U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Milomira Nikolića, predsednika veća, Slađane Nakić-Momirović i Marine Govedarica, članova veća, u parnici iz porodičnih odnosa tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Vukica Midorović, advokat iz ..., protiv tužene mal. BB iz ..., čiji je zastupnik majka VV iz ..., čiji je punomoćnik Mladen Ivetić, advokat iz ..., radi izmene odluke o izdržavanju deteta, odlučujući o reviziji tužioca, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 462/17 od 14.09.2017. godine, na sednici održanoj 07.12.2017. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca, izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 462/17 od 14.09.2017. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Osnovni sud u Kikindi, presudom P2 566/16 od 07.07.2017. godine, odbio je tužbeni zahtev tužioca, kojim je tražio ukidanje obaveze plaćanja zakonskog izdržavanja ustanovljene presudom Osnovnog suda u Kikindi P2 324/14 od 10.03.2015. godine, kojom je tužilac obavezan da tuženoj plaća zakonsko izdržavanje u iznosu od 10.000,00 dinara, mesečno, počev od 01.08.2014. godine pa ubuduće, za period od 12.10.2016. godine do 12.10.2019. godine, dok se tužilac nalazi na izdržavanju kazne zatvora (stav prvi izreke). Obavezao je tužioca da naknadi tuženoj troškove postupka u iznosu od 43.500,00 dinara (stav drugi izreke).

Apelacioni sud u Novom Sadu, presudom Gž2 462/17 od 14.09.2017. godine, delimično je usvojio žalbu tužioca i preinačio presudu Osnovnog suda u Kikindi P2 566/16 od 07.07.2017. godine, tako što je za period od 08.12.2016. godine do 12.10.2019. godine, dok tužilac boravi u zatvoru, izmenio obavezu tužioca da doprinosi izdržavanju tužene određene presudom Osnovnog suda u Kikindi P2 324/14 od 10.03.2015. godine i obavezao tužioca da u tom periodu doprinosi izdržavanju tužene, sa iznosom od 8.000,00 dinara, mesečno, umesto sa iznosom od 10.000,00 dinara, mesečno, a u preostalom odbijajućem delu i u delu kojim je odlučeno o naknadi troškova postupka, odbio žalbu tužioca i potvrdio navedenu presudu (stav prvi izreke). Odbio je zahteve stranaka za naknadu troškova postupka po žalbi (stav drugi izreke).

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, u delu kojim je odbijena žalba tužioca, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Tužena je blagovremeno podnela odgovor na reviziju.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u pobijanom delu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku-ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13-US, 74/13-US i 55/14), pa je utvrdio da revizija tužioca nije osnovana.

U postupku pred nižestepenim sudovima nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju ovaj sud pazi po službenoj dužnosti, na osnovu člana 408. ZPP.

U reviziji se ukazuje na bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP. Međutim, zbog navedene bitne povrede odredaba parničnog postupka, revizija se ne može izjaviti, s obzirom na to da ista nije propisana kao razlog za izjavljivanje revizije, odredbama člana 407. stav 1. tačka 1-3 ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je presudom Osnovnog suda u Kikindi P2 324/14, pravnosnažnom 10.06.2015. godine, obavezan da na ime doprinosa za izdržavanje vanbračne ćerke, mal. BB, plaća mesečno po 10.000,00 dinara, počev od 01.08.2014. godine, na način određen tom presudom. Tužilac je pravnosnažno osuđen zbog krivičnog dela neplaćanja dečjeg izdržavanja i izdržava kaznu zatvora u trajanju od tri i po godine, počev od oktobra 2016. godine. Istek kazne je predviđen za 12.10.2019. godine. Tužilac dobija naknadu za rad na angažovanju u zatvoru u iznosu od oko 4.200,00 dinara, mesečno. Tužilac živi u vanbračnoj zajednici i ima ... u ... koju vodi njegova vanbračna supruga. ... prostor je u suvlasništvu tužioca i njegovog strica, sa udelima od po ½ dela. Tužilac ne plaća zakupninu za prostor koji koristi. Mal. BB je rođena ... godine i pohađa ... razred srednje ... škole u ... . Za troškove stanovanja u ... potrebno je oko 100 evra, mesečno. Za podmirenje njenih ličnih potreba mesečno je potrebno oko 12.000,00 dinara za ishranu, do 4.000,00 dinara za garderobu, oko 1.000,00 dinara za sredstva za higijenu, oko 500,00 dinara za školski pribor, sve na mesečnom nivou. Upisnina u srednju školu iznosi 2.000,00 dinara, a udžbenici oko 15.000,00 dinara po godini. Tužena trenira atletiku uz naknadu od 3.000,00 dinara, mesečno, i četiri puta godišnje kupuje obuću po ceni od 5.000,00 dinara za par patika. Majka tužene je zaposlena i ostvaruje zaradu od oko 24.000,00 dinara, mesečno. Dodatno radi po kućama uz naknadu od 150,00 dinara po satu i povremeno obavlja sezonske poslove, kada zaradi dnevnicu od 1.400,00 dinara. Sa mal. BB i mlađim vanbračnim detetom uzrasta četiri godine živi u svom stanu u ... . Režijski troškovi iznose 12.000,00 dinara. Materijalno joj pomaže njena majka. Mlađe dete ima problema sa disanjem, zbog čega koristi sredstvo za inhalaciju u vrednosti od 2.000,00 dinara, mesečno.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, drugostepeni sud je zaključio da, obaveza se ne može zadržati na aktuelnoj visini, s obzirom na to da tužilac izdržava kaznu zatvora i da u takvim vanrednim prilikama on je objektivno sprečen da ostvaruje zaradu veću od naknade za rad, da naknada za rad je u svakom slučaju manja od prosečnog prihoda koji se može ostvariti u redovnim uslovima, pa da njegov odlazak u zatvor predstavlja promenjenu okolnost u smislu člana 164. Porodičnog zakona. Pored toga, kako su druge materijalne i porodične prilike tužioca utvrđene u dovoljnoj meri za zaključak o tome da je u stanju da obezbedi mesečni iznos od 8.000,00 dinara na ime izdržavanja mal. ćerke, preinačena je delimično prvostepena presuda i smanjena obaveza tužioca da plaća izdržavanje kćerki u periodu od podnošenja tužbe 08.12.2006. godine za vreme dok boravi u zatvoru.

Odredbom člana 160. stav 1. Porodičnog zakona („Sl. glasnik RS“, broj 18/05, 72/11 i 6/15), je propisano, da, izdržavanje se određuje prema potrebama poverioca i mogućnostima dužnika izdržavanja, pri čemu se vodi računa o minimalnoj sumi izdržavanja. Odredbom stava 2. ovog člana, da, potrebe poverioca izdržavanja zavise od njegovih godina, zdravlja, obrazovanja, imovine, prihoda, te drugih okolnosti od značaja za određivanje izdržavanja. Odredbom stava 3. ovog člana, da, mogućnosti dužnika izdržavanja zavise od njegovih prihoda, mogućnosti za zaposlenje i sticanje zarade, njegove imovine, njegovih ličnih potreba, obaveza da izdržava druga lica, te drugih okolnosti od značaja za određivanje izdržavanja.

Odredbom člana 164. Porodičnog zakona, je propisano, da, visina izdržavanja može se smanjiti ili povećati, ako se promene okolnosti na osnovu kojih je doneta prethodna odluka.

Prema tome, imajući u vidu promenjene okolnosti na strani tužioca i njegove mogućnosti kao dužnika izdržavanja, kao i okolnosti na strani tužene kao poverioca izdržavanja, to je po oceni ovoga suda pravilna odluka drugostepenog suda o visini izdržavanja za vreme boravka tužioca u zatvoru, doneta u smislu citiranih odredbi člana 160. i 164. Porodičnog zakona, zbog čega nisu od uticaja na drugačiju odluku ovoga suda navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Nisu od uticaja na drugačiju odluku ovoga suda ni navodi revizije kojima se ukazuje da, jedina imovina koju tužilac poseduje je ½ dela porodične stambene zgrade, koja se nalazi na sudskoj javnoj prodaji radi namirenja zaostalih obaveza zakonskog izdržavanja, s obzirom na to da je dužnost roditelja da izdržava dete i da je određeni iznos u skladu sa kriterijumima propisanim članom 160. Porodičnog zakona i u interesu deteta, imajući u vidu da je utvrđeno da je tužilac vlasnik polovine kuće u kojoj je organizovana ugostiteljska delatnost, ..., koju vodi njegova vanbračna supruga.

Pri tome, kako se odbija kao neosnovana revizija tužioca, to nije neophodno dalje detaljno obrazlagati ovu presudu, već se tužilac kao revident upućuje na obrazloženje pobijane presude, da se nepotrebno ne bi ponavljalo, u smislu odredbe člana 414. stav 2. ZPP.

Neosnovani su navodi revizije kojima ukazuje i da je nepravična i suprotna zakonu odluka kojom je tužilac obavezan da naknadi tuženoj troškove sudskog postupka u iznosu od 43.500,00 dinara, s obzirom na uspeh stranaka u ovoj parnici iz porodičnih odnosa u smislu odredbe člana 153. ZPP i na to da o naknadi troškova postupka u vezi sa porodičnim odnosima, sud odlučuje po slobodnoj oceni, vodeći računa o razlozima pravičnosti u smislu odredbe člana 207. Porodičnog zakona.

Kako je odbijena revizija tužioca, odnosno imajući u vidu uspeh tužioca u postupku po reviziji, to je bez značaja istaknuti troškovnik u reviziji na ime sastava revizije u iznosu od 12.000,00 dinara.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 414. ZPP, odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Milomir Nikolić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić