Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je blagovremeno izjavila reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, pobijajući je, kako proizlazi iz navoda revizije, u usvajajućem delu stava prvog izreke i stavu drugom izreke.

Ispitujući pobijanu presudu, u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/2011….18/2020, u daljem tekstu: ZPP), Vrhovni kasacioni sud je ocenio da revizija tužene nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a na druge bitne povrede odredaba parničnog postupka, zbog kojih se revizija može izjaviti, navodima revizije se određeno ne ukazuje.

Prema činjeničnom stanju utvrđenom u prvostepenom postupku i na osnovu sprovedene rasprave i dopunjenog dokaznog postupka pred drugostepenim sudom, dana 23.02.2012. godine dogodila se saobraćajna nezgoda u selu ..., na regionalnom putu P- ..., u kojoj je učestvovao GG, koji je upravljao putničkim motornim vozilom marke „... ...“, reg.br. .. ..., u vlasništvu tužene Opštine Topola i pešak DD, suprug i otac tužilaca, koji je tom prilikom zadobio teške telesne povrede, usled kojih je preminuo 11.04.2012. godine. Pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Aranđelovcu K 281/15 od 05.06.2017. godine optuženi GG je, na osnovu člana 423. stav 1. tačka 2. ZKP, oslobođen od optužbe da je izvršio krivično delo teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297.stav 4, u vezi člana 289.stav 3, u vezi stava 1. KZ.

Prema nalazu i mišljenju veštaka sudske medicine koji se nalazi u spisima, povrede sada pok. DD predstavljaju tešku telesnu povredu opasnu po život, što je dovelo do smrtnog ishoda, koji je u direktnoj uzročnoj vezi sa predmetnom saobraćajnom nezgodom. U toku postupka je izvršeno saobraćajno tehničko veštačenje kojim su utvrđeni propusti pešaka i propusti vozača vozila „...“, što je sve detaljno opisano u nalazima i mišljenjima veštaka Zorana Jelića i iskazu veštaka na ročištu održanom 18.09.2020. godine.

Tužilja AA je sa pok. DD brak zaključila 1992.godine. Nije bila zaposlena, pa je jedini finansijski izvor za njihovo porodično izdržavanje bila zarada koju je ostvarivao njen suprug, koji se bavio ... radovima. Porodično domaćinstvo činili su pok. DD, njihova zajednička deca, tužioci VV i BB i ona, a posle smrti supruga nije našla zaposlenje. I dalje se bavi poljoprivrednim radovima, izdržava se od zarade koju prima njen sin VV, a dobila je i porodičnu penziju na ime pok. DD. Nije se ponovo udala, ostala je sama sa decom, dok je kćerka BB otišla tek 2016.godine u ... da radi. Pre ovog događaja lekove nije pila, ali se posle smrti supruga njeno zdravstveno stanje pogoršalo. Počela je da pije lekove za pritisak, srce i dr.

Tužilac VV, sin pok. DD, je u vreme predmetne saobraćajne nezgode imao ... godina, a smrću oca je izgubio podršku roditelja u momentu kada mu je bila potrebna. Završio je srednju školu za ... i zarađuje tako što povremeno odlazi u ... i ... . Izdržava sebe i svoju majku. Bio je prisutan kada se nesreća desila. Sa svojim ocem se vraćao od komšije pešice, jer auto nisu imali, kretali su se magistralnim putem strogo levom stranom u pravcu od ... ka ..., bili su noćni uslovi i nije bilo uličnog osvetljenja, nisu mogli van magistralnog puta zemljanim delom da idu, jer su uz magistralni put bili nanosi snega i put kolovoza im je bio jedini moguć. U trenutku nezgode otac je išao iza njega, a kada se pojavilo vozilo ispred njega pošto mu je išlo u susret, otac je zakoračio možda pola koraka pored njega da ga skloni i u tom trenutku ga je auto udario. Vozilo „...“ je bilo sa upaljenim dugim svetlima i primetili su ga na jedno 10-ak metara, ali ispred je bila krivina, tako da ranije nisu mogli da ga primete. Otac nikada nije pio, niti je pio to veče alkohol. Imao je zimsku svetlo ... jaknu i tamne pantalone. To su bila jedina kola koja su naišla na putu, drugih vozila iz suprotnog pravca nije bilo. Kolovoz je bio očišćen, njegova sestra BB je tada imala ... godina.

Prvostepeni sud je primenom člana 177. stav 2. Zakona o obligacionim odnosima ocenio da je do predmetne saobraćajne nezgode došlo isključivo radnjom oštećenog DD, koji se spornom prilikom nepropisno kretao kao pešak i učesnik u saobraćaju, a što je utvrđeno uvidom u pravnosnažnu presudu krivičnog suda i iz nalaza i mišljenja sudskog veštaka iz tog postupka, te je odbio tužbeni zahtev u celosti.

Odluka parničnog suda o naknadi štete nezavisna je od odluke krivičnog suda o postojanju krivičnog dela i krivične odgovornosti štetnika, pošto je građansko- pravna odgovornost šira od krivične odgovornosti i parnični sud je ovlašćen da utvrđuje pod kojim okolnostima se dogodio štetni događaj i čijom krivicom, nezavisno od toga da li se protiv štetnika i vodio krivični postupak. To znači da i u slučaju kada nije doneta pravnosnažna presuda krivičnog suda kojom se optuženi oglašava krivim, parnični sud može sam da utvrđuje ko je štetnik i u kojoj meri je on odgovoran za nastalu štetu, kao i da odlučuje o obavezi štetnika da naknadi štetu ukoliko za to ima dovoljno elemenata i ako oceni da odluka o tužbenom zahtevu ne zavisi od toga da li je učinjeno određeno krivično delo.

S toga je drugostepeni sud, čitanjem dokaza izvedenim pred prvostepenim sudom i neposrednim izvođenjem dokaza na raspravi održanoj pred tim sudom, upotpunio utvrđenje o činjeničnom stanju i uz obrazloženu ocenu dokaza utvrdio sve bitne činjenice za pravilnu primenu materijalnog prava, te je pravilnom primenom odredbi čl. 153, 154, 173, 174, 177. stav 3, 192. stav 2, 200, 201. i 205. Zakona o obligacionim odnosima, citiranim u obrazloženju drugostepene presude, zaključio da je tuženi, kao imalac opasne stvari - putničkog vozila, kojom je kritičnom prilikom upravljao GG odgovoran za štetu koju su tužioci zbog smrti bliskog lica pretpeli, uz zaključak da je oštećeni DD svojim ponašanjem kritičnom prilikom doprineo nastupanju štetne posledice sa 70%.

Suprotno revizijskim navodima, drugostepeni sud je pravilno ocenio izvedene dokaze i utvrdio sve bitne činjenice i okolnosti pod kojima se odigrao štetni događaj. Neosnovano se revizijom tužene osporavaju okolnosti štetnog događaja i ukazuje na isključivu krivicu oštećenog, odnosno eventualno na postojanje doprinosa oštećenog nastanku štete u većem obimu od utvrđenog.

Naime, drugostepeni sud je iz svih izvedenih dokaza, posebno iz nalaza i mišljenja sudskog veštaka saobraćajne struke, ocenio da u konkretnom slučaju postoji propust oba učesnika u saobraćaju, koji su u uzročnoj vezi sa štetnim događajem. Konkretno na strani oštećenog je postojao propust, jer se kritičnom prilikom kretao levom stranom kolovoza na udaljenosti većoj od 1m od ivice kolovoza, a izmicanjem ulevo, prilikom nadolaženja putničkog vozila u susret, je imao mogućnost da izbegne nastanak saobraćajne nezgode, što spornom prilikom nije učinio. Stoga je po oceni drugostepenog suda doprinos oštećenog nastanku štetnog događaja 70%, zbog čega je tužiocima dosuđena naknada štete u srazmerno smanjenom novčanom iznosu. S druge strane, pravilno je drugostepeni sud ocenio i da je vozač putničkog vozila GG svojim postupanjem doprineo nastanku saobraćajne nesreće, jer iako je kritičnom prilikom upravljao vozilom u okviru propisane dozvoljene brzine, brzinu kretanja vozila nije prilagodio objektivnim okolnostima saobraćajne situacije, imajući u vidu da je kritičnom prilikom bila noć, da su bili zimski uslovi, sa klizavim kolovozom, bez ulične rasvete, da je vozilom izlazio iz nepregledne krivine, da je uz ivicu kolovoza, bez trotoara, bilo snežnih nanosa, zbog čega su pešaci jedino mogli da se kreću kolovozom, što je vozaču putničkog vozila bilo poznato, kao i iz razloga što kritičnom prilikom nije bilo tragova kočenja putničkog vozila. Stoga je drugostepeni sud ocenio da je doprinos vozača nastanku štete 30%.

Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete pravilno je drugostepeni sud ocenio sve utvrđene okolnosti u smislu odredbe člana 200. Zakona o obligacionim odnosima i odmerio pravičnu novčanu naknadu za traženi vid nematerijalne štete svakom od tužilaca. Umanjujući navedene iznose srazmerno doprinosu oštećenog nastanku štete, shodno odredbi člana 192. ZOO, drugostepeni sud je obavezao tuženu da tužiocima isplati iznose navedene u usvajajućem delu stava prvog izreke pobijane presude, sa zakonskom kamatom počev od dana presuđenja pa do isplate, u smislu člana 277. ZOO.

Pravilna je i odluka o troškovima parničnog postupka, jer je doneta pravilnom primenom čl.153, 154, 163. i 165. stav 2. ZPP. Suprotno navodima revizije, u situaciji kada je tužbeni zahtev, koji se odnosi na potraživanje u novcu, ocenjen osnovnim, delimičan uspeh stranke u sporu u smislu člana 153. stav 2. ZPP ne vodi nužno odluci da svaka stranka snosi svoje troškove postuka, već da postoji mogućnost da stranka ostvari pravo na naknadu srazmernog dela troškova parničnog postupka, odmerenog primenom odredbi Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata i Zakona o sudskim taksama, prema visini novčanog iznosa sa kojim je uspela u sporu.

Iz izloženih razloga, Vrhovni kasacioni sud je primenom člana 414. ZPP odlučio kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Vesna Subić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić