Presudom Višeg suda u Leskovcu Gž 2744/2022 od 08.08.2023. godine, stavom prvim izreke, preinačena je prvostepena presuda, tako što je odbijen tužbeni zahtev kojim je tužilja tražila da se utvrdi da je ništava odredba člana 3. stav 2. ugovora o kreditu od 13.04.2006. godine i tužena obaveže da tužilji na ime sticanja bez osnova isplati 45 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate, sa domicilnom kamatom od 13.04.2006. godine do 25.12.2012. godine, a sa zakonskom zateznom kamatom po stopi koja se utvrđuje na godišnjem nivou u visini referentne kamatne stope Evropske centralne banke na glavne operacije za refinansiranje uvećane za osam procentnih poena od 25.12.2012. godine do isplate. Stavom drugim izreke, tužilja je obavezana da tuženoj naknadi troškove postupka od 53.300,00 dinara, u slučaju docnje sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do isplate.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava sa pozivom na odredbu člana 404. ZPP.

Odlučujući o dozvoljenosti revizije u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11... 18/20), Vrhovni sud je ocenio da su ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji radi ujednačavanja sudske prakse, pa je na osnovu člana 404. stav 2. tog zakona odlučio kao u stavu prvom izreke.

Odlučujući o reviziji na osnovu člana 408. ZPP, Vrhovni sud je ocenio da je revizija tužilje osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja kao korisnik kredita sa tuženom bankom zaključila je ugovor o gotovinskom kreditu od 13.04.2006. godine, na osnovu koga je tužena odobrila tužilji kredit u iznosu od 1.500 evra u dinarskoj protivvrednosti. Članom 3. stav 2. ugovora predviđeno je da na ime operativnih troškova obrade, banka zaračunava naknadu od 3,0% od odobrenog iznosa kredita, koja se naplaćuje od korisnika kredita, odmah pri isplati kredita. Navedenu naknadu u iznosu od 45 evra tužena je naplatila 13.04.2006. godine.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev, ocenivši da je odredba člana 3. stav 2. ugovora o kreditu ništava, budući da tužena nije sudu pružila dokaz da je tužilja kao korisnik kredita u predugovornoj fazi na jasan i nedvosmislen način bila upoznata sa naplatom troškova vezanih za zaključenje ugovora o kreditu, pa i same fiksne naknade za obradu kreditnog zahtev u vidu operativnih troškova banke, zaključivši da tužilja ima pravo na vraćanje naplaćenog po ništavoj odredbi na osnovu članova 210. i 214. ZOO sa zakonskom zateznom kamatom od dana sticanja s obzirom da je banka nesavestan sticalac.

Drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev nalazeći da je tužilja obaveštena o vrsti i visini naknade koja pada na njen teret jer joj je prilikom zaključenja ugovora uručen plan otplate kredita, pregled bitnih elemenata otplate kredita, zbog čega navedena odredba ugovora o kreditu nije ništava. Dodatna argumentacija drugostepenog suda je da obrazac pregled bitnih elemenata otplate kredita nije morao biti izdat niti pre zaključenja ugovora niti u trenutku zaključenja ugovora jer isti nije uslov zaključenja ugovora o kreditu već sadrži elemente koji su sastavni deo ugovora o kreditu.

Po oceni Vrhovnog suda stanovište drugostepenog suda zasnovano je na pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Prema članu 103. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima (ZOO) ugovor je ništav ako je protivan prinudnim propisima, javnom poretku ili dobrim običajima i to ako cilj povređenog pravila i zakon ne upućuju na nešto drugo i na ništavost se po članu 109. ZOO pazi po službenoj dužnosti. Odredbom člana 1065. navedenog zakona, ugovorom o kreditu banka se obavezuje da korisniku kredita stavi na raspolaganje određeni iznos novčanih sredstava, na određeno ili neodređeno vreme, za neku namenu ili bez utvrđene namene, a korisnik se obavezuje da banci plaća ugovorenu kamatu i dobijeni iznos novca vrati u vreme i na način kako je utvrđeno ugovorom. Ugovor o kreditu se zaključuje u pismenoj formi što znači da se u pisanom tekstu ugovora mora utvrditi iznos kreditnih sredstava, kao i uslovi davanja, korišćenja i vraćanja kredita (član 1066. navedenog zakona).

Pravo banke da obračunava troškove i naknade bankarskih usluga povodom zaključenog ugovora o kreditu proizilazi iz člana 43. Zakona o bankama, kojim je propisana mogućnost jedinstvenog načina obračuna i objavljivanja troškova, kamata i naknada bankarskih usluga i to naročito po osnovu depozitnih i kreditnih poslova. Ovo pravo banke je regulisano i podzakonskim aktima – Odlukom o jedinstvenom načinu obračuna i iskazivanja efektivne kamatne stope na kredite i depozite („Službeni glasnik RS“ broj 11/05, 108/05, koja se primenjuje od 15.03.2005. godine) i koja je važila u vreme zaključenja predmetnog ugovora o kreditu od 13.04.2006. godine. Ovom Odlukom se propisuje jedinstveni način obračuna i iskazivanja efektivne kamatne stope na kredite koje banka, afilijacija i druga finansijska organizacija iz Zakona o bankama i drugim finansijskim organizacijama (u daljem tekstu: banka) odobrava, odnosno na depozite koje banka prima (tačka 1. stav 1). Na osnovu odredaba tačke 5. ove Odluke može se zaključiti da ponuda banke koja se odnosi na kredite treba da jasno i nedvosmisleno sadrži sledeće podatke: podatke koji se uključuju u obračun efektivne kamatne stope (stav 1. pod a) kao i podatke koji se ne uključuju u obračun efektivne kamatne stope (stav 1. pod b). Ovi podaci se dostavljaju klijentima pismeno – na njihov zahtev, kako je to određeno u tački 5. Odredbom tačke 7. stav 1. navedene odluke predviđeno je da pri zaključenju ugovora o kreditu banka uz ugovor uručuje klijentu jedan primerak plana otplate kredita i pregled bitnih elemenata otplate tog kredita, stavom 2. iste tačke predviđeno je da pregled iz stava 1. ove tačke sadrži sledeće podatke: iznos kredita, period otplate, nominalnu i efektivnu kamatnu stopu, ukupan iznos kamate koja se plaća u toku korišćenja kredita, ukupan iznos drugih troškova koje klijent treba da plati u toku korišćenja kredita i iznos otplatne rate, kao i stranu valutu kojom se kredit indeksira ili drugi kriterijumi za revalorizaciju i indeksiranje kredita, odnosno depozita.

Za sprovođenje ove odluke NBS je donela Uputstvo za primenu odluke o jedinstvenom načinu obračuna i iskazivanja efektivne kamatne stope na kredite i depozite („Sl. glasnik RS“, br 11/05 ... 108/05). U tački 6. ovog uputstva propisano je da banka jedan primerak plana otplate kredita iz tačke 7. odluke, koji su kao obrasci 1 i 2 štampani uz navedeno uputstvo i njegov su sastavni deo, s pomoćnim kolonama za izračunavanje EKS-a, banka zadržava u svojoj dokumentaciji, dok je tačkom 7. i 8. predviđeno da pregled bitnih elemenata otplate kredita i plan otplate kredita se dostavljaju klijenu u smislu tačke 6. stav 1 odluke u vidu priloga, te da se plan otplate kredita sačinjava uz pretpostavku da će ugovorne strane uredno izvršavati sovje obaveze. U plan otplate kredita (obrazac 1) u koloni „druge uplate“ unose se druge uplate koje korisnik kredita plaća banci na osnovu zaključenog ugovora o kreditu i to: troškovi obrade kreditnog zahteva, troškovi koji nastaju pri odobravnju kredita, troškovi obrade kredita, premije osiguranja kredita koje na teret korisnika kredita, a u vidu dodatnih provizja, plaća banka, naknade na neiskorišćeni deo okvirnog kredita, troškove obrade novčanih sredstava položenih za odobravanje kredita i ostale naknade ili provizije u vezi sa kreditom tačka 8. stav 2 alineja 8). Pregled bitnih elemenata ugovora o kreditu (prilog 2) prema navedenom uputstvu predstavlja sastavni deo ugovora o kreditu, dok se plan otplate kredita smatra posebnim obrascem (obrazac 1).

Ceneći navedene odredbe materijalnog prava banka ima pravo na naplatu troškova i naknada za bankarske usluge u vezi sa realizacijom kredita, kao i premije osiguranja kredita koje na teret korisnika kredita, a u vidu dodatnih provizja, plaća banka, ali ova obaveza mora biti jasno predočena korisniku kredita u predugovornoj fazi iskazivanjem ove vrste troškova kredita i njgovog procentualnog ili nominalnog iznosa u skladu sa navedenom Odlukom NBS.

U konkretnom slučaju, tužena banka nije dokazala da je obavezu plaćanja naknade troškova vezanih za zaključenje ugovora o kreditu, pa i same fiksne naknade za obradu kreditnog zahtev u vidu operativnih troškova banke jasno predočila tužilji u predugovornoj fazi izkazivanjem u ponudi navedenih troškova u procentualnom ili nominalnom iznosu u skladu sa navedenom Odlukom NBS o jedinstvenom načinu obračuna i iskazivanja efektivne kamatne stope na kredite i depozite. Naime, tužilja je kao korisnik kredita 13.04.2006. godine zaključila ugovor o kreditu sa tuženom, a tužena banka nije dokazala u smislu pravila o teretu dokazivanja da je tužilji u predugovornoj fazi uručila ponudu, na osnovu koje bi ona bila upoznata sa vrstom i visinom troškova kredita. Suprotno stanovištu drugostepenog suda da je tužilji bio uručen pregled bitnih elemenata otplate kredita, obaveštavanje korisnika u predugovornoj fazi ne može se ostvariti uručenjem navedenog obrasca, jer je tačkom 7. stav 1. navedene odluke NBSpropisano da se isti uručuje uz primerak zaključenog ugovora, a ne pre zaključenja ugovora. Upravo je cilj takve ponude da svojom sadržinom omogući korisniku da uporedi ponude i drugih banaka i izvrši izbor prema svojim potrebama i finansijskoj situaciji. Iz navedenih razloga, predmetna ugovorna odredba (3. stav 2.) je ništava, pa tužilja osnovano potražuje naplaćeni novčani iznos sa zakonskom zateznom kamatom na osnovu članova 104. stav 1. i 214. ZOO kako je to pravilno zaključio prvostepeni sud.

Kako je povodom revizije tužilje preinačena pobijana drugostepena presuda i odbijena žalba tužene, to je drugostepena presuda preinačena i u pogledu odluke o troškovima, tako što je potvrđena i odluka o troškovima prvostepenog postupka i odbijen zahtev tužene da se tužilja obaveže da joj naknadi troškove žalbenog postupka.

Imajući u vidu navedeno, Vrhovni sud je primenom člana 416. stav 1. ZPP, odlučio kao u stavu drugom izreke.

Tužilja je uspela u postupku po reviziji, pa joj, na osnovu članova 153. stav 1, 154. stav 2. i 163. stav 2. ZPP, pripadaju i opredeljeni troškovi revizijskog postupka. Visina je odmerena na ime traženih troškova i to: za sastav revizije od 18.000,00 dinara, prema važećoj Advokatskoj tarifi, kao i na ime sudskih taksi za reviziju 3.800,00 dinara i revizijsku odluku 5.700,00 dinara, odmereno prema tarifnom broju 1. i 2. taksene tarife Zakona o sudskim taksama („Službeni glasnik RS“ broj 128/24...106/15).

Na osnovu iznetog, primenom člana 165. stav 2. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu trećem izreke.

Predsednik veća – sudija

Zvezdana Lutovac, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić