Prema utvrđenom činjeničnom stanju, rešenjem Narodnog odbora Sreza Niš br. ... od 30.04.1957. godine eksproprisana je nepokretnost kat. parc. .../... KO ... površine 19544 m2, poljoprivredno zemljište II klase, od pravnih slebenika pokojnog vlasnika BB, njegovih sinova VV, GG i DD, radi izgradnje zgrade laboratorije Centra za osemenjavanje i Veterinarske stanice u Nišu. Zbog neprivođenja zemljišta nameni radi koje je eksproprisano, po zahtevu VV i GG, rešenjem nadležnog organa uprave od 11.02.1969. godine poništeno je navedeno rešenje o eksproprijaciji u odnosu na njihove idealne delove u po 1/3 dela. Po zahtevu tužene kao ćerke i naslednice pokojnog DD, rešenjem Uprave za imovinu i inspekcijske poslove Grada Niša od 24.11.2009. godine, poništeno je rešenje o eksproprijaciji u odnosu na preostali deo parcele u površini 17081 m2 u delu od 1/3. Tuženoj je predat posed deeksproprisanog zemljišta. Deeksproprisano zemljište sada ima status gradskog građevinskog zemljišta, a u vreme eksproprijacije to je bilo poljoprivredno zemljište. Tako je i naknada za eksproprisano zemljište kao poljoprivredno zemljište, bila određena rešenjem nadležnog organa Uprave od 07.08.1958. godine, primenom tada važećeg Zakona o eksproprijaciji („Službeni list FNRJ“, broj 12/1957). Isprave iz upravnog postupka određivanja novčane naknade sopstvenicima eksproprisane nepokretnosti, u spisu su sadržane i obuhvataju zapisnik Komisije za određivanje naknade od 01.08.1958. godine sa konstatovanim primedbama sopstvenika na procenu vrednosti njive - zemljišta, te rešenje o određivanju novčane naknade od 07.08.1958. godine. U rešenju o određivanju novčane naknade od 07.08.1958. godine, kao i prethodno u rešenju o eksproprijaciji od 30.04.1957. godine, navedeni su parametri po kojima je određena naknada za zemljište, u visini šestostrukog iznosa jednogodišnjeg katastarskog prihoda sa tog zemljišta u iznosu ukupno 386.880,00 dinara, uz ostalo što se odnosi na useve.

U ovom postupku, pokrenutom tužbom podnetom 29.10.2015. godine kojom tužilac od tužene potražuje isplatu novčane naknade povodom deeksproprijacije, spornim se javilo pitanje da li je prethodniku tužene isplaćena naknada za eksproprisani suvlasnički udeo na nepokretnosti. Prvostepeni sud je ocenio da tužilac nije dostavio ni jedan dokaz iz koga bi se moglo na nesumnjiv način utvrditi da je pravnom prethodniku tužene, pokojnom DD, isplaćena novčana naknada za eksproprisani deo predmetne nepokretnosti. Po nalaženju tog suda, ni izvršena knjižna promena u konretnom slučaju ne ukazuje da je naknada isplaćena, imajući u vidu da je predmetna parcela, prema podacima Službe za katastar nepokretnosti u Nišu, upisana kao društvena svojina - korisnik Veterinarski centar „Sve za Niš“ u 1956. godini, pre donošenja rešenja o eksproprijaciji i rešenja o naknadi, te da se u takvoj situaciji ne može prihvatiti da je u skladu sa članom 66. tada važećeg Zakona o eksproprijaciji, uknjižba na eksproprisanoj nepokretnosti bila praćena prilogom potvrde banke o izvršenoj obavezi isplate naknade za eksproprisanu nepokretnost. Sledom ocene da tužilac nije dokazao da je isplaćena naknada za eksproprisanu nepokretnost, prvostepeni sud je zaključio da naknada nije isplaćena pravnom prethodniku tužene i da iz tog razloga tužena nije dužna da isplati naknadu koja se potražuje zbog deeksproprijacije, pa je tužbeni zahtev u celosti odbijen kao neosnovan.

Drugostepeni sud je prihvatio kao pravilno utvrđeno činjenično stanje i zaključke prvostepenog suda, uz ocenu da je taj sud odlučio pravilnom primenom pravila o teretu dokazivanja. U datim razlozima se pozvao na Zakon o eksproprijaciji važeći u vreme donošenja rešenja o deeksproprijaciji i član 210. Zakona o obligacionim odnosima, ceneći da tužilac nije dokazao ni visinu naknade koja bi mu pripadala da je dokazao da je isplatio naknadu za eskproprisano zemljište, a imajući u vidu da se naknada za deeksproprisanu nepokretnost utvrđuje na osnovu istih kriterijuma koji bi predstavljali ekvivalent naknade za eksproprisanu nepokretnost prema cenama u vreme donošenja sudske odluke, a prema stanju nepokretnosti u vreme eksproprijacije. Prema razlozima drugostepenog suda predmetna parcela u vreme eksproprijacije imala je svojstvo poljoprivrednog zemljišta, a u međuvremenu dobila svojstvo gradskog građevinskog zemljišta, pa je na tužiocu bio teret dokazivanja visine naknade prema svojstvu eksproprisanog zemljišta kao poljoprivrednog zemljišta, na koje okolnosti tužilac nije predlagao dokaze.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, razlozi nižestepenih sudova ne mogu biti prihvaćeni, jer u osnovi počivaju na pogrešnoj primeni pravila o teretu dokazivanja u smislu člana 231. ZPP. Revizijom je osnovano ukazano na tu povredu, koja za posledicu ima pogrešnu primenu materijalnog prava. Zbog pogrešne primene materijalnog prava, činjenično stanje je ostalo nepotpuno utvrđeno.

Za nepokretnost eksproprisanu u 1957. godini, naknada je bila određena rešenjem od 07.08.1958. godine, donetim u postupku u kojem su imaoci prava na naknadu istakli primedbe na visinu naknade, identične onoj koja je određena navedenim rešenjem. Pažnja nije posvećena tome da je rešenjem određena naknada imaocima prava u jednakim iznosima, kojima je obuhvaćena ne samo naknada za eksproprisano zemljište, već i za useve, kao ni tome da se u pisanom obraćanju Veterinarskog centra Niš upućenom Likvidacionoj komisiji Skupštine Sreza Niš u 1967. godini radi donošenja rešenja o ustupanju trajnog korišćena nepokretnosti na kojoj je izvedena gradnja, vezano za eksproprijaciju kat. parc. .../..., pored rešenja o eksproprijaciji od 30.04.1957. godine i rešenja Komisije o određivanju naknade za eksproprisanu nepokretnost od 07.08.1958. godine, pominju još i rešenje suda oznake R i drugostepenog suda, uz navod da je tim rešenjima određena naknada koju je Srez isplatio ekspropijatima. Navedeno kao sudu dostupno, može imati značaja. Ako je naknadu odredio sud, poverilac utvrđenog novčanog potraživanja po izvršnoj ispravi mogao je da zahteva prinudno izvršenje u roku od 10 godina, a kriterijumi korišćeni pri određivanju naknade za eksproprisano zemljište imali bi uticaja na odlučivanje u sporu o zahtevu za isplatu naknade posle deeksproprijacije. Propust je i taj što odgovarajuća pažnja nije posvećena isticanjima tužene i njenoj dokaznoj aktivnosti, koja je suprotstavljena maksimalističkom tužbenom zahtevu tužioca. Naime, sud je po predlogu zastupnika tužioca dopisom od 22.12.2016. godine od Poreske uprave - Filijala Niš zatražio izveštaj o visini tržišne cene kat. parc. .../... površine 17081 m2 upisane u ln. ... KO ... i prema vrsti zemljišta i prema načinu korišćenja. Prema zapisniku o proceni PU Niš od 12.01.2017. godine tržišna vrednost građevinskog zemljišta ove parcele iznosi 4.804,00 dinara/m2. Tome je punomoćnik tužene u podnesku od 27.02.2017. godine suprotstavio obračun prema parametrima korišćenim pri određivanju naknade za eksproprisanu parcelu poljoprivrednog zemljišta iz rešenja od 07.08.1958. godine i zapisnik o proceni Poreske uprave od 03.09.2015. godine za druge parcele poljoprivrednog zemljišta u istoj KO ... u kojem je iskazana tržišna vrednost poljoprivrednog zemljišta u iznosu od 151.025,00 dinara/m2. Na ročištu održanom 16.03.2017. godine zastupnik tužioca je povisio tužbeni zahtev na iznos od 27.352.374,70 dinara, opredeljujući zahtev prema tržišnoj vrednosti građevinskog zemljišta. Uz naredni podnesak od 05.04.2017. godine priložio je izveštaj o veštačenju od 11.03.2015. godine, pribavljen pre podnošenja tužbe, kojim se iskazuje tržišna vrednost građevinskog zemljišta na iznos 3.100,00 dinara/m2. Navedeno, kao ni procena Poreske uprave od 12.01.2017. godine koju je sud pribavio, ne može predstavljati relevantan kriterijum za određivanje naknade kao posledice deeksproprijacije zemljišta koje je imalo svojstvo i korišćeno bilo kao poljoprivredno zemljište u vreme eksproprijacije, što se vidi po kulturi useva obuhvaćenih procenom u postupku određivanja naknade 1958. godine. Posle svega ovog što je izneto o aktivnostima stranaka i suda, na ročištu održanom 11.05.2017. godine neopravdano je odbijen predlog tužene za ponovnim traženjem procene Poreske uprave o vrednosti zemljišta kao poljoprivrednog. Razlozi odbijanja tog dokaznog predloga nisu navedeni, niti je taj propust otklonjen u daljem toku postupka. Posledica opisanog postupanja suda rezultirala je izostankom utvrđenja činjenica relevantnih za primenu materijalnog prava.

Imajući u vidu da je posle rešenja o eksproprijaciji poljoprivrednog zemljišta u 1957. godini, doneto rešenje o novčanoj naknadi u 1958. godini, primenom člana 35. tada važećeg Zakona o eksproprijaciji, a rešenje o deeksproprijaciji za tuženu doneto 24.11.2009. godine, primenom člana 36. stav 3. Zakona o eksproprijaciji („Službeni glasnik RS“, broj 52/95), da je stavom 6. istog člana propisano da imovinskopravne odnose između korisnika eksproprijacije i sopstvenika nepokretnosti u slučaju spora rešava nadležni sud, a da tim zakonom nisu bliže uređeni imovinskopravni odnosi u vezi deeksproprijacije, merodavno pravo čine opšta pravila Zakona o obligacionim odnosima, kojima se reguliše vraćanje stečenog bez osnova, propisana u članu 210. i članu 211, i načelo ekvivalencije propisano u članu 15. Zakona o obligacionim odnosima. To znači da se posle poništaja pravnosnažnog rešenja o eksproprijaciji (deeksproprijacija), može zahtevati povraćaj datog na ime naknade za eksproprisano zemljište koje je vraćeno, prema stanju zemljišta u vreme eksproprijacije, po istim kriterijumima korišćenim pri određivanju onog što je dato na ime naknade, a prema cenama u vreme donošenja sudske odluke kojom se određuje naknada povodom deeksproprijacije.

U zavisnosti od činjenica koje utvrdi sud je ovlašćen da odluči za koji iznos je traženje naknade osnovano, a za koji nije, u granicama postavljenog tužbenog zahteva. O navedenom, računa treba povesti u ponovnom postupku.

Iz razloga što su nedostaci u utvrđenom činjeničnom stanju, uslovljeni pogrešnom primenom materijalog prava od strane nižestepenih sudova, obe odluke su morale biti ukinute i predmet je vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Na osnvou člana 416. stav 2. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Božidar Vujičić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić