Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Dragane Marinković, Gordane Komnenić, Tatjane Miljuš i Tatjane Matković Stefanović, članova veća, u postupku rehabilitacije po zahtevu predlagača AA iz ..., čiji je punomoćnik Branka Đurovac, advokat iz ..., protiv protivnika predlagača Republike Srbije, koju zastupa Apelacioni javni tužilac u Kragujevcu, radi rehabilitacije pok. BB biv. iz ..., odlučujući o reviziji predlagača izjavljenoj protiv rešenja Apelacionog suda u Kragujevcu Reh ž 12/20 od 23.12.2020. godine, u sednici održanoj 23.06.2021. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji predlagača AA, izjavljenoj protiv rešenja Apelacionog suda u Kragujevcu Reh ž 12/20 od 23.12.2020. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija predlagača AA, izjavljena protiv rešenja Apelacionog suda u Kragujevcu Reh ž 12/20 od 23.12.2020. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Rešenjem Višeg suda u Kragujevcu Reh 2/20 od 18.06.2020. godine, stavom prvim izreke, usvojen je zahtev predlagača AA1 za rehabilitaciju pok. BB iz ..., rođenog .... godine u ..., od oca VV i majke GG, preminulog 30.09.1967. godine u ..., pa je utvrđeno da je presuda Divizijskog vojnog suda I armije J.A. u Kragujevcu, sud I br.1634/45 od 08.03.1946. godine, kojom je osuđen na 13 (trinaest) meseci, gubitak političkih i pojedinih građanskih prava, sem roditeljskih, u trajanju od dve godine po izdržanoj ili oproštenoj glavnoj kazni i na konfiskaciju celokupne njegove imovine uz ograničenje iz člana 6. Zakona o konfiskaciji u korist njegove porodice, ništava, kao i zaključak Sreskog suda u Topoli konf.br.73/46 od 30.06.1946. godine, kao i sve pravne posledice navedene presude i navedenog zaključka. Stavom drugim izreke, odlučeno je da svaka strana snosi svoje troškove.

Rešenjem Apelacionog suda u Kragujevcu Reh ž 12/20 od 23.12.2020. godine, ukinuto je rešenje Višeg suda u Kragujevcu Reh 2/20 od 18.06.2020. godine i odlučeno tako što je odbijen kao neosnovan zahtev za rehabilitaciju sada pok. BB, bivšeg iz ..., rođenog ... godine u .., od oca VV i majke GG, preminulog 30.09.1967. godine u ..., a kojim je traženo da se utvrdi da je presuda Divizijskog vojnog suda I armije JA u Kragujevcu Sud I broj 1634/45 od 08.03.1946. godine, kojom je osuđen na 13 (trinaest) meseci kazne lišenja slobode sa prinudnim radom, gubitkom političkih i pojedinih građanskih prava sem roditeljskih, u trajanju od 2 (dve) godine po izdržanoj ili oproštenoj kazni i na konfiskaciju celokupne njegove imovine uz ograničenje iz člana 6. Zakona o konfiskaciji u korist njegove porodice, ništavan, kao i zaključak Sreskog suda u Topoli Konf.br.73/46 od 30.06.1946. godine, kao i sve pravne posledice navedene presude i navedenog zaključka. Odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Protiv pravnosnažnog rešenja donetog u drugom stepenu predlagač je izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku, radi ujednačavanja sudske prakse.

Zakon o parničnom postupku – ZPP („Sl. glasnik RS“ br.72/11 ...18/20), u članu 404. stav 1. propisuje da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija); o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija (stav 2).

U konkretnom slučaju, predlagač je 12.12.2016. godine podneo predlog za rehabilitaciju svog pradede jer je presudom Divizijskog vojnog suda I Armije J.A. u Kragujevcu, Sud.br.1634/45 od 08.03.1946. godine, oglašen krivim da je počinio krivično delo iz člana 11. Zakona o krivičnim delima protiv naroda i države, te da je osuđen na kaznu lišenja slobode sa prinudnim radom u trajanju od pet godina i na kaznu gubitka političkih i pojedinačnih građanskih prava, sem roditeljskih, u trajanju od pet godina po izdržanoj ili oproštenoj glavnoj kazni, kao i na konfiskaciju celokupne imovine uz ogrančenje iz člana 6. Zakona o konfiskaciji u korist njegove porodice. Presudom Vrhovnog suda FNRJ II sud.br. 433/46 od 23.04.1946. godine preinačena je navedena presuda tako što je optuženi BB osuđen na kaznu lišenja slobode sa prinudnim radom u trajanju od 13 meseci i na kaznu gubitka političkih i pojedinačnih građanskih prava sem roditeljskih u trajanju od dve godine po izdržanoj ili oproštenoj glavnoj kazni, na konfiskaciju celokupne njegove imovine uz ograničenje iz člana 6. Zakona o konfiskaciji u korist njegove porodice. Razlog zbog kojeg predlagač traži rehabilitaciju svog pradede je da potomci BB skinu ljagu sa navedenog lica kao žrtve progona i nezakonitih kazni koje su ga etiketirale kao državnog neprijatelja, jer je na osnovu izmišljenih činjenica proganjan verovatno zbog političkih razloga. Ceneći razloge istaknute u reviziji, Vrhovni kasacioni sud smatra da je revizija usmerena na razrešenje činjeničnog pitanja konkretnog predmeta, što nije razlog za izjavljivanje revizije kao izuzetno dozvoljene. Osim toga, uz reviziju predlagač nije dostavio pravnosnažne odluke kojima je u identičnoj činjeničnoj i pravnoj situaciji odlučeno o rehabilitaciji suprotno pobijanom rešenju i zato nema razloga da se odlučuje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj u cilju ujednačavanja sudske prakse, u smislu člana 404. stav 1. ZPP.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke, na osnovu člana 404. stav 2. ZPP.

Odlučujući o dozvoljenosti revizije, primenom člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi sa članom 420. ZPP, na čiju primenu upućuje član 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija predlagača nije dozvoljena.

Zakon o rehabilitaciji („Sl. glasnik RS“, br.92/2011) u članu 18. stav 3. propisuje da protiv pravnosnažnog rešenja u postupku rehabilitacije nije dozvoljena revizija.

Imajući u vidu da u ovom postupku revizija nije dozvoljena, kako je to propisano članom 18. stav 3. Zakona o rehabilitaciji, to je Vrhovni kasacioni sud odlučio kao u stavu drugom izreke, na osnovu člana 413. u vezi sa članom 420. stav 6. ZPP, na čiju primenu upućuje član 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku.

Predsednik veća – sudija

Zvezdana Lutovac, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić