Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 3545/18 od 17.01.2019. godine, stavom prvim izreke, delimično su usvojene i delimično odbijene žalbe tužioca i tuženih a presuda Osnovnog suda u Šapcu P 1317/12 od 27.04.2018. godine preinačena u prvom stavu izreke, tako što je obavezan tuženi BB da tužiocu AA isplati iznos od 5.000 evra sa kamatom po stopi Evropske centralne banke počev od 09.07.2002. godine do 24.12.2012. godine a od 25.12.2012. godine do isplate sa kamatom prema Zakonu o zateznoj kamati sve u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan uplate i tuženi VV obavezan da tužiocu AA isplati iznos od 4.100 evra sa kamatom po stopi Evropske centralne banke počev od 09.07.2002. godine do 24.12.2012. godine a od 25.12.2012. godine do isplate sa kamatom prema Zakonu o zateznoj kamati sve u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, u roku od 15 dana od prijema prepisa presude pod pretnjom prinudnog izvršenja. Stavom drugim izreke, pobijana presuda je potvrđena u četvrtom stavu izreke kojim je odlučeno o isplati udvojene kapare i u petom stavu izreke kojim je odlučeno o zahtevu za naknadu materijalne štete, a ukinuta je u delu odluke u stavu trećem izreke o dugu za izvršene radove i u delu odluke o troškovima postupka, i u tom delu predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, dela odluke sadržane u prvom stavu izreke koji se odnosi na tuženog VV, ovaj tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava. Predložio je da se o reviziji odlučuje na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku, radi razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa i u interesu ravnopravnosti građana, ujednačavanja sudske prakse i novog tumačenja prava.

Prema članu 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku (ZPP), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako Vrhovni kasacioni sud oceni da je potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, ujednačiti sudsku praksu ili dati novo tumačenje prava (posebna revizija).

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, u ovom sporu nema pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana koje bi trebalo razmotriti. Uz reviziju nisu priložene odluke sudova kojima je na drugačiji način odlučivano u istim ili bitno istovetnim činjenično-pravnim sporovima, zbog čega nema potrebe za odlučivanjem ni radi ujednačavanja sudske prakse. Inače, pobijana presuda ne odstupa od sudske prakse o ništavosti predugovora o kupoprodaji nepokretnosti koji nije zaključen u formi propisanoj Zakonom za ugovor o kupoprodaji nepokretnosti, i da je zato ugovorna strana koja je po takvom predugovoru primila novac na ime dela prodajne cene ili kapare dužna da ga vrati. Konačno, ne postoji ni potreba za novim tumačenjem prava, u smislu navoda revizije da je tužilac mogao i morao zahtevati od suda da se tuženom naloži zaključenje glavnog ugovora (član 45. stav 4. Zakona o obligacionim odnosima). Ništav ugovor o kupoprodaji zbog nedostatka forme ne proizvodi pravno dejstvo i ne stvara prava i obaveze za ugovarače, pa ni pravo i obavezu zaključenja glavnog ugovora.

Iz navedenih razloga, odlučeno je kao u prvom stavu izreke.

Revizija tuženog VV nije dozvoljena po odredbi člana 403. stav 3. ZPP, zato što vrednosti predmeta spora pobijanog dela u visini dinarske protivvrednosti od 4.100 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe ne prelazi vrednost merodavnu za ocenu dozvoljenosti revizije propisanu navedenom odredbom.

Shodno izloženom, na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u drugom stavu izreke.

Predsednik veća - sudija

Branislava Apostolović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić