Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž4 97/23 od 21.06.2023. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda u stavovima prvom, drugom, četvrtom, šestom i osmom izreke. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan zahtev tuženog za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. ZPP.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 403. stav 2. tačka 1. ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 10/23), u vezi člana 92. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“ br. 10/23), Vrhovni sud je ocenio da je revizija tuženog dozvoljena pošto je odredbom člana 214a. Zakona o autorskom i srodnim pravima („Službeni glasnik RS“ br. 104/09 ... 66/19) propisano da je revizija uvek dozvoljena u sporovima zbog povreda autorskih i srodnih prava kada se ne odnose na imovinskopravni zahtev. S obzirom da je revizija tužioca dozvoljena odredbom člana 214a. Zakona o autorskom srodnim pravima, to nema zakonskih razloga za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. stav 1. ZPP.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 408. ZPP, Vrhovni sud je ocenio da revizija tuženog nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je autor fotografije u boji „Bešenovačko jezero“, nastale dana 18.08.2019. godine, u 16,53 časova upotrebom drona (veličina fajla 3,3 MB, dimenzija 1986 h 2651, shot 1/800, F/2.84.5. mmdivice FC 2103). Fotografija je objavljena na Instagram profilu stranice „Fabrika kreativnosti“ čiji je administrator imao dozvolu tužioca da je koristi. Tuženi je ...2020. godine na svojoj Instagram stranici „Fruskać“ u formi priče iskoristio opisanu fotografiju tako što je istu javno saopštio, bez naznačenja imena tužioca kao autora, pošto je prethodno tagovan od strane korisničkog naloga „Fkreativnost“ na čijem instagram nalogu „Fabrika kreativnosti“ je fotografija objavljena uz dozvolu autora. Tužilac nije primio naknadu od tuženog za saopštenu fotografiju. Udruženje građana „Fruškać“ je nevladino i neprofitno udruženje, osnovano na određeno vreme radi ostvarivanja ciljeva u oblasti očuvanja i promocije fruškogorskih kulturnih, istorijskih i prirodnih vrednosti (član 1. Statuta udruženja), odnosno promovisanje „Fruške gore“ kao turističke destinacije putem veb-sajta „fruskas.net“ i društvenih mreža (član 2.). Statut je potpisao predsedavajući Skupštine udruženja – BB. BB kao zakonski zastupnik tuženog, osnivač je internet stranice „fruskas.net“ i Instagram profila „Fruškać“, kao i ostalih profila na društvenim mrežama koji se bave promocijom Fruške gore, kao i autor sadržaja na tim sajtovima.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja i člana 2. stav 1. i stav 2. tačka 9., člana 9. stavovi 1., 3. i 4., 15., 16. stav 1., člana 17. i člana 30., člana 43. stav 1., člana 102. stavovi 1. i 2., člana 205. stav 1. tačka 1. i stav 2. Zakona o autorskim i srodnim pravima („Službeni glasnik RS“, br. 104/09 ... 29/16), nižestepeni sudovi su usvojili tužbeni zahtev. Ocenili su kao neosnovan prigovor nedostatka pasivne legitimacije na strani tuženog pošto je zakonski zastupnik tuženog u ime tuženog kao udruženja koje promoviše turizam „Fruške gore“ i za njegov račun objavio fotografiju tužioca bez njegove saglasnosti, pa je tuženi odgovoran za radnje svojih zaposlenih shodno odredbi člana 170. Zakona o obligacionim odnosima, a tuženi nije dokazao da je njegov zakonski zastupnik postupao suprotno ovlašćenjima koje ima, zbog čega je odgovoran za nastalu štetu. Nižestepeni sudovi su bili stava da je bez uticaja to što se radi o fotografiji koja je prethodno objavljena na društvenoj mreži Instagram na profilu „Fabrika kreativnosti“ koji je imao dozvolu da fotografiju objavi, te da je tuženi fotografiju preuzeo u potpunosti. Ovo stoga što je tuženi autorsko delo tužioca saopštio bez saglasnosti tužioca i bez označenja njegovog imena kao autora, a kako je delatnost tuženog udruženja promocija turizma i samim tim objavljivanje fotografije drugih autora, bio je u obavezi da postupa sa pojačenim stepenom pažnje i ne može se osloboditi odgovornosti za naknadu štete. Kako je utvrđeno da je tuženi predmetnu fotografiju saopštio bez saglasnosti tužioca kao njenog autora i bez označenja imena tužioca. povredio je tužiočevo autorsko pravo kako imovinsko-pravnu, tako i moralno-pravnu komponentu tog prava, zbog čega ima obavezu da tužiocu naknadi pretrpljenu neimovinsku štete. Polazeći od kriterijuma propisanih odredbom člana 200. Zakona o obligacionim odnosima, imajući u vidu da tužilac nije profesionalni fotograf, da mu je bitno da se prilikom objavljivanja i saopštavanja fotografije čiji je autor označi njegovo ime radi promocije, da za fotografisanje koristi svoju opremu, konkretno za ovu fotografiju koristio je dron, po slobodnoj oceni u skladu sa pravilima propisanim odredbom člana 232. Zakona o parničnom postupku delimično su usvojili zahtev tužioca za naknadu neimovinske štete dosudivši mu iznos od 15.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana presuđenja do isplate, a za razliku odnosno za traženi iznos još 25.000,00 dinara odbili kao neosnovan tužbeni zahtev. Odlučujući o naknadi materijalne štete, nižestepeni sudovi su imajući u vidu pregled minimalnih cena fotografija Udruženja likovnih umetnika, primenjenih umetnosti i dizajnera Srbije (ULUPDS), ocenili da tužiocu pripada naknada u skladu sa predmetnim cenovnikom za 2017./2018. godinu prema kojem se u slučaju prikazivanja fotografija snimljene u specijalnim uslovima (ovde iz vazduha dronom), cena od 150 evra uvećava množenjem faktorom do dva puta, što iznosi 300 evra odnosno 35.268,00 dinara (prema srednjem kursu na dan presuđenja), ali su dosudili tužiocu iznos od 35.000,00 dinara (krećući se u granicama tužbenog zahteva), sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana presuđenja do isplate na osnovu članova 189. stav 2. i 277. Zakona o obligacionim odnosima (ZOO), a odbili zahtev za isplatu zakonske zatezne kamate za period od 09.08.2020. godine do dana presuđenja. Primenom člana 205. stav 1. tačka 6. Zakona o autorskim srodnim pravima, nižestepeni sudovi su obavezali tuženog da objavi uvod i izreku presude o svom trošku imajući u vidu da je usvojen tužbeni zahtev tužioca, pošto je to zadovoljavajući način da se saopšti javnosti ishod spora, dok je u preostalom delu zahtev za objavljivanje presude u celosti odbijen kao neosnovan.

Ovakvo pravno stanovište nižestepenih sudova kao pravilno prihvata i Vrhovni sud.

Članom 2. stav 1. Zakona o autorskim i srodnim pravima („Službeni glasnik RS“, br.104/09 ... 66/19), propisano je da je autorsko delo orgiginalna duhovna tvorevina autora izražena u određenoj formi bez obzira na njegovu umetničku, naučnu i drugu vrednost, njegovu namenu, veličinu, sadržinu i način ispoljavanja kao i dopuštenost javnog saopštavanja njegove sadržine (stav 1.). Autorskim delom smatraju se naročito, između ostalog, planovi, skice, makete i fotografije (stav 2. tačka 9.). Autorsko delo je objavljeno kad je, na bilo koji način i bilo gde u svetu, prvi put saopšteno javnosti od strane autora, odnosno lica koje je on ovlastio (član 7. stav 1.). Autorsko delo je saopšteno javnosti ako je učinjeno dostupnim većem broju lica koja nisu međusobno povezana rodbinskim ili drugim ličnim vezama (stav 2. istog člana). Autor uživa moralna i imovinska prava u pogledu svog autorskog dela od trenutka nastanka autorskog dela (član 8.). Autor je fizičko lice koje je stvorilo autorsko delo (član 9. stav 1.).

Prema članu 15. Zakona o autorskim i srodnim pravima, autor ima isključivo pravo da njegovo ime, pseudonim ili znak budu naznačeni na svakom primerku dela, odnosno navedeni prilikom svakog javnog saopštavanja dela, izuzev ako je to, s obzirom na konkretni oblik javnog saopštavanja dela, tehnički nemoguće ili necelishodno. Prema članu 16. stav 1. ovog zakona, autor ima isključivo pravo da objavi svoje delo i da odredi način na koji će se ono objaviti. Prema članu 19. ovog zakona, autor ima pravo na ekonomsko iskorišćavanje svog dela, kao i dela koje je nastalo preradom njegovog dela i za svako iskorišćavanje autorskog dela od strane drugog lica autoru pripada naknada ako ovim zakonom ili ugovorom nije drukčije određeno (član 19.). Prema članu 30. stav 1. ovog zakona, autor ima isključivo pravo da drugome zabrani ili dozvoli javno saopštavanje dela, uključujući činjenje dela dostupnim javnosti žičnim ili bežičnim putem na način koji omogućuje pojedincu individualni pristup dela sa mesta i u vreme koje on odabere. Prema stavu 2. ovog člana, pravo iz stava 1. ovog člana se ne iscrpljuje bilo kojom radnjom javnog saopštavanja dela, uključujući i činjenje dela dostupnim javnosti žičnim ili bežičnim putem na način propisan stavom 1. ovog člana.

I po oceni Vrhovnog suda, tuženi je povredio autorsko pravo tužioca javnim saopštavanjem njegovog autorskog dela - fotografije u boji „Bešenovačko jezero“ tako što je fotografiju objavio ...2020. godine bez dozvole tužioca kao autora na svojoj Instagram stranici „Fruškać“ i bez označavanja imena tužioca, zbog čega tužilac osnovano potražuje utvrđenje povrede svog autorskog prava i naknadu neimovinske i imovinske štete i druge oblike pravne zaštite predviđene odredbama člana 205. stav 1. tačke 1. i 3. u vezi člana 204., 8., 9., 15., 16. i 20. Zakona o autorskim i srodnim pravima.

Neosnovani su navodi revizije da tuženi nije povredio autorska prava tužioca s obzirom da je stranica „Fkreativnost“ prilikom objavljivanja navedene fotografije na svom nalogu na Instagramu, uz dozvolu tužioca kao autora i sa naznačenjem tužioca kao autora, označila („tagovala“) tuženog omogućivši mu na taj način preuzimanje predmetne fotografije, te je tuženi istu podelio u kratkom vremenskom periodu u izvornom obliku sa stranice „Fkreativnost“ u okviru tzv. „storija“ („story“) kao jedne od mogućnosti koju Instagram pruža korisnicima. Ovo stoga što i za „deljenje“ („share“) tuđeg autorskog dela - u ovom slučaju predmetne fotografije u okviru jedne od mogućnosti koje pruža društvena mreža „Instagram“ korisnicima naloga kroz tzv.“stori“ („story“), koji traje 24 časa, predstavlja vid javnog saopštavanja tog dela, a tuženi izvedenim dokazima nije dokazao (član 231. ZPP) da je za to imao dozvolu tužioca kao autora (član 30. Zakona o autorskim i srodnim pravima). Time je došlo do povrede autorskog prava tužioca, jer je tuženi i nakon „tagovanja“ imao mogućnost da ne podeli fotografiju tužioca na svom nalogu.

Pored toga, tuženi nije dokazao da u konkretnom slučaju (član 15. Zakona o autorskim i srodnim pravima) s obzirom na konkretni oblik javnog saopštavanja dela tužioca (na društvenoj mreži - na internetu), tehnički bilo nemoguće ili necelishodno navođenje njegovog imena, pseudonima ili znaka prilikom javnog saopštavanja dela. „Instagram“ kao društvena mreža pruža tehničku mogućnost korisnicima (imaocima naloga na ovoj mreži) da korišćenjem opcije označavanje/napominjanje („mention“) označe autora preuzete fotografije, a ako i autor sadržaja koji se deli (tuđa fotografija) ima svoj nalog na „Instagramu“ ova društvena mreža omogućava da se direktno ode na profil autora fotografije. „Instagram“ pruža i tehničku mogućnost da se korišćenjem opcije tzv. „tekstualnog označavanja“ („Aa“) na podeljenoj objavi (koju čini npr. tuđa fotografija) navede ime autora, kojom mogućnošću se tuženi takođe nije koristio. Tačno je da „Instagram“ pruža i tehničku mogućnost se jednim klikom na objavu na „storiju“ tzv. „tagovanog“ delioca objave uđe u objavu („post“) na nalogu koji je prvobitno objavio nečiju fotografiju i potom „tagovao“ delioca objave što omogućava da se vidi ime autora, pod uslovom da prvobitni delilac objave (uz saglasnost ili bez saglasnosti autora) naveo ime autora, za koju ociju se odlučio tuženi, ali to prema stavu Vrhovnog suda ne oslobađa tuženog odgovornosti u konkretnom slučaju. Ovo stoga što ta opcija ne dovodi po automatizmu do izvornog delioca fotografije, već zahteva od pratilaca ili posetilaca naloga koji je dalje podelio fotografiju, ovde pratilaca ili samo posetioca naloga „fruskać“ na Instagramu da preduzmu dodatnu radnju u vidu „klika“ u objavu predmetne fotografije u okviru opcije „stori“ („story“), koju oni ne moraju da koriste, ali bez koje ne mogu da odu na stranicu prvobitnog delioca fotografije na Instagramu, ovde „Fkreativnost“, pri čemu sve vreme u okviru trajanja opcije („story“) od 24 časa objavljena fotografija bez naznačenja imena njenog autora ostaje vidljiva svim pratiocima ili posetiocima ovog naloga.

Kod iznetog, po oceni Vrhovnog suda pravilno su nižestepeni sudovi odmerili i visinu naknade nematerijalne i materijalne štete. Svaka objava zanimljivih fotografija Fruške gore na nalogu tuženog na Instagramu, koji se bavi promovisanjem lepota Fruške gore, doprinosi posećenosti (popularnosti) naloga tuženog među korisnicima Instagrama, pa u takvoj situaciji satisfakciju treba pružiti i autoru fotografija, ovde tužiocu, da njegovo ime bude vidljivo svim pratiocima ili posetiocima naloga tuženog na Instagramu, a bez preduzimanja bilo kojih dodatnih aktivnosti (tzv „klika“ u objavu) od strane tih lica, što su nižestepeni sudovi imali u vidu oprilikom odmeravanja visine naknade štete.

Iz navedenih razloga Vrhovni sud je odlučio kao u izreci na osnovu člana 414. stav 1. ZPP.

Predsednik veća – sudija

Zvezdana Lutovac, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković