U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Neosnovano se revizijom tuženog ukazuje na bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 407. stav 1. tač. 3. i 5. istog zakona (tvrdnjom o prekoračenju tužbenog zahteva i povredi raspravnog načela), s obzirom da je drugostepeni sud, odlučujući o žalbama parničnih stranaka, pravilno i potpuno primenio odredbe procesnog zakona koje su bile od uticaja na donošenje zakonite i pravilne presude, vodeći računa o procesnoj ulozi i pravima svih učesnika spornog pravnog odnosa, i poštovanju načela procesnog zakona u postupku pred prvostepenom sudom. Suprotno revizijskim navodima tuženih, sud je odlučivao u granicama postavljenog tužbenog zahteva. Na osnovu rezultata celokupnog postupka doneta je pobijana presuda, uzimajući u obzir skup relevantnih činjenica za odluku o spornim pravnim pitanjima konkretne parnice (zakonitost raspolaganja stanom iz režima bračne tekovine, pravni položaj savesnih sticalaca kod ovakvog raspolaganja, pretpostavka o jednakim udelima supružnika u zajedničkom sticanju). Takođe, tužilja ima pravni interes za vođenje ove parnice, jer se njeno upisano pravo svojine (pravo raspolaganja) za obim udela ½ pojavljuje kao sporno zbog činjenice da je na drugoj polovini stana upisani vlasnik tuženi, dok se u posedu stana nalazi tužena VV, koja je isti stekla na osnovu ugovora zaključenog sa tuženim.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tuženi BB je 1993. godine otkupio stan broj .., u Ulici ..., u Beogradu, površine 32m2, po strukturi jednosoban. Stan je stečen za vreme trajanja bračne zajednice tužilje AA i tuženog BB. Rešenjem Petog opštinskog suda u Beogradu P 2237/97 od 01.06.1998. godine, donetom u postupku koji se vodio po tužbi AA, radi utvrđenja prava susvojine po osnovu bračne tekovine, određena je privremena mera i tuženom BB zabranjeno raspolaganja stanom do okončanja spora. Tuženi BB je sa tuženom VV zaključio Ugovor o kupoprodaji stana dana 19.06.2000. godine pod Ov br.1783/2000. Tuženi je 29.06.2000. godine overio izjavu u kojoj je naveo da kao prodavac garantuje kupcu – tuženoj VV, da stan koji je predmet kupoprodajnog ugovora nije pod hipotekom, da treća lica nemaju potraživanja u vezi sa tim stanom i da nema spornih pitanja u vezi istim. Pravnosnažnom presudom Petog opštinskog suda u Beogradu P 346/07 od 05.10.2007. godine, utvrđeno je da je tužilja AA, po osnovu bračne tekovine, suvlasnik na ½ idealnih delova stana koji je bio predmet kupoprodaje, a na osnovu koje su AA i BB upisani kao vlasnici na po ½ idealnih delova stana. U vreme zaključenja predmetnog ugovora o kupoprodaji, zgrada u kojoj se stan nalazi nije bila upisana u registar nepokretnosti. Prilikom pregovora o kupoprodaji i zaključenja ugovora tuženi nije saopštio tuženoj da je na stanu određena privremena mera zabrane raspolaganja, te da je stan stečen za vreme trajanja braka tužilje i tuženog.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je odbio tužbeni zahtev za utvrđenje ništavosti Ugovora o kupoprodaji od 19.06.2000. godine, nalazeći da nije bilo uslova za primenu člana 103. i 104. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, s obzirom da je tužena VV savestan sticalac.

Suprotno stanovištu prvostepenog suda, drugostepeni sud je zaključio da je predmetni ugovor o kupoprodaji ništav za raspolaganje od ½ suvlasničkog udela koji ne pripada tuženom BB, jer je ugovor u tom delu zaključen protivno prinudnom propisu – članu 3. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa. Naime, tuženi je ugovorom mogao da prenese samo onoliko prava koliko je i sam imao, odnosno ½ svog idealnog dela na stanu. Okolnost da je tužena VV bila savesna prilikom zaključenja ugovora o kupoprodaji nije od uticaja na punovažnost ugovora, u delu kojim je tuženi raspolagao suvlasničkim udelom tužilje, s obzirom da je predmet spora utvrđenje ništavosti ugovora, a ne vraćanja primljenog po osnovu apsolutno ništavog ugovora, kada bi pitanje savesnosti bilo od značaja, zbog čega se ne primenjuje odredba o pravnoj posledici ništavosti iz člana 104. stav 1. ZOO.

Vrhovni sud prihvata stanovište drugostepenog suda.

Pravilno je u pobijanoj drugostepenoj presudi primenjeno materijalno pravo kada je preinačena prvostepena presuda i utvrđeno da je ništav ugovor o kupoprodaji stana, zaključen između tuženog BB i tužene VV, za raspolaganje od ½ suvlasničkog udela, koji je tužilja stekla po osnovu bračne tekovine. U konkretnom slučaju, u vreme zaključenja predmetnog ugovora bila je na snazi privremena mera zabrane raspolaganja stanom, doneta u postupku po tužbi tužilje radi utvrđenja bračne tekovine. Po pravnosnažnom okončanju sudskog postupka i utvrđenju da je tužilja stekla prava svojine na ½ idealnog dela predmetnog stana, supružnici su upisani kao vlasnici sa obimom udela od po ½. Odredbom člana 323. Zakona o braku i porodičnim odnosima ("Sl. glasnik SRS" br. 22/80, 24/84, 11/88, 22/93, 25/93, 35/94, 46/95, 29/01), koji je bio na snazi u vreme zaključenja predmetnog ugovora, propisano je da svojim udelom u nepodeljenoj zajedničkoj imovini ne može bračni drug ni raspolagati, niti ga može opteretiti pravnim poslom među živima. Shodno navedenom, ugovor o kuporodaji zaključen je protivno navedenim pronudnim propisima, kao i odredbi člana 3. stav 1. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa u delu kojim je tužilac raspolagao udelom većim od njemu pripadajuće.

Suprotno navodima revizija, nije od uticaja na zakonitost raspolaganja što je predmetni ugovor zaključen tri godine po pravnosnažnosti presude kojom je brak stranaka (tužilje i tuženog) razveden. Ovo iz razloga što su u vreme raspolaganja kupoprodajom oba supružnika bili titulari prava na zajedničkoj imovini stečenoj u braku i to prava svojine sa jednakim obimom udela. Imajući u vidu sadržinu tražene sudske zaštite, pitanje savesnosti sticaoca se u konkretnom slučaju ne postavlja i ceni sa stanovišta primene člana 104.stav 1. ZOO, o restituciji u korist savesne strane iz ništavog pravnog posla, jer u ovoj parnici sud nije odlučivao o pravnim posledicama ništavog ugovora, već o razlozima za njegovu ništavost, kako je to pravilno ocenio drugostepeni sud.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća-sudija

Jelica Bojanić Kerkez, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić