članova UO, na sednici nije prisustvovala GG, inače član UO niti je ista bila pozivana. Osim toga odluka o prodaji imovine preduzeća doneta je bez saglasnosti i odobrenja skupštine akcionara, što je bilo neophodno shodno odredbama Zakona o privrednim društvima koji je bio na snazi u spornom periodu, jer je član 290. tog zakona izričito propisao da skupština akcionara odlučuje, pored ostalog, i o povećanju ili smanjenju osnovnog kapitala, raspodeli dobiti i pokriću gubitaka i dr. Iz toga proizilazi protivpravnost ovakvog postupanja od strane UO, a u prilog nezakonitosti i namere nezakonite kupoprodaje je i sama činjenica da je HNT-PROM DOO, Novi Pazar vršio uplatu doprinosa za AD „Deževa nameštaj“ i to uplatama izvršenim pre zaključenja spornog ugovora i to 28.01.2009. godine do 30.01.2009. godine i od 20.02.2009. godine. Prvostepeni sud zaključuje da je predmetni ugovor zaključen u ličnom interesu predsednika UO ĐĐ, obzirom da je preduzeće HNT-PROM DOO, preduzeće njegove supruge, te da je ĐĐ prilikom donošenja odluke postupao i bio u sukobu interesa. Time je povređena i odredba člana 33. Zakona o privrednim društvima – povreda dužnosti lojalnosti, te bi shodno članu 35. Zakona o privrednim društvima bilo osnova da se utvrdi da je takav ugovor ništav. Shodno članu 109.tačka 1. ZOO sud na ništavost pazi po službenoj dužnosti, pa je shodno svemu napred navedenom, usvojio tužbeni zahtev.

Drutostepeni sud nije prihvatio ovakvo stanovište prvostepenog suda, pa je nakon sprovedene rasprave doneo presudu i odbio tužbeni zahtev tužilaca kao neosnovan. U prilog svoje pravne argumentacije drugostepeni sud nalazi da je članom 154.stav 2. Zakona o stečaju predviđeno da nakon pravnosnažnosti rešenja iz člana 153.stav 1.tog zakona imovina stečajnog dužnika prelazi u imovinu Republike Srbije, čime se ne dira u ranije stečena prava obezbeđenja i prioritetnog namirenja poverilaca na predmetnoj imovini, te da Republika Srbija ne odgovara za obaveze stečajnog dužnika. Kako tužioci nisu isticali činjenicu da imaju ranije stečena prava obezbeđenja i prioritetnog namirenja na imovini koja je predmet spornog ugovora o kupoprodaji a Republika Srbija nije univerzalni pravni sledbenik AD „Deževa nameštaj“ Novi Pazar, a nije ni strana ugovornica ugovora za koji tužioci traže da se odrede da je ništav, to nije pasivno legitimisana u ovoj pravnoj stvari, tako da na strani tuženih nema potpune pasivne legitimacije. Dalje, drugostepeni sud ističe da je odlukom Ustavnog suda RS br. 71/2001 od 25.07.2012. godine, utvrđeno da odredbe člana 150.-154. Zakona o stečaju nisu u saglasnosti sa Ustavom. Prema članu 58. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, propisano je da kad Ustavni sud utvrdi da zakon nije u saglasnosti sa Ustavom, taj zakon prestaje da važi sa danom objavljivanja u ''Službenom glasniku RS''. U ovom slučaju niko od zainteresovanih lica (tužilaca) u roku od šest meseci od dana objavljivanja navedene odluke Ustavnog suda u ''Službenom glasniku RS'' nije podneo predlog za izmenu pravnosnažnog rešenja Privrednog suda u Kraljevu posl.br. VII St 36/2010 od 30.07.2010. godine, pa kako je rešenje doneto pre objavljivanja odluke Ustavnog suda, a nije podnet predlog za izmenu tog rešenja u smislu člana 61. stav 1. i 2. Zakona o Ustavnom sudu, to znači da je to rešenje i dalje na pravnoj snazi i proizvodi pravno dejstvo. Pri tome, drugostepeni sud zaključuje da je bez pravnog značaja u ovoj pravnoj stvari da li je ugovor o kupoprodaji ništav u smislu člana 103. ZOO, jer su tužioci kao akcionari brisanog preduzeća AD „Deževa nameštaj“, svoja prava, ukoliko su im povređena, mogla ostvariti tako što su na osnovu rešenja Privrednog suda u Kraljevu St 36/2010 od 14.04.2010. godine mogli uplatiti na ime predujma troškova za sprovođenje postupka stečaja (iznos naveden u tom rešenju), čime bi se sprečilo donošenje rešenja o zaključenju postupka stečaja u skladu sa članom 153. Zakona o stečaju, nakon čega bi se postupak nastavio prema preduzeću AD „Deževa nameštaj“ Novi Pazar, koje pravno lice je bilo pasivno legitimisano u ovoj pravnoj stvari i nakon donošenja odluke Ustavnog suda. Drugostepeni sud zaključuje da je bez značaja činjenica da tužioci nisu obavešteni o pokretanju predstečajnog postupka, niti su bili upoznati sa odlukom Privrednog suda u Kraljevu od 14.04.2010. godine, a iz razloga što je naznačena odluka objavljena na oglasnoj tabli Privrednog suda u Kraljevu, čime su sva zainteresovana lica, a time i tužioci, imali mogućnost da se sa istom upoznaju.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ovakav stav drugostepenog suda je neprihvatljiv. Zaključak da su tužioci mogli nakon donošenja odluke Ustavnog suda i oglašavanjem neustavnih odredbi čl. 150-154. Zakona o stečaju, da pokrenu postupak za izmenu rešenja Privrednog suda u Kraljevu St 36/2010 od 30.07.2010. godine, je neprihvatljiv. Ovo iz razloga što tužioci uopšte nisu ni bili stranka u tom postupku. Drugostepeni sud tumačenjem nalazi da su tužioci izgubili svoje pravo jer nisu pokrenuli postupak za izmenu naznačenog rešenja, a istovremeno se poziva i na činjenicu da su odlukom Ustavnog suda oglašene neustavnim odredbe člana od 150.- 154. Zakona o stečaju i tako upada u određenu kontradiktornost. Postupak za utvrđivanje ništavosti spornog ugovora nije ni u kakvoj vezi sa stečajnim postupkom. Tužioci su mogli da podnesu zahtev za utvrđivanje ništavosti naznačenog ugovora bez obzira da li se vodio ili ne stečajni postupak, a to je moglo da učini svako zainteresovano lice, shodno članu 109. Zakona o obligacionim odnosima. Činjenica je da je nakon okončanja postupka stečaja nad AD „Deževa nameštaj“, ostatak imovine prenet na Republiku Srbiju. Stoga je pogrešan zaključak prvostepenog suda da na strani Republike Srbije nema pasivne legitimacije. Ovde se ne radi o pravnom sledbeništvu u smislu ulaska u prava i obaveze shodno odredbama Zakona o privrednim društvima, već se radi o prelasku ostatka imovine sa stečajnog dužnika na Republiku Srbiju i u takvom slučaju Republika Srbija odgovara do visine preuzete imovine za obaveze tog preduzeća prema poveriocima, koji iz određenih razloga nisu uspeli da se naplate u stečajnom postupku. Faktičko pravno sledbeništvo u ovom slučaju ima mnogo šire dejstvo u odnosu na odgovornost prema poveriocima usled preuzimanja imovine nad privrednim društvom nad kojim je okončan stečajni postupak. Pri svemu ovome, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je prvostepeni sud pravilno ocenio da je predmetni ugovor ništav i razloge koje daje prvostepeni sud u svemu prihvata i Vrhovni kasacioni sud. Očigledno je da je doneta odluka o prodaji imovine privrednog subjekta AD „Deževa nameštaj“ Novi Pazar, mimo zakonske procedure bez odluke skupštine akcionara, čime je povređena odredba člana 290. Zakona o privrednim društvima, kojom je bilo predviđeno da skupština akcionara odlučuje, pored ostalog, o povećanju ili smanjenju osnovnog kapitala, raspodele dobiti ili pokriću gubitaka i dr. Osim toga, ne može se izgubiti iz vida i činjenica da su predsednik UO i II, kao i ŽŽ, presudom Osnovnog suda u Novom Pazaru osuđeni zbog izvršenog krivičnog dela zloupotreba ovlašćenja u privredi iz člana 238.stav 2. u vezi stava 1. tač. 1. i 4. Krivičnog zakona, a kao predmet izvršenja krivičnog dela im se upravo stavlja na teret prodaja imovine preduzeća AD „Deževa nameštaj“, mimo svih zakonskih propisa. Stoga je u ovoj pravnoj stvari, pored pomenutoih odredaba Zakona o privrednim društvima, imalo osnova primeni odredbe člana 103. Zakona o obligacionim odnosima, a što je sve drugostepeni sud pogrešno ocenio i shodno tome doneo nezakonitu odluku i pogrešno primenio materijalno pravo.

Na osnovu iznetog, Vrhovni kasacioni sud je primenom člana 416. stav 1. ZPP, odlučio kao u stavu prvom izreke.

Odluka o troškovima postupka doneta je u skladu sa člana 165. stav 1. u vezi člana 153. stav 2. ZPP, pri čemu su tužiocima priznati sledeći troškovi i to na ime stručnog sastava tužbe u iznosu od 67.500,00 dinara (trostruki iznos od 22.500,00 dinara), za sastav jednog preciziranog podneska od 28.07.2011. godine u iznosu od 67.500,00 dinara, za zastupanje tužilaca na sedam održanih ročišta, ukupno od 504.000,00 dinara (trostruki iznos od 24.000,00 dinara što po ročištu iznosi 72.000,00 dinara), na ime takse za odluku iznos od 71.300,00 dinara, na ime stručnog sastava revizije iznos od 135.000,00 dinara, na ime takse za odluku po reviziji iznos od 142.600,00 dinara, što sve ukupno čini iznos od 853.000,00 dinara, a sve u skladu sa odredbama Zakona o advokatskoj tarifi iz Zakona o sudskim taksama. Ostali troškovi tužiocima nisu priznati, iz razloga što isti nisu bili neophodni (odlagana ročišta), jer nije postojala krivica tuženih, a nisu priznati ni troškovi za taksu za odgovor na žalbu pred drugostepenim sudom, jer pisanje odgovora nije bilo neophodno.

Predsednik veća-sudija

dr Dragiša B. Slijepčević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić