U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Gordane Komnenić, predsednika veća, dr Ilije Zindovića i Marije Terzić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Tomislav Jovanović, advokat iz ..., protiv tuženog Expo bank a.d., Beograd, čiji je punomoćnik Dragan Nikolić, advokat iz ..., radi utvrđenja i činidbe, odlučujući o reviziji tužioca, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 2133/23 od 17.05.2023. godine, u sednici održanoj 22.11.2023. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 2133/23 od 17.05.2023. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P 13926/2022 od 09.12.2022. godine, stavom prvim izreke, utvrđeno je da je ništava menica serije ... od 24.05.2006. godine sa dospećem 31.05.2009. godine, izdata u korist tuženog radi naplate iznosa od 4.422.318,08 dinara, pa je tuženi obavezan da menicu vrati – preda tužiocu. Stavom drugim izreke, tuženi je obavezan da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 195.412,00 dinara.

Apelacioni sud u Beogradu je, presudom Gž 2133/23 od 17.05.2023. godine, stavom prvim izreke, preinačio presudu Prvog osnovnog suda u Beogradu P 13926/22 od 09.12.2022. godine, u stavu prvom izreke, tako što je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se utvrdi da je ništava menica serije ... od 24.05.2006. godine sa dospećem 31.05.2009. godine, izdata u korist tuženog radi naplate iznosa od 4.422.318,08 dinara, te da se tuženi obaveže da tu menicu vrati – preda tužiocu. Stavom drugim izreke, preinačeno je rešenje o troškovima postupka sadržano u stavu drugom izreke presude Prvog osnovnog suda u Beogradu P 13926/22 od 09.12.2022. godine, tako što je tužilac obavezan da tuženom naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 265.775,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je izjavio blagovremenu reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu, primenom odredbe člana 408., u vezi člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'', br. 72/11... 18/20) i člana 92. Zakona o uređenju sudova (''Službeni glasnik RS'', br. 10/23), pa je utvrdio da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti. Revident u reviziji ukazuje na bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. Zakona o parničnom postupku, međutim, ta bitna povreda nije razlog zbog kog revizija može da se izjavi na osnovu odredbe člana 407. stav 1. tačke 2. i 3. istog Zakona.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, pravni prethodnik tužene banke ''Marfin bank'' a.d., Beograd, koja je pravni prethodnik ''Laiki bank'' a.d., Beograd, je sa korisnikom kredita ''AA'' d.o.o. ... zaključila 24.05.2006. godine, ugovor o kratkoročnom kreditu br. ../06 kojim je korisniku kredita odobren kredit u iznosu od 2.500,00 dinara. Na osnovu zaključenog Aneksa Ugovora o kreditu od 24.11.2006. godine između ''Laiki bank'' a.d., Beograd i korisnika kredita ''AA'' d.o.o. ..., određen je rok vraćanja do 24.03.2007. godine, a pored banke i korisnika kredita, kao ugovorne strane su u ugovoru navedeni BB, kao solidarni jemac 1 i AA, kao solidarni jemac 2. U Aneksu je takođe navedeno da je sredstvo obezbeđenja instrument naplate potraživanja jedna blanko potpisana solo menica solidarnog dužnika 2 i da solidarni dužnik 1 i solidarni dužnik 2, potpisom ugovora neopozivo i bezuslovno ovlašćuju banku da dostavljene blanko menice sa serijskim brojevima ... i ... može popuniti na iznos dospele a neizmirene obaveze po osnovu ovog ugovora, sa upisivanjem klauzule ''bez protesta'', mesta i datuma zaključenja ugovora, kao i mesta i datuma izdavanja menice, datuma popunjavanja menice, kao datuma dospeća menične obaveze, kao i mesta plaćanja menične svote, a po potrebi i drugih meničnih elemenata i klauzula. Aneks ugovora potpisao je BB, za korisnika kredita ''AA'' d.o.o. i ovlašćeno lice banke, a Aneks ugovora o kreditu nije potpisao AA. Tužilac AA je, kao izdavalac potpisao blanko sopstvenu menicu serijski broj ... i predao je ''AA'' d.o.o. iz ... . Menica je predata ''Laiki bank'' a.d. Beograd prilikom zaključenja Aneksa ugovora o kratkoročnom kreditu br. ../06 od 24.05.2006. godine. Menica serijski broj... je popunjena tako što je u menici navedeno mesto izdavanja ''Beograd'', dana 24.05.2006. godine na iznos od 4.222.318,00 dinara, sa datumom dospeća 31.05.2006. godine i da je ista plativa po naredbi ''Marfin bank'' a.d., Beograd, bez izveštaja i bez protesta, da će se plaćanje izvršiti u ''Marfin bank'' a.d., Beograd, a na mestu za izdavaoca (trasanta) je navedeno ime ''AA'' zaposlen u ''AA'' d.o.o. ..., sa stanom u Ul. ... br. ..., broj lične karte .., JMBG ..., dok je na mestu predviđenom za potpis izdavaoca ''trasanta'' potpis lica AA, odnosno nesporno potpis tužioca. Na osnovu verodostojne isprave, menice serijski broj ... tužena, kao izvršni poverilac je 21.02.2011. godine pred Drugim osnovnim sudom u Beogradu, Sudska jedinica u Mladenovcu, protiv izvršnog dužnika AA iz ..., podnela predlog za izvršenje na udelima po skraćenom postupku a radi naplate iznosa od 4.422.318,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 01.06.2009. godine pa do isplate, kao i troškove izvršnog postupka plenidbom, procenom, prodajom i namirenjem iz vrednosti 66,67 udela izvršnog dužnika ''KO 021 Co'' d.o.o. Beograd. Rešenjem izvršnog suda Iv 26600/11 od 03.11.2011. godine, određeno je predloženo izvršenje. Izvršni dužnik je protiv rešenja o izvršenju izjavio prigovor koji je rešenjem Iv 26600/11 od 20.02.2011. godine odbijen kao neosnovan. Izvršni dužnik je 11.09.2012. godine dostavio dopunu prigovora u kom je naveo da je nakon donošenja rešenja o izvršenju izvršni poverilac u Registar agencije za privredne registre upisao založno pravo na udelima. Rešenjem Drugog osnovnog suda u Beogradu, Sudska jedinica u Obrenovcu Ipv (Iv) 72/12 od 20.07.2012. godine, usvojen je prigovor izvršnog dužnika AA podnet 03.05.2012. godine protiv rešenja Drugog osnovnog suda u Beogradu, Sudska jedinica u Mladenovcu Iv 26600/11 od 20.02.2012. godine, pa je to rešenje ukinuto u celosti i predmet vraćen na ponovni postupak. Rešenjem Drugog osnovnog suda u Beogradu, Sudska jedinica u Mladenovcu Iv 26600/2011 od 28.03.2013. godine, stavljeno je van snage rešenje o izvršenju Drugog osnovnog suda u Beogradu, Sudska jedinica u Mladenovcu Iv 26600/2011 od 03.11.2011. godine, u delu u kome je određeno izvršenje i odlučeno da se postupak nastavi kao povodom prigovora protiv platnog naloga. Pravnosnažnom presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P 5131/16 od 16.06.2016. godine utvrđeno je da ne postoji ugovorno pravni odnos između tužioca AA i tužene ''Marfin bank'' a.d., Beograd, kao pravnog sledbenika ''Laiki bank'' a.d. Beograd, utvrđen sadržajem odredbi po osnovu Aneksa ugovora o kreditu br. ../06 od 24.11.2006. godine i utvrđena je neistinost sadržine isprave – menice serijski broj ... ispisane sa mestom izdavanja ''Beograd'', datum izdavanja ''24.05.2016. godine'', na iznos dinara ''4.422.318,00 dinara'', po naredbi ''Marfin bank'' a.d., Beograd, za vrednost primljenu u novcu i stavljenu u račun bez izveštaja, bez protesta, sa oznakom kao trasanta ''AA'' zaposlenog u ''AA'' d.o.o. za plaćanje ''Marfin bank'' a.d., Beograd, što je tužena ''Marfin bank'' a.d., Beograd, dužna priznati.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je zaključio da je predmetna menica ništava u smislu odredbe člana 107, 108. i 109. Zakona o menici, u vezi odredbe člana 103. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, nalazeći da za punovažnost menice nije dovoljno samo da je potpiše izdavalac (nesporno je da je tužilac istu potpisao), već i da se napiše njegovo ime i prezime, odnosno naziv izdavaoca – trasanta. Ime i prezime izdavaoca – trasanta nije na menici, jer je očiglednom greškom pogrešno upisan jedinstveni matični broj tužioca koji ima 11 cifara, pa podaci koji su dati u menici za njenog izdavaoca – trasanta ne odgovaraju podacima lica koje je menicu potpisalo, a to je tužilac. Zbog činjenice da je na mestu predviđenom za izdavaoca menice ''trasanta'', a gde se nesporno nalazi potpis tužioca, navedeno nepostojeće lice i matični broj koji nije tužiočev , te da je u menicu unet neistinit sadržaj, prvostepeni sud zaključuje da je menica nezakonita kao protivna prinudnom propisu i da je tuženi dužan da tužiocu menicu vrati.

Drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu tako što je tužbeni zahtev tužioca odbio, nalazeći da menica čija se punovažnost tužbom osporava sadrži sve elemente propisane odredbom člana 107. Zakona o menici, a da to što je netačno upisan jedinstveni matični broj tužioca i njegovo ime ne utiče na punovažnost menice, imajući u vidu da nijedan od tih elemenata ne predstavlja bitne elemente, saglasno navedenoj zakonskoj odredbi. Predmetna menica popunjena je kao obezbeđenje ugovora o kreditu, a eventualna činjenica da je popunjena bez meničnog ovlašćenja ne čini menicu nevažećom, odnosno ništavom, jer ona sadrži sve propisane elemente, već to može predstavljati samo osnov da tužilac u postupku za naplatu menice istakne menični prigovor, u smislu člana 16. Zakona o menici, u vezi člana 998. Zakona o obligacionim odnosima i na taj način delimično ili u celini odbije zahtev imaoca menice za naplatu. Pored toga, označenje jedinstvenog matičnog broja i imena tužioca kao trasanta menicu ne čini nevažećom, niti to predstavlja popunjavanje menice suprotno odredbi člana 107. Zakona o menici, a kod činjenice da je tuženi pokrenuo izvršni postupak i u tom postupku predao predmetnu menicu, kao verodostojnu ispravu, sledi da izvršenje tužbenog zahteva koji se odnosi na vraćanje menice, ne bi bilo moguće.

Po oceni Vrhovnog suda, drugostepeni sud je preinačenjem prvostepene presude, pravilno primenio materijalno pravo.

Odredbom člana 107. Zakona o menici (''Službeni list FNRJ'', br. 104/46, (''Službeni list SFRJ'', br. 16/65, 547/70, 57/89, (''Službeni glasnik SRJ'', br. 46/96 i (''Službeni list SCG'', br. 1/2003 – Ustavna povelja), propisano je da sopstvena menica sadrži: 1) označenje da je menica, uneto u sam slog isprave na jeziku na kom je ona sastavljena; 2) bezuslovno obećanje da će se određena svota novca platiti; 3) označenje dospelosti; 4) mesto gde plaćanje treba da se izvrši; 5) ime onoga kome se ili po čijoj naredbi se mora platiti; 6) označenje dana i mesta gde je sopstvena menica izdata; 7) potpis onoga koji menicu izdaje (izdavalac). Na osnovu odredbe člana 108. Zakona o menici, isprava kojoj nedostaje neki od navedenih elemenata ne vredi kao sopstvena menica, odnosno ništava je.

Po svojoj pravnoj prirodi, menica je hartija od vrednosti kojom se njen izdavalac bezuslovno obavezuje da će on sam ili po njegovom nalogu – treće lice, određeno u menici, isplatiti navedenom poveriocu u menici ili po njegovoj naredbi iznos novca na koji menica glasi i to u određeno vreme i na određenom mestu. Menica je prezentaciona hartija od vrednosti, što znači da je menični poverilac dužan da podnese poveriocu menicu kada ona dospe, kako bi naplatio odgovarajući novčani iznos. Takođe je strogo formalna hartija od vrednosti, jer menično pismeno mora da sadrži zakonom propisane elemente, osim pretpostavljenih. Nedostatak bitnog elementa čini je nevažećom. Izuzetak je blanko menica koja sadrži samo minimum bitnih elemenata sa ovlašćenjem kasnijem imaocu menice da popuni ostale bitne elemente, saglasno sporazumu za izdavaoce. Blanko menica u momentu izdavanja, voljom samog izdavaoca ne sadrži sve bitne menične elemente, a predata je meničnom poveriocu sa ovlašćenjem da je kasnije popuni, saglasno sporazumu sa izdavaocem. Pravo na popunu blanko menice bezuslovno obuhvata pravo na unošenje svih bitnih meničnih sastojaka koji nedostaju, menične svote, mesta i datuma izdavanja, dospelosti i slično. Menica je strogo formalna isprava o dugovima, što znači da je za njeno postojanje potrebno sačiniti pismenu ispravu koja sadrži elemente propisane zakonom. Poslovi u vezi sa hartijom od vrednosti po samom zakonu su formalni pravni poslovi, a njihova formalnost se ne ogleda samo u pismenoj formi već i obaveznom sadržaju koji imaju hartije od vrednosti.

U konkretnom slučaju, predmetna menica sadrži sve bitne elemente propisane odredbom člana 107. Zakona o menici, što znači da ona nije ništava u smislu odredbe člana 108. istog Zakona. Istinitost sadržaja menice od značaja je za prava i obaveze koje iz nje proističu, a što je bilo predmet spora u parnici pravnosnažno okončanoj presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P 5131/16 od 16.06.2016. godine, kojom je utvrđeno da predmetna menica ima neistinitu sadržinu. Međutim, to je ne čini ništavom jer u ovom slučaju određeni sadržaj nije uslov za formalnu ispravnost menica. Zbog toga tužilac neosnovano revizijom ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava.

Pravilna je i odluka o troškovima parničnog postupka jer je doneta pravilnom primenom odredbe člana 153. stav 1., 154. i 165. stav 2. Zakona o parničnom postupku.

Iz izloženih razloga, Vrhovni sud je odluku kao u izreci doneo primenom odredbe člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća – sudija

Gordana Komnenić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić