.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 28461/2023
06.12.2023. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jelice Bojanić Kerkez, predsednika veća, Vesne Stanković i Radoslave Mađarov, članova veća, u parnici tužioca Republike Srbije, Osnovnog javnog tužilaštva u Nišu, protiv tuženog AA iz ..., čiji je punomoćnik Miloš Petrović, advokat iz ..., radi određivanja mere zaštite od nasilja u porodici, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž2 345/2023 od 29.08.2023. godine, u sednici veća održanoj dana 06.12.2023. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE kao neosnovana revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž2 345/2023 od 29.08.2023. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž2 345/2023 od 29.08.2023. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena presuda Osnovnog suda u Nišu P2 1536/22 od 29.06.2023. godine, kojom je usvojen tužbeni zahtev i određena mera zaštite od nasilja u porodici tako što je tuženom zabranjeno svako dalje uznemiravanje bivše emotivne partnerke BB, ulica ... broj ..., JMBG ...; odlučeno da mera zaštite od nasilja u porodici traje godinu dana, sa mogućnošću produžavanja sve dok ne prestanu razlozi zbog kojih je mera određena; navedeno da žalba ne zadržava izvršenje presude.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP i pogrešne primene materijalnog prava.
Revizija je dozvoljena po odredbama člana 403. stav 2. tačka 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11...10/23) i člana 208. Porodičnog zakona („Službeni glasnik RS“ br. 18/05...6/15), pa je Vrhovni sud ispitao pobijanu presudu u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku i utvrdio da je revizija neosnovana.
U postupku donošenja pobijane presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a povreda iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP po odredbama člana 407. ZPP, nije predviđena kao revizijski razlog.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tuženi i BB su bivši emotivni partneri. Tuženi je dana 20.04.2022. godine vršio psihičko nasilje nad BB, tako što joj je putem mobilnog telefona slao poruke pretećeg sadržaja. Pošto je i mesec dana pre tog događaja tuženi pokušao da noću uđe u BB kuću preko terase, u čemu je sprečen od strane njenog oca, naređenjem PU Niš od 20.04.2022. godine, izrečena mu je hitna mera privremene zabrane da kontaktira BB, kao žrtvu nasilja. Hitna mera produžena je rešenjem suda od 21.04.2022. godine za period od 30 dana. Tuženi i BB su u to vreme radili kod istog poslodavca, ponašanje tuženog bilo je rezultat BB odluke da prekinu emotivnu vezu, ubrzo je tuženom prestao radni odnos i slično ponašanje nije više ispoljavao. Po mišljenju organa starateljstva, aktuelno nema rizika od ponavljanja nasilja, ali je izricanje predložene mere zaštite od nasilja u porodici celishodno pošto se ne može isključiti inicijalni rizik za ponavljanje događaja.
Nižestepeni sudovi nalaze da utvrđeno ponašanje tuženog prema BB ima sve elemente nasilja u porodici u skladu sa članom 197. stav 2. i stav 3. tačka 5. Porodičnog zakona, pa na osnovu odredbi članova 198. i 199. tog zakona, određuje predloženu meru zaštite od nasilja u porodici, u cilju sprečavanja ispoljavanja sličnog ponašanja.
Pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo, kada su odlučili da je izricanje mere zaštite od nasilja u porodici u konkretnom slučaju opravdano.
Suprotno navodima u reviziji, odredbom člana 197. stav 3. tačka 5. Porodičnog zakona propisano je da se članovima porodice u smislu stava 1. tog člana smatraju lica koja su međusobno bila ili su još uvek u emotivnoj ili seksualnoj vezi, odnosno koja imaju zajedničko dete ili je dete na putu da bude rođeno, iako nikada nisu živela u istom porodičnom domaćinstvu.
Navedena zakonska formulacija niti jezički, niti logički ne ostavlja dilemu da se članom porodice u smislu člana 197. Porodičnog zakona smatra i bivši emotivni partner, bez obzira da li postoji zajedničko dete, tako da BB, kao žrtva nasilja u porodici uživa sudsku zaštitu.
Takođe, pošto je po činjeničnom utvrđenju tuženi i pre izricanja hitne mere zabrane da kontaktira BB od 20.04.2022. godine nju uznemiravao, tako što je pokušao da noću uđe u njenu kuću, a nadležni organ starateljstva u skladu sa članom 286. Porodičnog zakona smatra da je celishodno izricanje mere zaštite, pravilno je usvojen postavljeni tužbeni zahtev po odredbama člana 198. stav 1. i stav 2. tačka 5. Porodičnog zakona. Određena mera zaštite od nasilja kompatibilna je ispoljenom nasilju i predstavlja adekvatnu sankciju, imajući u vidu da je cilj sudske zaštite obezbeđenje mira i života žrtvama nasilja bez straha od daljeg sličnog ponašanja.
Iz iznetih razloga, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.
Predsednik veća – sudija
Jelica Bojanić Kerkez,s.r.
Za tačnost otpravka
zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
