.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 2885/2020
08.04.2021. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića predsednika veća, Branke Dražić, Danijele Nikolić, Dobrile Strajina i Marine Milanović članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Dragica Petrović, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., čiji je punomoćnik Aleksandar Grujičić advokat iz ..., radi isplate, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 520/20 od 25.02.2020. godine, u sednici veća održanoj dana 08.04.2021. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 520/20 od 25.02.2020. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 520/20 od 25.02.2020. godine.
ODBIJA SE kao neosnovan zahtev tužioca za naknadu troškova revizijskog postupka.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Loznici P 1206/18 od 11.12.2018. godine, stavom prvim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu vrati pozajmljeni iznos od 6.460,00 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate u mestu plaćanja sa kamatom u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije u visini referentne kamatne stope Evropske centralne banke na glavne operacije za refinansiranje uvećane za 8% poena počev od 01.06.2009. godine pa do isplate i iznos od 7.200 USD sa domicilnom kamatom počev od 01.06.2009. godine pa do isplate sve u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije važećem na dan isplate, umanjen za iznos od 420.000,00 dinara koje je tužilac od tuženog ranije primio. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime troškova parničnog postupka plati ukupno 173.850,00 dinara. Stavom trećim izreke, odbijen je zahtev tuženog da mu tužilac, na ime troškova parničnog postupka, isplati ukupno 327.805,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 520/20 od 25.02.2020. godine, stavom prvim izreke, delimično je usvojena žalba i presuda Osnovnog suda u Loznici P 1206/2018. od 11.12.2018. godine preinačena u odluci o kamati, utoliko što je odbijen zahtev tužioca za isplatu kamate na dosuđene iznose glavnice za period od 01.06.2009. godine do 10.03.2017. godine. Stavom drugim izreke, odbijena je žalba u preostalom pobijanom usvajajućem delu i potvrđena je citirana prvostepena presuda. Stavom trećim izreke, odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova žalbenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, s predlogom da se o istoj odlučuje shodno odredbi člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku, zbog potrebe da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa i pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana kao i novog tumačenja prava.
Tužilac je podneo odgovor na reviziju.
Prema odredbi člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br.72/11, 49/13 – US, 74/13 – US, 55/14, 87/18), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako Vrhovni kasacioni sud oceni da je potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, ujednačiti sudsku praksu ili dati novo tumačenje prava (posebna revizija). Prema stavu 2. ovog člana, o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.
Vrhovni kasacioni sud je našao da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. ZPP za odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog, jer u ovom sporu nema pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana koja bi trebalo razmotriti. Ne postoji ni potreba za novim tumačenjem prava, koju tuženi nalazi u svom viđenju pravnog odnosa sa tužiocem, čiju prirodu (ugovor o zajmu a ne ugovor o poslovno – tehničkoj saradnji) su nižestepeni sudovi cenili na osnovu utvrđenih činjenica. Zbog toga ne postoji potreba da se o posebnoj reviziji tužioca odlučuje u cilju ujednačavanja sudske prakse, tim pre što uz reviziju nisu priložene presude na koje se tuženi poziva da bi se moglo utvrditi da li su one donete u istim ili bitno istovetnim činjenično-pravnim sporovima.
Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke rešenja.
Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Članom 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
S obzirom da se radi o imovinskopravnom sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje, a pobijana vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra, to je Vrhovni kasacioni sud našao da je revizija nedozvoljena, pa je primenom člana 413. ZPP odlučio kao u drugom stavu izreke.
Na osnovu ovlašćenja iz člana 165. stav 1. u vezi sa članom 154. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odbio zahtev tužioca za naknadu troškova revizijskog postupka, jer se ne radi o troškovima potrebnim radi vođenja parnice, zbog čega je odlučeno kao u stavu trećem izreke.
Predsednik veća-sudija
Branislav Bosiljković, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
