U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Jelene Borovac i Dragane Marinković, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji su punomoćnici Snežana Dunjić, advokat u ... i Tatjana Savić Spasić, advokat u ..., protiv tuženog BB iz ..., čiji su punomoćnici Vlastimir Janković i Branislav Maksimović, advokati u ..., radi razvoda braka, poveravanja deteta, dečijeg izdržavanja i lišenja roditeljskog prava, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu broj Gž2 761/18 od 01.11.2018. godine, u sednici veća održanoj 21.05.2020. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu broj Gž2 761/18 od 01.11.2018. godine, u prvom stavu izreke, u delu kojim je potvrđena prvostepena presuda o razvodu braka parničnih stranaka i kojom je odbijen predlog tuženog za određivanje privremene mere.

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu broj Gž2 761/18 od 01.11.2018. godine u stavu prvom izreke, u delu koji se odnosi na poveravanja mldb. VV na brigu, negu, staranje i vaspitanje majci AA koja će samostalno vršiti roditeljsko pravo.

UKIDA SE presuda Apelacionog suda u Beogradu broj Gž2 761/18 od 01.11.2018. godine u prvom stavu izreke u delu koji se odnosi na potpuno lišenje roditeljskog prava tuženog BB u odnosu na mldb. VV i u delu odluke o uređenju modela viđenja mldb. VV sa ocem BB, pa se predmet vraća prvostepenom sudu na ponovno suđenje u ukinutom delu.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu broj P2 1616/2016 od 27.06.2018. godine je prvim stavom izreke, razveden brak parničnih stranaka zaključen 07.12.2017. godine u ..., ... (sa podacima bliže označenim u ovom stavu). Drugim stavom izreke je mldb. VV, rođen ... godine u ..., ..., poveren na brigu, negu, staranje i vaspitanje majci AA koja će samostalno vršiti roditeljsko pravo. Trećim stavom izreke je delimično usvojen tužbeni zahtev tužilje, pa je obavezan tuženi da na ime svog doprinosa za izdržavanje mldb. deteta VV plaća mesečno iznos od 500 CHF počev od 01.06.2010. godine, pa ubuduće, s tim što će dospele, a neisplaćene iznose platiti odjednom u roku od 15 dana, a sve na račun zakonske zastupnice mldb. deteta AA (bliže označeno u ovom stavu). Četvrtim stavom izreke je odbijen tužbeni zahtev kojim je traženo da se obaveže tuženi da na ime svog doprinosa za izdržavanje mldb. VV plaća mesečno iznos od 1.000 CHF za period od 30.12.2008. godine do 31.05.2010. godine, a 500 CHF kao razliku između dosuđenih 500 CHF i traženih 1.000 CHF za period od 01.06.2010. godine pa ubuduće. Petim stavom izreke je tuženi BB iz ... potpuno lišen roditeljskog prava u odnosu na mldb. VV, rođenog ... godine u ..., .... Šestim stavom izreke je odbijen protivtužbeni zahtev tuženog kojim je tražio da se uredi model viđenja mldb. VV sa ocem BB po modelu koji je bliže opisan u ovom stavu. Sedmim stavom izreke je odbijen predlog AA za odrđivanje privremene mere kojom bi se delimično lišio roditeljskog prava tuženi BB u odnosu na mldb. VV u pogledu prava na viđenje, prava na davanje saglasnosti za promenu prebivališta deteta, na upis i promenu škole, davanja saglasnosti za putovanje i boravak u inostranstvu, izdvanje ličnih i putnih isprava i preuzimanje većih medicinskih zahvata. Osmim stavom izreke je odbijen predlog tuženog BB za određivanje privremene mere kojom bi se uredio način održavanja ličnih odnosa mldb. VV sa ocem, tako što bi se viđali svaki drugi vikend u mesecu počev od subote od 10,00 časova do nedelje u 18,00 časova, a do pravosnažnog okončanja postupka. Devetim stavom izreke je odlučeno da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Apelacioni sud u Beogradu je presudom broj Gž2 761/18 od 01.11.2018. godine, u prvom stavu izreke, odbio kao neosnovanu žalbu tuženog i potvrdio je prvostepenu presudu u stavu prvom, drugom, petom, šestom i osmom izreke. Drugim stvom izreke je ukinuo presudu prvostepenog suda u trećem, četvrtom i devetom stavu izreke i u tom delu predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Protiv prvog stava izreke pravnosnažne presude donete od strane drugostepenog suda, tuženi je izjavio blagovremenu reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja.

Tužilja je dala odgovor na reviziju.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 399. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 125/05, 111/09), koji se primenjuje na osnovu člana 506. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/2011 i 55/2014), jer je tužba u ovoj parnici podneta 30.12.2008. godine, pa je ocenio da je revizija tuženog delimično osnovana, delimično neosnovana, a delimično nedozvoljena.

U postupku pred nižestepenim sudovima nije učinjena bitna povreda parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 9. ZPP, na koju se u revizijskom postupku pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju (relevantnom za odluku o reviziji tuženog), parnične stranke su zaključile brak 07.12.2007. godine u ..., ..., državljani su Republike Srbije, kao i njihovo zajedničko maloletno dete VV, rođen ... godine u ..., ... . Zajednica života između parničnih stranaka je prekinuta 2008. godine. Tužilja je sa mldb. VV boravila u sigurnoj kući „GG“ od 02.09.2008. godine do 04.10.2008. godine. U tu ustanovu tužilja je sa sinom od dva meseca stigla u stanju izuzetnog stresa usled sukoba sa suprugom. Odlukom podpredsednika suda o hitnim pravnim merama prvostepenog suda Republike i Kantona ... dozvoljeno je supružnicima da žive rastavljeno, a maloletno dete VV je dodeljen majci, dok je tuženi dobio pravo na posete detetu i obavezan je da doprinosi izdržavanju deteta sa iznosom od 1.000 CHF. Nakon što se tužilja sa detetom vratila u ..., prvostepeni sud Republike i Kantona ... se presudom od 29.10.2009. godine proglasio nenadležnim s obzirom na promenu prebivališta deteta, jer treba da bude primenjeno srpsko pravo.

Utvrđeno je da je pravnosnažnom presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu broj P2 1222/15 od 11.01.2016. godine određena mera zaštite od nasilja u porodici, pa je zabranjeno tuženom BB da se približava mldb. VV na udaljenosti manjoj od 300 metara i naloženo mu je da se uzdržava od približavanja mldb. detetu na ovoj udaljenosti osim u terminima održavanja ličnih odnosa sa detetom u prostorijama Gradskog centra za socijalni rad, Odeljenje ..., određena je mera zaštite od nasilja u porodici, pa je zabranjeno tuženom BB da pristupa u prostor oko mesta stanovanja mldb. VV, na udaljenosti manjoj od 300 metara i da pristupa u prostor oko Osnovne škole „...“, koju pohađa mldb. VV u periodu od 7,45 časova do 17,00 časova na udaljenosti manjoj od 300 metara i naloženo mu je da se uzdržava od pristupa u ove prostorije pod pretnjom prinudnog izvršenja. Određena je i mera zaštite od nasilja u porodici, pa je zabranjeno tuženom BB da na bilo koji dalji način uznemirava mldb. VV i naloženo mu je da se uzdržava od svakog drskog, zlonamernog ili bezobzirnog ponašanja kojim se ugrožava telesni integritet, duševno zdravlje i spokojstvo deteta pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Na osnovu nalaza i mišljenja Gradskog centra za socijalni rad u ..., Odeljenje ... od 20.01.2017. godine, 08.05.2017. godine i 14.09.2017. godine je utvrđeno da je mišljenje organa starateljstva da mldb. VV treba poveriti majci AA na brigu, negu, staranje i vaspitanje koja će samostalno vršiti roditeljsko pravo jer dete živi sa majkom od rođenja i majka vrši roditeljsko pravo neposredno brinući o detetu, da majka ima roditeljske kapacitete da prepozna i adekvatno zadovolji sve razvojne potrebe deteta, da je dete negovano, zdravo, uredno upisano u osnovnu školu nakon završenog pripremnog programa za upis u osnovnu školu, da živi u porodici majke na koju je dobro adaptirano, da postoji adekvatna emotivna veza između deteta i majke. Zaključeno je da je u interesu mldb. deteta da se otac BB u potpunosti liši svih roditeljskih prava, osim prava na izdržavanje iz razloga što je po mišljenju stručnog tima, organa starateljstva, otac BB zloupotrebio sva prava iz sadržine roditeljskog prava, jer je emocionalno zlostavljao i zlostavlja dete, zbog čega su i izrečene mere radi zaštite od nasilja u porodici, a osim toga je grubo zanemario roditeljske dužnosti, tako što je izbegavao da izdržava dete, nije se interesovao za dete i nije ostvario kontakt sa detetom tokom 2016. i 2017. godine iako je majka uredno dovodila dete u prostorije Centra za socijalni rad radi kontakta u kontrolisanim uslovima. U izveštaju Centra je navedeno da je tuženi BB 07.09.2017. godine došao radi kontakta sa mldb. VV (prvi put od decembra meseca 2015. godine) i zahtevao da se u prostoriju za kontakte organa starateljstva uvede muška osoba koja se nije legitimisala, nije član porodice, već je po navodima oca deteta njegov advokat, što nije prihvaćeno od strane organa starateljstva. Mldb. VV je bio prisutan sve vreme dok se otac deteta raspravljao o tome što ne može da uvede osobu iz hodnika i zato što ne mogu da ostanu otvorena vrata prostorije za kontakt, a osim pozdrava se nije obratio maloletnom VV i nije obraćao pažnju na njegovo prisustvo, zbog čega je dete tražilo da ide kući. Organ starateljstva je bio mišljenja da ovakvim ponašnjem otac mldb. deteta ne uviđa potrebe deteta i ne uspostavlja odnos sa njim, već nastavlja sa zahtevima da se odstupa od odluke suda.

Iz obaveštanja Gradskog centra socijalnog rada - Odeljenje ... od 12.06.2017. godine je utvrđeno da je navedeni organ starateljstva obavestio sud da je postupajući po zamolnici GCSR, Odeljenje ... da stupi u kontakt sa BB kako bi se odredio termin obavljanja razgovora i sprovođenja postupka stručne procene, ali da BB nije bio otvoren za saradnju o čemu ih je naknadno obavestio putem elektronske pošte. Kasnijim telefonskim kontaktima kada mu je ukazano na značaj i obavezu njegove participacije u postupku, BB je naveo da zbog poslovnih obaveza nije u prilici da se odazove pozivu tog organa zbog čega organ starateljstva nije bio u prilici da sprovede postupak stručne procene.

Tužilja je po zanimanju doktor ..., u stalnom je radnom odnosu, sa mesečnim primanjima od 124.572,00 dinara, nema nepokretnosti na svom imenu, poseduje automobil, živi u stanu sa mldb. detetom površine od 90 m2 koji je u vlasništvu njene prijateljice, a za koji ne plaća zakupninu, ali ima mesečne troškove za komunalne usluge oko 18.000,00 do 20.000,00 dinara. Ima pomoć roditelja i sestre kako novčane, tako i svake druge. Mldb. VV je školskog uzrasta, pohađa ... razred osnovne škole. Kao švajcarski državljanin ostvaruje pravo na dečiji dodatak koji se isplaćuje tuženom kao njegovom ocu od detetovog rođenja na mesečnom nivou i u junu mesecu 2017. godine je iznosio 300 CHF, a taj iznos tuženi uplaćuje na račun tužilje. Tuženi je stalno nastanjen u ... od 2012. godine, živi u trosobnom stanu njegovih roditelja za koji ne plaća zakupninu, plaća troškove po osnovu komunalnih usluga na mesečnom nivou 30.000,00 dinara zbog etažnog grejanja. Po zanimanju je doktor ... i doktor ..., na specijalizaciji je na ... za koju plaća školarinu, a cena jednog semestra je 2.400 evra, ne ostvaruje zaradu na teritoriji Republike Srbije. Bio je u stalnom radnom odnosu na Klinici u ... do 2010. godine, a sada je povremeno honorarno angažovan po pozivu te zaradi 1.000 evra po odlasku. U ... ostvaruje nadoknadu po osnovu nezaposlenosti koja iznosi na godišnjem nivou 70 % od zarade koju je prethodno ostvarivao, a ona je iznosila oko 8.000 CHF. Nema nepokretnosti na svom imenu, a prilikom boravka u ... odlazi kod svojih roditelja koji su stalno nastanjeni u ..., penzioneri su i novčano mu pomažu koliko mu zatreba. Nema drugih obaveza zakonskog izdržavanja niti ostvaruje drugu pomoć, nije kreditno zadužen.

Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno su nižestepeni sudovi doneli odluku o vršenju roditeljskog prava nad maloletnim detetom VV. Vrhovni kasacioni sud ocenjuje da su nižestepeni sudovi pravilno cenili činjenice da mldb. VV, rođen ... godine, od rođenja živi sa majkom, pa imajući u vidu njegov uzrast, pol, emocionalne, razvojne potrebe i upućenost na majku prilikom zadovoljenja životnih potreba, te ceneći nalaz i mišljenje Gradskog centra za socijalni rad u ..., Odeljenja .., i da su pravilno zaključili da je u najboljem interesu maloletnog VV da majka vrši roditeljsko pravo nad njim. Ova odluka je doneta na osnovu člana 6. stav 1, 77. stav 3. i 266. stav 1. Porodičnog zakona, kao i odredbe člana 2, 3, 9. i 13. Konvencije o pravima deteta. Revizijom se argumentovano ne pobija pravilnost odluke drugostepenog suda u ovom delu, pa je Vrhovni kasacioni sud ocenio da je na pravilno utvrđeno činjenično stanje pravilno primenjeno materijalno pravo, a da revizija tuženog u ovom delu nije osnovana.

Međutim, odlučujući o reviziji tuženog protiv odluke kojim je lišen roditeljskog prava nad mldb. VV i kojim je odbijen njegov protivtužbeni zahtev da se uredi odnos viđenja oca sa detetom, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da se osnovano u reviziji tuženog ukazuje da nije u potpunosti utvrđeno činjenično stanje zbog čega se ne može ispitati pravilost primene materijalnog prava. Iz tih razloga je nužno ukidanje presuda nižestepenih sudova u ovom delu i vraćanje na ponovno suđenje u ukinutom delu.

Potpuno lišenje roditeljskog prava je najteža porodična pravna sankcija za roditelja koji zloupotrebljava roditeljsko pravo. Članom 81. Porodičnog zakona su navedeni razlozi za potpuno lišenje roditeljskog prava, kao i to šta se smatra zloupotrebom prava iz sadržine roditeljskog prava. Iz obrazloženja nižestepenih presuda proizilazi da je razlog za potpuno lišenje roditeljskog prava to što je otac BB zloupotrebio sva prava iz sadržine roditeljskog prava jer je emocionalno zlostavljao i zlostavlja dete zbog čega su izrečene mere radi zaštite u porodici, a osim toga je grubo zanemario roditeljske dužnosti tako što je izbegavao da izdržava dete, nije se interesovao za dete i nije ostvario kontakt sa detetom tokom 2016. i 2017. godine iako je majka uredno dovodila dete u Centar radi kontakata u kontrolisanim uslovima.

Osnovano se revizijom ukazuje da činjenično stanje relevantno za donošenje ovakve odluke nije u potpunosti utvrđeno. Činjenica je da je tuženi sa detetom (i njegovom majkom) živeo samo u prva dva meseca nakon njegovog rođenja i da je nakon toga pa sve do danas dete viđao isključivo u kontrolisanim uslovima u prostorijama Centra za socijalni rad. Činjenica je da je doneta mera zaštite od nasilja u porodici (pravnosnažna presuda), ali je prvostepeni sud bio dužan da utvrdi u čemu se sastojalo emocionalno zlostavljanje tuženog oca prema detetu, kada je svaki njihov kontakt bio u prisustvu radnika Organa starateljstva čija je obaveza da takvo nasilje u samom pokušaju spreči. Imajući u vidu mišljenje Centra za socijalni rad, Odeljenja ... i sadržinu mere zaštite od nasilja u porodici bilo je nužno izvođenje dokaza veštačenjem od strane Klinike za psihijatrijske bolesti „Dr Laza Lazarević“, koje je tuženi predložio, ali nije hteo da uplati predujam za njegovo izvođenje, pa ovaj dokaz nije izveden. Pogrešno tuženi smatra da je prvostepeni sud bio dužan da ovaj dokaz izvede na teret budžetskih sredstava suda što bi po mišljenju revidenta bilo u najboljem interesu deteta. Međutim, navođenje prvostepenog suda u obrazloženju presude da i dalje smatra da je u interesu mldb. VV da se izvede dokaz veštačenja na okolnosti koje su vrlo precizno navedene na zapisniku sa ročišta 09.11.2017. godine, otvorilo je mogućnost da tuženi osnovano u reviziji ukaže na nedovoljno i nepravilno utvrđeno činjnično stanje. Naime, pored toga što je prvostepeni sud razmotrio i naveo pravilne razloge iz kojih smatra da tuženi ne može da očekuje da troškove ovog veštačenja plati sud iz svojih budžetskih sredstava, bilo je potrebno da razmotri mogućnost da majka privremeno snosi troškove ovog veštačenja do konačnog rešenja ove parnice. Ukoliko tuženi i dalje bude odbijao da plati predujam za veštačenje koje je on predložio i koje jeste nužno u ovoj parnici, prvostepeni sud će ceniti razloge koje tuženi bude naveo kao razlog odbijanja svoje obaveze. Takođe će ispitati tuženog o razlozima za nesaradnju sa Gradskim centrom za socijalni rad, Odeljenje ... u toku prve polovine 2017. godine, gde je bio pozivan na opservaciju, pri činjenici da ima primedbe na rad CZSR, Odelenje ... . 

Vrhovni kasacioni sud nalazi da treba da se izvede dokaz veštačenjem od strane Klinike za psihijatrijske bolesti „Dr Laza Lazarević“ jer je to u interesu zajedničkog deteta čemu treba da teže oba roditelja i radi konačnog rešenja neraščišćenih odnosa stranaka koji traju praktično od detetovog rođenja. Na okolnosti odnosa mldb. deteta sa ocem je potrebno da sud obavi neformalan razgovor sa mldb. VV jer je i njegovo mišljenje potrebno za rešenje tužbenog zahteva kojim se traži potpuno lišenje roditeljskog prava njegovog oca, a sve u skladu sa odredbom člana 65. Porodičnog zakona. Što se tiče utvrđenja nižestepenih sudova da je tuženi izbegavao da kontaktira sa detetom u toku 2016. i 2017. godine i da nije učestvovao u dečijem izdržavanju, osnovano se u reviziji navodi da te činjenice nisu potpuno utvrđene. Tuženi u reviziji navodi da se više puta obraćao Centru za socijalni rad tražeći odlaganja zbog zauzetosti na poslu, pa je potrebno da se te činjenice utvrde, da li je i u kojim intervalima tuženi tražio od Centra za socijalni rad odlaganje viđanja sa detetom, da li je obrazlagao svoje razloge, da li mu je Centar izlazio u susret i nudio drugi termin. Na te okolnosti će pored izveštaja Centra za socijalni rad saslušati i tuženog i po potrebi tužilju i izvešće i druge dokaze. Osnovano tuženi u revizji navodi da su kontradiktorni zaključci nižestepenog suda o tome da je zloupotrebio sva prava iz sadržine roditeljskog prava jer je emocionalno zlostavljao i zlostavlja dete sa jedne strane i sa druge da je izbegavao kontakte sa detetom u toku 2016. godine i 2017. godine. Nije jasno na koji je način tuženi zlostavljao dete ako ga nije ni viđao, a i kada jeste to je uvek bilo u kontrolisanim uslovima. Takođe će utvrditi koje sume novca je u spornom periodu tuženi davao za potrebe izdržavanja mldb. VV, da li je to redovno činio, odnosno koji deo je samo prosleđivao (dečiji dodatka koji je primao u ...), a koji deo je davao iz ličnih srestava, da li je kupovao poklone, da li je donosio predmete garderobe, igračke, školski pribor i da li je učestvovao novčano u troškovima njegovog letovanja, zimovanja, sportskih aktivnosti i u kojim iznosima. Tek nakon što se raščiste i utvrde sve ove nedostajuće činjenice moguća je pravilna primena odredaba Porodičnog zakona o lišenju roditeljskog prava, a u zavisnosti od te odluke i potreba da se urede međusobni odnosi kontakata između oca i deteta.

Revizija tuženog kojom se pobija presuda o razvodu braka nije dozvoljena, jer se pravnosažna presuda o razvodu braka ne može pobijati vanrednim pravnim lekovima prema članu 227. stav 2. Porodičnog zakona. Takođe, nije dozvoljena revizija ni protiv odluke o privremenoj meri na osnovu člana 403. stav 1. ZPP, pa je revizija tuženog u ovom delu kao nedozvoljena odbačena.

Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci na osnovu člana 414. stav 1, 416. stav 2. i 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća - sudija

Zvezdana Lutovac,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić