U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je podneo tužbu protiv tuženog „Metalac“ AD Ivanjica Opštinskom sudu u Ivanjici radi isplate minimalne zarade troškova prevoza, toplog obroka i uplate doprinosa. Rešenjem Osnovnog suda u Požegi P1 146/10 od 12.01.2010. godine utvrđeno je da je tužba tužioca – protivtuženog povučena. Ovo rešenje postalo je pravnosnažno 07.02.2010. godine. Iz ugovora zaključenog između „Metalac“ AD Ivanjica i tužioca AA od 13.01.2010. godine proizlazi da su se ugovorne strane saglasile i utvrdile da će neisplaćene neto zarade regulisati na taj način što će celokupna zaostala potraživanja radnika po osnovu zarada i naknada zarada pretvoriti u valutu evro na dan raskida radnog odnosa što za tužioca iznosi 3.310 evra, a utvrđeno potraživanje biće isplaćeno po okončanju postupka privatizacije. Članom 4. ugovora zaposleni, ovde tužilac, se obavezao da će povući tužbu koju je podneo pre potpisivanja ugovora, a stavom 2. ugovora konstatovano je da je zaposleni podneo zahtev za povlačenje tužbe 05.01.2010. godine. Tužilac je prijavio potraživanje Privrednom sudu u Čačku po osnovu zarade i naknada zarada po navedenom ugovoru od 13.01.2010. godine na ukupan iznos od 3.310 evra. Zaključkom Privrednog suda u Čačku St 3040/10 od 11.04.2011. godine ovde tužiocu od strane stečajnog upravnika je priznato potraživanje na iznos glavnog duga od 72.823,45 dinara i kamata na glavni dug u iznosu od 1.806,63 dinara što čini ukupno 74.630,08 dinara koji je priznat u prvom isplatnom redu kao iznos glavnog duga od 296.806,43 dinara u trećem isplatnom redu. Navedeni zaključak je postao pravnosnažan 03.08.2011. godine. Iz rešenja Privrednog suda u Čačku St 340/2010 od 15.03.2016. godine proizlazi da je usvojen završni račun stečajnog upravnika od 10.02.2016. godine, da je izvršeno namirenje razlučnih poverilaca u iznosu od 17.695.696,08 dinara i ukupno namirenje stečajnih poverilaca u iznosu od 6.117.496,18 dinara, a u stavu drugom izreke rešenja zaključen je stečajni postupak nad stečajnim dužnikom. Navedeno rešenje je postalo pravnosnažno 08.04.2016. godine. Iz spisa predmeta Privrednog suda u Čačku St 340/2010 proizlazi da je tužilac učestvovao u stečajnom postupku ali da svoje potraživanje nije naplatio. Agencija za privatizaciju je odustala od prodaje društvenog kapitala subjekta privatizacije preduzeća „Metalac“ AD u stečaju 11.05.2009. godine i donela odluku o prenosu kapitala akcijskom fondu čiji je vlasnik tužena odnosno Republika Srbija.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je zaključio da je tužbeni zahtev tužioca neosnovan jer preduzeće AD „Metalac“ nije društveno preduzeće, da zaključak stečajnog upravnika nema pravnu snagu pravnosnažne i izvršne presude, zbog čega nema mesta primeni Uredbe o evidentiranju dospelih neizmirenih obaveza društvenih preduzeća po izvršnim presudama za potraživanje iz radnog odnosa od 22.03.2012. godine, zbog čega tužena ne može biti obavezana na isplatu traženih iznosa.

Po oceni drugostepenog suda, prema praksi Evropskog suda za ljudska prava i Ustavnog suda Srbije, država je u obavezi kada joj je povereno izvršenje sopstvenih ugovora i presuda da preduzme sve neophodne mere u vezi sa tim, te je imajući u vidu ugovor koji je zaključen između „Metalac“ AD i tužioca, kao i prenos kapitala akcijskom fondu čiji je vlasnik, odgovorna za sprovođenje svojih odluka i da je zato u obavezi na osnovu člana 172. ZOO u vezi člana 1. Protokola 1 uz Evropsku konvenciju o ljudskim pravima da tužiocu isplati iznos iz ugovora koji je zaključio sa poslodavcem, radi regulisanja zaostalih potraživanja iz radnog odnosa.

Stanovište drugostepenog suda nije pravilno.

Uredbom o evidentiranju dospelih neizmirenih obaveza društvenih preduzeća po izvršnim presudama za potraživanja iz radnog odnosa od 22.03.2012. godine, članom 1. propisano je da se ovom uredbom bliže određuje način i rok evidentiranja dospelih neizmirenih obaveza društvenih preduzeća po izvršnim presudama za potraživanja iz radnog odnosa u cilju sprovođenja opštih mera, a na osnovu presuda Evropskog suda za ljudska prava u vezi sa zaštitom prava iz člana 6. stav 1. Zakona o ratifikaciji Evropske konvencije o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda, sa Protokolom 11, 4, 6, 7, 12 i Protokolom 13 uz Konvenciju. Članom 2. navedene uredbe definisani su pojedini izrazi koji se u Uredbi nalaze, pa je tako u terminu „obaveza“ ovaj termin definisan rečima: „obaveza je dospela, neizmirena obaveza na dan 31.12.2011. godine koju ima društveno preduzeće po presudi za potraživanja iz radnog odnosa koja je izvršna do 30.06.2011. godine, a koja obuhvata presuđenju glavnicu i kamatu obračunatu prema presudi kao i troškove postupka“. Prema članu 3. stav 2. tačka 4, prijava potraživanja obavezno sadrži podatke vezano za naziv suda, broj i datum donošenja prvostepene presude i datum pravnosnažnosti presude. Tačkom 5. propisano je da prijava mora sadržati naziv suda, broj i datum donošenja rešenja o izvršenju, a stavom 3. tačka 1. propisano da se uz prijavu dostavlja kopija pravnosnažne presude i rešenje o izvršenju nadležnog suda.

Prema presudama Ustavnog suda Srbije na koje se poziva i drugostepeni sud država je u obavezi da namiri potraživanja iz stečajnog postupka koja su utvrđena pravnosnažnim sudskim odlukama.

U konkretnom slučaju, tužilac ima potraživanje koje proističe iz radnog odnosa u vezi kojeg je sa poslodavcem zaključio ugovor od 13.01.2010. godine, što ne predstavlja osnov za izmirenje obaveze. Tužilac nije u skladu sa Uredbom dokazao da je postupio u skladu sa odredbom člana 3. jer u toku ovog parničnog postupka nije dostavio dokaze – pravnosnažnu i izvršnu sudsku odluku, odnosno dokaz da je pokrenut izvršni postupak po pravnosnažnoj presudi suda, sa rešenjem o izvršenju kako to predviđa Uredba. Zaključak Privrednog suda je procesno-pravni akt u stečajnom postupku i deklaratorne je prirode jer se njime utvrđuje samo visina prijavljenog nespornog potraživanja. On ne predstavlja ni pravnosnažnu ni izvršnu sudsku odluku, niti je Uredbom propisano da se potraživanje može ostvariti na osnovu zaključka privrednog suda. Zbog toga je po stanovištu ovog suda prvostepeni sud pravilno odbio ovako postavljen zahtev tužioca.

Osim toga, osnovano se u reviziji tužene ukazuje da je ustaljena praksa Evropskog suda za ljudska prava da je država odgovorna za naknadu štete zbog neizvršavanja pravnosnažnih sudskim presuda u situacijama kada je prekršeno pravo na pravično suđenje iz člana 6. stav 1. Evropske konvencije o ljudskim pravima.

Na osnovu člana 416. stav 2. ZPP odlučeno je kao u izreci.

Tuženoj nisu dosuđeni troškovi revizijskog postupka jer tužena takav zahtev nije postavila (član 163. stav 2. ZPP).

Predsednik veća - sudija

Zvezdana Lutovac,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić