Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Branke Dražić, Danijele Nikolić, Marine Milanović i Dobrile Strajina, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Ninoslav Vasić advokat iz ..., protiv tuženog JP „Elektroprivreda Srbije“ Beograd, Tehnički centar Niš – Odsek za tehničke usluge Leskovac, radi duga, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Leskovcu Gž 1979/19 od 27.04.2020. godine, u sednici veća održanoj 25.02.2021. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Leskovcu Gž 1979/19 od 27.04.2020. godine.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv presude Višeg suda u Leskovcu Gž 1979/19 od 27.04.2020. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Leskovcu P 1091/2018 od 08.02.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca da se obaveže tuženi da tužiocu na ime neosnovanog obogaćenja, odnosno neosnovane naplate troškova izdavanja i slanja računa i info centra za period od 01.10.2014. godine do 01.03.2018. godine isplati ukupan novčani iznos od 6.596,02 dinara sa zakonskom zateznom kamatom obračunatom od dana presuđenja 08.02.2019. godine pa do konačne isplate, kao neosnovan. Stavom drugim izreke odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Presudom Višeg suda u Leskovcu Gž 1979/19 od 27.04.2020. godine odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena presuda Osnovnog suda u Leskovcu P 1091/18 od 08.02.2019. godine.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju,zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložio da se o istoj odlučuje na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Primenom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br.72/11 i 55/14) posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, s obzirom da se revizijom osporava utvrđeno činjenično stanje, a odluke nižestepenih sudova o osnovanosti tužbenog zahteva zasnovane su na primeni odgovarajućih odredaba materijalnog prava. Pravilna primena prava u sporovima sa zahtevom kao u konkretnom slučaju, zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja, pa ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava, zbog čega je odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije, primenom čl. 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11 ... 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 468. stav 1. ZPP, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe dok prema članu 479. stav 6. ZPP protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.

Tužba radi isplate je podneta 15.03.2018. godine, a vrednost predmeta spora označena u tužbi iznosi 4.000,00 dinara. Tužba je preinačena podneskom od 21.01.2019. godine tako što je tužbeni zahtev povećan na iznos od 6.596,02 dinara.

Imajući u vidu da u konkretnom slučaju vrednost predmeta spora očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan preinačenja tužbe, što znači da se radi o sporu male vrednosti u kome revizija tužioca nije dozvoljena, primenom člana 479. stav 6. ZPP.

Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija
Branislav Bosiljković, s.r.

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić