.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 2869/2024
21.02.2024. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Gordane Komnenić, predsednika veća, dr Ilije Zindovića, Marije Terzić, Mirjane Andrijašević i Zorana Hadžića, članova veća, u vanparničnom predmetu predlagača AA iz ..., čiji je punomoćnik Dragan Repić, advokat iz ..., protiv protivnika predlagača JP „PUTEVI SRBIJE“ Beograd, čiji je punomoćnik Branislav Popovac, advokat iz ..., radi određivanja naknade za eksproprisanu nepokretnost, odlučujući o reviziji protivnika predlagača izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Šapcu Gž 591/2023 od 05.06.2023. godine, u sednici održanoj 21.02.2024. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji protivnika predlagača izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Šapcu Gž 591/2023 od 05.06.2023. godine.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija protivnika predlagača izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Šapcu Gž 591/2023 od 05.06.2023. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Rešenjem Osnovnog suda u Loznici R1 88/21 od 14.12.2022. godine, stavom 1. izreke, određena je novčana naknada za eksproprisanu nepokretnost – kp. br. .. vrsta zemljišta – zemljište u građevinskom području, u površini od 6970m2, upisane u list nepokretnosti broj .. K.O. ... u iznosu od 2.347.752,00 dinara i za biljne kulture na eksproprisano nepokretnosti – kp. br. .. upisane u list nepokretnosti broj .. K.O. ... u iznosu od 225.410,00 dinara, ukupno 2.573.162,00 dinara. Stavom 2. izreke, obavezan je protivnik predlagača da predlagaču plati iznos od 2.573.162,00 dinara na ime naknade za eksproprisanu nepokretnost i naknade za vrednost biljnih kultura na eksproprisanoj nepokretnosti, sa zakonskom zateznom kamatom na taj iznos počev od 14.12.2022. godine pa do isplate. Stavom 3. izreke, protivnik predlagača je obavezan da predlagaču na ime troškova vanparničnog postupka plati iznos od 27.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na taj iznos počev od izršnosti rešenja pa do isplate.
Viši sud u Šapcu je, rešenjem Gž 591/2023 od 05.06.2023. godine, stavom prvim izreke, odbio kao neosnovanu žalbu protivnika predlagača i potvrdio rešenje Osnovnog suda u Loznici R1 88/21 od 14.12.2022. godine u stavu 1. i 2. izreke u delu kojim je utvrđena naknada za eksproprisane nepokretnosti u iznosu od 2.573.162,00 dinara i obavezan protivnik predlagača da predlagaču po tom osnovu isplati navedeni iznos, sa zakonskom zateznom kamatom na taj iznos počev od 14.12.2022. godine pa do isplate. Stavom drugim izreke, odbačen je zahtev protivnika predlagača za naknadu troškova žalbenog postupka.
Protiv rešenja drugostepenog suda kojim je postupak pravnosnažno okončan, protivnik predlagača je izjavio blagovremenu reviziju, zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava, ukazujući da se radi o posebnoj reviziji.
Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 18/20), u vezi odredbe člana 92. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, broj 10/23), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). Na osnovu člana 420. stav 6. istog Zakona, u postupku povodom revizije protiv rešenja shodno se primenjuju odredbe ovog zakona u reviziji protiv presude.
Po oceni Vrhovnog suda, u konkretnom slučaju nije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno ujednačavanje sudske prakse kao ni novo tumačenje prava, pa nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji protivnika predlagača propisani odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku.
Predmet tražene pravne zaštite je naknada predlagaču za eksproprisanu nepokretnost i biljne zasade na njoj, kojoj je planskim dokumentom izvršena promena namene iz poljoprivrednog u građevinsko zemljište pre donošenja rešenja o eksproprijaciji, a ta promena nije evidentirana u katastru nepokretnosti. Pobijana odluka nižestepenih sudova zasnovana je na primeni odredbe člana 88. Zakona o planiranju i izgradnji („Službeni glasnik RS“, br. 72/09... 83/18), i odredbi člana 42. Zakona o eksproprijaciji („Službeni glasnik RS“, br. 53/95... 106/2016), tako što je naknada predlagaču određena na osnovu tržišne vrednosti predmetne nepokretnosti, kao građevinskog zemljišta, i biljnih zasada na tom zemljištu, što ne odstupa od pravnog shvatanja o određivanju visine naknade za građevinsko zemljište izraženog u odlukama Vrhovnog suda i Ustavnog suda po kojima Poreska uprava vrši samo procenu tržišne vrednosti nepokretnosti, što predstavlja najnižni iznos naknade za eksproprisanu nepokretnost, a ne određuje njenu tržišnu cenu. Pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, u smislu navoda iz revizije predlagača, nije razlog za izjavljivanje posebne revizije na osnovu odredbe člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku.
Na osnovu odredbe člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.
Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost revizije, u smislu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi člana 420. stav 6. Zakona parničnom postupku i člana 30. stav 2. Zakona o vanpraničnom postupku („Službeni glasnik SRS“, br. 25/82, 48/88, „Službeni glasnik RS“, br. 46/95... 14/22) i utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Na osnovu odredbe člana 27. stav 2. Zakona o vanpraničnom postupku, u postupku u kome se odlučuje o imovinskopravnim stvarima revizija je dozvoljena pod uslovima pod kojima se po Zakonu o parničnom postupku može izjaviti revizija u imovinskopravnim sporovima, ako ovim ili drugim zakonom nije drukčije određeno.
Odredbom člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Postupak u ovom predmetu započet je predlogom za određivanje naknade za eksproprisanu nepokretnost podnetim 30.09.2021. godine, a predlagaču je naknada određena u iznosu od 2.573.162,00 dinara.
Imajući u vidu da je ovo vanparnični postupak u kom se odlučuje o imovinskopravnoj stvari u kojoj vrednost predmeta postupka pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, sledi da revizija protivnika predlagača nije dozvoljena na osnovu odredbe člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku, u vezi odredbe člana 30. stav 2. i 27. stav 2. Zakona o vanpraničnom postupku.
Na osnovu odredbe člana 413. u vezi člana 420. stav 6. Zakona o parničnom postupku i člana 30. stav 2. Zakona o vanpraničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća - sudija
Gordana Komnenić, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
