Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 2840/2020
14.01.2021. godina
Beograd

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija dr Dragiše B. Slijepčevića, predsednika veća, Jasmine Stamenković, dr Ilije Zindovića, Tatjane Matković Stefanović i Tatjane Miljuš, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Zorica Zdravković, advokat u ..., protiv tuženog BB iz ...., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Beogradu Gž 12022/17 od 12.04.2019. godine, u sednici veća od 14.01.2021. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog izjavljena protiv presude Višeg suda u Beogradu Gž 12022/17 od 12.04.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P 15697/14 od 11.05.2017. godine, stavom prvim izreke, obavezan je tuženi da tužilji isplati iznos od 639,12 evra sa kamatom po stopi ECB od 24.04.2007. godine do isplate, sve u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate; stavom drugim izreke odbijen je tužbeni zahtev preko dosuđenog do traženog iznosa od 1.466,95 evra sa kamatom od 24.04.2007. godine do isplate, sve u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate; stavom trećim izreke obavezan je tuženi da tužilji isplati iznos od 75.030,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 09.03.2017. godine do isplate; stavom četvrtim izreke obavezan je tuženi da tužilji naknadi troškove postupka od 259,100,00 dinara.

Presudom Višeg suda u Beogradu Gž 12022/17 od 12.04.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijena je žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda u stavovima prvom i četvrtom izreke; stavom drugim izreke preinačena je prvostepena presuda u stavu trećem izreke tako što je odbijen tužbeni zahtev da se obaveže tuženi da tužilji isplati iznos od 75.030,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 09.03.2017. godine do isplate; stavom trećim izreke odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, s pozivom na odredbe člana 404. ZPP.

Članom 404. stavom 1. ZPP ("Službeni glasnik RS", br. 72/11...18/20) propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija), a stavom 2. da o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Prema stanovištu nižestepenih sudova, tužbeni zahtev za isplatu iznosa od 639,12 evra je osnovan bez obzira na to što je predugovor od 01.08.1996. godine ništav jer je obaveza tuženog, kao punomoćnika tužilje prilikom zaključenja tog predugovora, bila da tužilji preda ceo iznos primljen na ime kapare (2.750,00 DM), a predao joj je samo deo iznosa (1.500,00 DM). O tužiljinom zahtevu sudovi su odlučili uz primenu materijalnog prava koje je u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke Vrhovnog kasacionog suda u kojima je odlučivano o istovetnim zahtevima tužilaca sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom. Postupajući prema citiranoj zakonskoj odredbi, Vrhovni kasacioni sud nije prihvatio odlučivanje o posebnoj reviziji jer u konkretnom slučaju nema potrebe da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa, ni pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti ima potrebe za ujednačavanjem sudske prakse i za novim tumačenjem prava.

Shodno iznetom, Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji, kao izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. stava 1. ZPP, na osnovu čega je i odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije primenom člana 410. stava 2. tačke 5) ZPP, Vrhovni kasacioni sud je ustanovio da revizija nije dozvoljena.

Članom 468. stavom 1. ZPP propisano je da su sporovi male vrednosti sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000,00 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

Članom 479. stavom 6. ZPP propisano je da u postupcima u sporovima male vrednosti protiv odluke drugostepenog suda revizija nije dozvoljena.

Tužba u ovoj parnici podneta je 24.04.2007. godine, a pobijana drugostepena presuda doneta je 12.04.2019. godine. Vrednost predmeta spora pobijanog dela iznosi 639,12 evra.