U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: dr Dragiše B. Slijepčevića, predsednika veća, dr Ilije Zindovića i Tatjane Matković Stefanović, članova veća, u pravnoj stvari tužioca AA iz ..., koga zastupa punomoćnik Branislav Herceg, advokat iz ..., protiv tuženog Grada Novog Sada, koga zastupa Pravobranilac Grada Novog Sada, radi naknade za eksproprisano zemljište, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2315/19 od 20.06.2019. godine, u sednici održanoj 15.05.2020. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2315/19 od 20.06.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Novom Sadu P 1588/2017 od 11.04.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijeni su prigovori apsolutne i stvarne nenadležnosti suda. Stavom drugim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca i obavezan tuženi da tužiocu isplati iznos od 6.716.240,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana presuđenja do isplate i na ime troškova parničnog postupka iznos od 419.472,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude, pa do konačne isplate.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2315/19 od 20.06.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijena je žalba tuženog i presuda Višeg suda u Novom Sadu P 1588/2017 od 11.04.2019. godine potvrđena u celosti. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava i bitne povrede odredaba parničnog postupka.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu odluku, primenom člana 408. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11, 55/14 i 87/18), pa je našao da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, niti je pak učinjena bitna povreda odredaba ZPP iz člana 374. stav 1. ZPP na koju se revizijom ukazuje. U postupku pred drugostepenim sudom nije došlo do propusta u primeni materijalnog prava.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, proizilazi da se u Službi za katastar nepokretnosti tužilac vodi kao vlasnik kat. parc. .../... KO ... površine 14 ari i 80m². Naznačena parcela je nastala preparcelacijom ranije kat. parc. ... KO ... . Tužilac je imao još površinu u okviru te parcele, ali je istu prodao 1993. godine. Prema planu generalne regulacije naseljenog mesta Veternik (''Službeni list Grada Novog Sada'' br. 27/15 i 14/17) i Planu detaljne regulacije prostora za stanovanje u Veterniku (''Službeni glasnik Grada Novog Sada'' br. 26/17), između nasipa i ... parcela broj .../... KO ... nalazi se u zoni porodičnog stanovanja i planirana je za izgradnju ulice ... u ... na periferiji Novog Sada. Parcela je privedena javnoj nameni, odnosno u prirodi predstavlja deo ulice u naseljenom mestu, snabdeveno je vodom, elektroenergetskom i telekomunikacionom mrežom. Veštačenjem je utvrđeno da je tržišna vrednost parcele u iznosu od 38 evra po m², odnosno 4.538,00 dinara po m². U toku prvostepenog postupka pribavljen je izveštaj Poreske uprave, a prema istom izveštaju visina vrednosti naznačene parcele po m² opredeljena je na iznos od 3.792,76 dinara.

Polazeći od tako utvrđenih činjenica, prvostepeni sud je prihvatio nalaz i mišljenje veštaka građevinske struke, nalazeći da iako se naznačeno zemljište vodi kao poljoprivredno na licu mesta praktično predstavlja naselje i visinu vrednosti oduzetog zemljišta za koji nije isplaćena naknada opredelio prema nalazu veštaka na iznos od 4.538,00 dinara po m², što za ukupnu površinu parcele čini iznos od 6.716.873,00 dinara. Pri tome, prvostepeni sud je imao u vidu odredbi člana 58. Ustava i člana 1. Protokola 1 uz Evropsku konvenciju koje garantuju pravo na imovinu. Tužiocu je naznačeno zemljište faktički oduzeto i za isto nije dobio nikakvu naknadu. Kako pravo svojine može biti oduzeto ili ograničeno samo u javnom interesu utvrđenom na osnovu zakona i da je učinjeno uz naknadu koja ne može biti niža od tržišne, to shodno tome tužiocu i pripada dosuđena naknada.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pravilno je postupio drugostepeni sud kada je potvrdio prvostepenu odluku.

Polazeći od odredbe čl. 18. i 58. Ustava Republike Srbije kao i odredbi člana 1-1 Protokola uz Evropsku konvenciju o zaštiti ljudskih prava, nižestepeni sudovi su ocenili da je tužbeni zahtev tužioca osnovan jer je istom oduzeta predmetna parcela bez sprovedenog postupka eksproprijacije. Nije mu isplaćena nikakva naknada, a prema odluci Ustavnog suda Už 472/14 od 25.02.2016. godine proizilazi da kad je situacija sa zemljištem da je aktom jedinice lokalne samouprave određena kao lokalni put, put drugog ili trećeg reda ili ulica, od tog momenta to zemljište više ne može se smatrati privatnim putem već po sili zakona postaje sredstvo u javnoj svojini, tj. u konkretnom slučaju u javnoj svojini jedinice lokalne samouprave. Shodno tome, jedinica lokalne samouprave ima obavezu da zemljište koje je postalo sredstvo javne svojine ekspropriše ranijem vlasniku, odnosno da ga izuzme iz poseda ranijeg korisnika i da za to isplati odgovarajuću naknadu. U situaciji kad je zemljište privedeno nameni u skladu sa planom i aktom i po sili zakona postalo javna svojina, korisnik zemljišta ne može trpeti štetne posledice što nadležni organ nije sproveo upravni postupak i doneo rešenje o izuzimanju zemljišta iz poseda, koje bi bilo osnov za isplatu naknade za izuzeto zemljište.

Činjenica je da se sporno zemljište u Službi za katastar nepokretnosti vodi na ime tužioca, a faktički na licu mesta isto je oduzeto i preko njega je izgrađena ulica. Nikakva naknada tužiocu nije isplaćena za oduzetu parcelu, pa su nižestepeni sudovi pravilno primenili odredbe čl. 18. i 58. Ustava Republike Srbije kao i člana 1. protokola 1 uz Evropsku konvenciju o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda. U konkretnom slučaju izostala je odluka nadležnog organa kojom bi bio utvrđen javni interes za eksproprijaciju, ali korisnik zemljišta ne može trpeti štetne posledice što nadležni organ nije sproveo upravni postupak i doneo rešenje o izuzimanju zemljišta iz poseda koje bi bilo osnov za isplatu naknade za izuzeto zemljište. Na ovakav način tužiocu je povređeno pravo na imovinu i isti shodno citiranim propisima ima pravo na naknadu za oduzetu imovinu. Pravilno je opredeljena visina iznosa koja je utvrđena putem veštačenja.

Ocenjujući navode revizije, Vrhovni kasacioni sud nalazi da se zaključak i odluka nižestepenih sudova zasniva na pravilnoj oceni utvrđenih činjenica a navod da donošenjem planskih akata (a što je obaveza utvrđena Zakonom o planiranju i izgradnji) nije izvršena faktička eksproprijacija ne može se prihvatiti kao činjenica od značaja za donošenje drugačije odluke. Evidentno je da je faktički zemljište privedeno nameni, pa korisnik zemljišta ne može trpeti štetne posledice što nadležni organ nije sproveo upravni postupak jer nije doneo rešenje o izuzimanju zemljišta iz poseda koje bi bilo osnov za isplatu naknade za izuzeto zemljište. Tuženi navodi niz stavki o kojima smatra da je trebalo da se postupi kako bi se utvrdile činjenice koje bi bile od značaja za donošenje drugačije odluke, ali kako iz sadržine tih revizijskih navoda proizilazi da se istima napada nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, to su isti neosnovani jer se revizija po tom osnovu shodno članu 407. stav 2. ZPP ne može izjaviti.

Iz napred iznetih razloga primenom člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća sudija

dr Dragiša B. Slijepčević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić