Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Branke Dražić i Danijele Nikolić, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Duško Jovanović advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., čiji je punomoćnik Predrag Basarić advokat iz ..., radi sticanja bez osnova, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Pančevu Gž 1967/19 od 14.01.2020. godine, u sednici veća održanoj 17.09.2020. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog izjavljena protiv presude Višeg suda u Pančevu Gž 1967/19 od 14.01.2020. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Vršcu P 1005/18 od 09.04.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je traženo da se obaveže tuženi da tužilji na ime stečenog bez osnova plati novčani iznos od 1.933 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate sa zakonskom zateznom kamatom propisanom Zakonom o zateznoj kamati, u dinarskoj protivvrednosti, počev od 11.5.2018. godine pa do isplate, kao i troškove parničnog postupka sa zakonskom zateznom kamatom od dana presuđenja pa do isplate. Stavom drugim izreke, obavezana je tužilja da tuženom naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 27.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana dospelosti pa do konačne isplate.

Presudom Višeg suda u Pančevu Gž 1967/19 od 14.01.2019. godine, stavom prvim izreke, žalba tužilje je delimično usvojena, a delimično odbijena, pa je delimično preinačena presuda Osnovnog suda u Vršcu P 1005/18 od 09.04.2019. godine u stavu prvom i drugom izreke, tako što je usvojen tužbeni zahtev i obavezan tuženi da tužilji na ime stečenog bez osnova plati novčani iznos od 1.933 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate sa zakonskom zateznom kamatom propisanom Zakonom o zateznoj kamati, u dinarskoj protivvrednosti, počev od 18.5.2018. godine pa do isplate, kao i troškove parničnog postupka u iznosu od 49.800,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti pa do isplate. Potvrđena je prvostepena presuda u nepreinačenom delu stava prvog izreke i u tom delu žalba tužilje odbijena kao neosnovana. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužilji naknadi troškove žalbenog postupka u iznosu od 40.800,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava, shodno članu 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost izjavljene revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 72/2011, 49/2013-US, 74/2013- US, 55/2014, 87/2018, 18/2020, u daljem tekstu: ZPP), i ocenio da revizija tuženog nije dozvoljena.

Članom 468. stav 1. ZPP propisano je da sporovi male vrednosti jesu sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Članom 479. stav 6. ZPP propisano je da protiv odluke drugostepenog suda (donete u postupku u sporu male vrednosti) nije dozvoljena revizija.

Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 18.05.2018. godine, a kao vrednost predmeta spora označen je iznos od 1.933 evra. Iz navednog proizlazi da je pobijana drugostepena presuda doneta u postupku u sporu male vrednosti u kojem revizija nije dozvoljena. U toj vrsti spora dozvoljenost revizije se ne ceni prema odredbi člana 13. stav 1. tačka 3. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 55/14), odnosno noveliranoj odredbi člana 403. stav 2. tač. 2. i 3. ZPP.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je primenom člana 413. ZPP odlučio kao u izreci.

Predsednik veća- sudija
Branislav Bosiljković,s.r.

Za tačnost otpravka
upravitelj pisarnice
Marina Antonić