.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 2853/2018
27.06.2019. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Božidara Vujičića, Lidije Đukić, Branislava Bosiljkovića i Branislave Apostolović, članova veća, u pravnoj stvari tužioca AA iz sela ..., Opština ..., čiji je punomoćnik Vesna Petković, advokat iz ..., protiv tuženog „BB“ iz ..., čiji je punomoćnik Darko Vićić, advokat iz Vladimiraca, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Šapcu Gž 955/17 od 21.12.2017. godine, u sednici održanoj 27.06.2019. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Šapcu Gž 955/17 od 21.12.2017. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog izjavljena protiv presude Višeg suda u Šapcu Gž 955/17 od 21.12.2017. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Šapcu, Sudske jedinice u Koceljevi, P 1854/15 (2012) od 27.10.2016. godine, ispravljenom rešenjem istog suda P 1854/15 (2012) od 12.02.2018. godine, stavom prvim izreke obavezan je tuženi da tužiocu, na ime naknade materijalne štete plati 26.264,00 dinara sa zakonskom kamatom počev od 08.10.2015. godine do isplate. Stavom drugim izreke obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka od 133.400,00 dinara sa zakonskom kamatom od 27.10.2016. godine do isplate, dok je odbijen zahtev za isplatu još 12.231,00 dinara na ime troškova postupka. Stavom trećim izreke odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova parničnog postupka od 106.500,00 dinara sa zakonskom kamatom od presuđenja do isplate.
Presudom Višeg suda u Šapcu Gž 955/17 od 21.12.2017. godine, stavom prvim izreke odbijena je žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda, dok je stavom drugim izreke odbijen zahtev tuženog za naknadu troškova žalbenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu, tuženi je izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložio da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom, na osnovu člana 404. ZPP, radi ujednačavanja sudske prakse.
Primenom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“ br.72/11 i 55/14), posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.
Pravnosnažnom presudom odlučeno je o naknadi štete koju je tužilac pretrpeo na usevu kukuruza od divljih svinja, a pobijanom odlukom je usvojen tužbeni zahtev uz primenu materijalnog koje ne odstupa od pravnog shvatanja izraženog u pravnosnažno okončanim postupcima sa tužbenim zahtevima kao u ovoj pravnoj stvari. Imajući ovo u vidu, ali i da odluka o zahtevu za naknadu štete uvek zavisi i od činjeničnog stanja utvrđenog u toku postupku i na kome je sudska odluka zasnovana, proizilazi da u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenje prava, što znači da nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP, na osnovu čega je i odlučeno je kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“ br. 72/11 i 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Naime, odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba radi naknade štete, podneta je 22.02.2012. godine, a rešenje kojim je postupak okončan, je stavljeno van snage rešenjem od 01.09.2015. godine. Vrednost pobijanog dela pravnosnažne presude je 26.264,00 dinara, što prema srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, predstavlja dinarsku protivvrednost ispod 40.000 evra.
Imajući u vidu izneto, odnosno da se u konkretnom slučaju radi o imovinsko-pravnom sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje, u kome pobijana vrednost predmeta spora ne prelazi graničnu vvrednost za dozvoljenost revizije, od 40.000 evra, to je Vrhovni kasacioni sud našao da je revizija nedozvoljena, primenom člana 403. stav 3. ZPP.
Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Vesna Popović,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
