Presudom Višeg suda u Novom Sadu Gž rr 9/19 od 25.03.2019. godine, stavom prvim izreke, žalba tužilaca je odbijena, a žalba tužene usvojena, pa je presuda Osnovnog suda u Bačkoj Palanci Prr1 1/18 od 26.11.2018. godine u pobijanom usvajajućem delu preinačena tako što je odbijen tužbeni zahtev tužilaca u delu kojim je traženo da se utvrdi pravo tužilaca na naknadu imovinske štete, da se obaveže tužena da na ime imovinske štete plati tužiocima u visini iznosa opredeljenih rešenjima o izvršenju Opštinskog suda u Bačkoj Palanci, umanjenim za eventualno isplaćene iznose po tom osnovu za svakog tužioca pojedinačne iznose bliže određene u izreci presude, kao i u delu kojim je traženo da se obaveže tužena da tužiocima naknadi troškove parničnog postupka od 420.750,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate, pa su obavezani tužioci da tuženoj naknade troškove parničnog postupka od 45.000,00 dinara, dok je u preostalom pobijanom odbijajućem delu prvostepena presuda potvrđena. Stavom drugim izreke, obavezani su tužioci da tuženoj naknade troškove žalbenog postupka od 22.500,00 dinara u roku od osam dana. Stavom trećim izreke, odbijen je zahtev tužilaca za naknadu troškova postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužioci su izjavili reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog poostupka i pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj na osnovu člana 404. ZPP.

Članom 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Sl. glasnik RS“, br.72/14...87/18), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava protiv drugosepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija (stav 2).

U konkretnom slučaju, uz posebnu reviziju tužioci su priložili presudu Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 483/19 od 07.02.2019. godine, kojom se potvrđuje neujednačeno postupanje drugostepenog suda u sličnom činjenično-pravnom sporu. Zbog toga je, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, o izjavljenoj reviziji potrebno da se odluči radi ujednačavanja sudske prakse i doneta je odluka kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući pobijanu presudu primenom člana 408. ZPP, a u odnosu na tužioca DD primenom člana 408. u vezi sa članom 403. stav 2. tačka 2. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija tužilaca delimično osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a revizijom se ukazuje na konkretne povrede postupka učinjene pred drugostepenim sudom zbog kojih revizija može da se izjavi u smislu člana 407. stav 1. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužioci su podneli predloge za izvršenje protiv izvršnog dužnika AD „Majevica livnica“ iz Bačke Palanke, na osnovu izvršnih isprava – pravnosnažnih i izvršnih presuda Opštinskog suda u Bačkoj Palanci donetih tokom 2005. i 2006. godine. Sud je doneo rešenja o izvršenju kojima je dozvolio predložena izvršenja, uz utvrđivanje troškova tužilaca kao izvršnih poverilaca. Rešenjem I 91/06 od 05.05.2006. godine, Opštinski sud u Bačkoj Palanci je odredio spajanje svih ovih predmeta. Rešenjem Osnovnog suda u Bačkoj Palanci R4i 7/16 od 15.04.2016. godine, usvojeni su prigovori za ubrzanje postupka podneti od strane tužilaca, te je utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku i određeno da Osnovni sud u Bačkoj Palanci u roku od četiri meseca sprovede procenu i prodaju pokretnih stvari dužnika, te u najkraćem mogućem roku okonča navedeni izvršni postupak. Rešenjem Osnovnog suda u Bačkoj Palanci R4i 13/16 od 12.09.2016. godine, usvojen je prigovor tužioca NN za ubrzanje postupka, te je utvrđeno da mu je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku i naloženo sudiji koji postupa u njegovom predmetu, da u roku od četiri meseca preduzme mere kako bi se postupak okončao. Tužioci nisu naplatili svoja potraživanja po pravnosnažnim i izvršnim presudama od izvršnog dužnika u delu koji im je dosuđen izrekom presude.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja prvostepeni sud je delimično usvojio tužbeni zahtev za naknadu imovinske štete izazvane povredom prava na suđenje u razumnom roku i tužiocima dosudio tražene naknade, s tim što je odbijen tužbeni zahtev u delu kojim je traženo da sud obaveže tuženu da tužiocima plati deo troškova izvršnog postupka.

Odlučujući o žalbama parničnih stranaka drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu u usvajajućem delu, tako što je u celini odbio tužbeni zahtev tužilaca, ceneći da tužioci nisu pretrpeli imovinsku štetu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku.

Zakon o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku u članu 31. stav 1. propisuje da stranka može da podnese tužbu protiv Republike Srbije za naknadu imovinske štete izazvane povredom prava na suđenje u razumnom roku u roku od jedne godine od dana kada je stekla pravo na pravično zadovoljenje. Stavom 2. propisano je da pored odredaba zakona kojim se uređuju obligacioni odnosi, sud primenjuje i mere za ocenu trajanja suđenja u razumnom roku (član 4). Stavom 3. propisano je da odgovornost Republike Srbije za imovinsku štetu izazvanu povredom prava na suđenje u razumnom roku objektivna.

U konkretnom slučaju, tužioci su pokrenuli izvršne postupke protiv izvršnog dužnika AD „Majevica Livnica“ iz Bačke Palanke, radi naplate neisplaćene zarade, neisplaćene otpremnine i naknade štete zbog povrede na radu, kao i troškova parničnog postupka na osnovu izvršne isprave – pravnosnažne presude. Izvršni postupci su pokrenuti 2006. godine a rešenjima Osnovnog suda u Bačkoj Palanci R4 i 7/2016 od 19.04.2016. godine i R4 i 13/2016 od 12.09.2016. godine, usvojeni su prigovori tužilaca radi ubrzanja postupka izvršenja, te je utvrđeno da je tužiocima povređeno pravo na suđenje u razumnom roku pred Osnovnim sudom u Bačkoj Palanci.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, izvršni postupci, kojima je tužiocima povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, nisu složeni, ovde tužioci kao izvršni poverioci u tom postupku ničim nisu doprineli dužini trajanja izvršnog postupka, koji je po zakonu hitan, a posebno imajući u vidu da se traži prinudna naplata novčanih potraživanja proisteklih iz radnog odnosa i da izvršni postupak još uvek nije okončan. U tom slučaju postoji odgovornost tužene u smislu člana 172. Zakona o obligacionim odnosima za štetu čiju naknadu tužioci potražuju u ovom postupku i koja se odnosi na neisplaćena potraživanja utvrđena pravnosnažnim presudama na osnovu kojih je traženo prinudno izvršenje. Stoga je pravilan zaključak prvostepenog suda da na strani tužene postoji odgovornost za štetu koja je tužiocima prouzrokovana povredom prava na suđenje u razumnom roku i to kako u odnosu na zahtev za isplatu novčanih potraživanja iz radnog odnosa, tako i troškova parničnog postupka nastalih povodom ovih potraživanja, što je sve utvrđeno pravnosnažnim presudama i troškova rešenja o izvršenju. Odgovornost tužene proizlazi iz člana 31. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, a šteta čiju naknadu tužioci potražuju je u uzročno-posledičnoj vezi sa povredom prava na suđenje u razumnom roku, imajući u vidu da je imovinska šteta tužiocima izazvana neopravdano dugim trajanjem izvršnog postupka (pokrenut 2006. godine i nije okončan). Pravilan je zaključak prvostepenog suda da je tužbeni zahtev kojim tužioci traže isplatu troškova izvršnog postupka preuranjen, imajući u vidu da izvršni postupak još uvek nije okončan, te da će se odluka o troškovima postupka izvršenja doneti u izvršnom postupku. Zato je neosnovan zahtev tužilaca da im se u ovom postupku naknadi imovinska šteta na ime troškova za zastupanje od strane punomoćnika iz reda advokata u izvršnom postupku, zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku.

Na osnovu člana 416. stav 1. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke, a na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, kao u stavu trećem izreke.

Tužiocima, koji su delimično uspeli u sporu pripadaju troškovi postupka na osnovu člana 165. stav 1. i 2. u vezi sa članom 153. i 154. ZPP, te su tužiocima priznati troškovi za sastav revizije od strane punomoćnika iz reda advokata od 47.812,05 dinara, koji su odmereni ceneći da je vrednost predmeta spora 850.589,68 dinara, što je ukupno potraživanje tužioca DD. Tužioci nisu formalni suparničari, tako da se vrednost predmeta spora u ovom postupku ne utvrđuje zbirom vrednosti svakog pojedinog zahteva, već je utvrđena prema vrednosti najvećeg pojedinačnog potraživanja. Međutim, kako su tužioci delimično uspeli sa zahtevom, imajući u vidu visinu za koji je tužbeni zahtev odbijen, sud je obavezao tuženu da plati srazmeran deo troškova za sastav revizije, u visini od 95.625,00 dinara, što je odmereno primenom Tarifnog broja 13. Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata, umanjeno za 50%.

Predsednik veća - sudija

Vesna Popović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić