.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 2886/2019
27.09.2019. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jasminke Stanojević, predsednika veća, Spomenke Zarić, Biserke Živanović, Božidara Vujičića i Branislava Bosiljkovića, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Mišo Dobrijević, advokat iz ..., protiv tužene ''BB banke'' a.d., sa sedištem u ..., čiji je punomoćnik Nemanja Aleksić, advokat iz ..., radi utvrđenja ništavosti i sticanja bez osnova, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Somboru Gž 1618/2018 od 25.04.2019. godine, u sednici održanoj 27.09.2019. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužene, izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Somboru Gž 1618/2018 od 25.04.2019. godine, kao o posebnoj reviziji.
ODBACUJE SE revizija tužene izjavljena protiv presude Višeg suda u Somboru Gž 1618/2018 od 25.04.2019. godine, kao nedozvoljena.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Somboru P 349/18 od 21.09.2018. godine, stavom prvim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev i stavom drugim se utvrđuje da je apsolutno ništav deo člana 3. Ugovora o stambenom kreditu od 25.08.2008. godine, kojom su ugovorne strane odredile da banka zadržava pravo da izmeni visinu kamatne stope u skladu sa svojom poslovnom politikom, ili promenama kamate na bankarskom tržištu, kako je izrekom navedeno. Stavom trećim izreke, obavezana je tužena da, na osnovu ugovora o stambenom kreditu od 25.08.2008. godine isplati tužiocu iznos od 19.446,00 dinara, na ime neosnovane naplate naknade na ime obrade kredita sa zakonskom zateznom kamatom od 10.10.2008. godine do isplate. Stavom četvrtim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim traži da mu tužena isplati, po osnovu sticanja bez osnova, naplatom provizije na ime premije osiguranja, po ugovoru o stambenom kreditu od 25.08.2008. godine, iznos od 43.471,73 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 10.10.2008. godine do isplate. Stavom petim izreke, odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.
Viši sud u Somboru je presudom Gž 1618/2018 od 25.04.2019. godine, usvojio žalbu tužioca i ukinuo prvostepenu presudu u delu odluke o naknadi na ime premije osiguranja NKOSK i jednokratne naknade toj korporaciji (stav četvrti izreke) i delu odluke o troškovima postupka (stav peti izreke) i predmet u tom delu vratio prvostepenom sud na ponovno suđenje, dok se u preostalom pobijanom usvajajućem delu odluke o glavnoj stvari (stav drugi i treći izreke) prvostepena presuda potvrđuje, a žalba tužene odbija.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je blagovremeno izjavila reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava pozivajući se na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nisu ispunjeni zakonski uslovi za odlučivanje o reviziji tužene kao izuzetno dozvoljenoj, u smislu člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ 72/11, 55/14), a kojom je propisano da se posebna revizija može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava. Ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije, Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija, kako je propisano stavom 2. navedene zakonske odredbe.
Pobijana drugostepena presuda doneta je u skladu sa pravnim shvatanjem Vrhovnog kasacionog suda, izraženim u presudama tog suda Rev 4393/2018 od 24.10.2018. godine, Rev 2791/17 od 12.o07.2018. godine i sa postojećom sudskom praksom u tumačenju i primeni relevantnog materijalnog prava.
Prema pravnom stavu usvojenom na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda održanoj 22.05.2018. godine, banka ima pravo na naplatu troškova i naknadu bankarskih usluga, pa odredba ugovora o kreditu kojom se korisnik kredita obavezuje da banci plati troškove kredita nije ništava pod uslovom da je ponuda banke sadržala jasne i nedvosmislene podatke o troškovima kredita. Troškovi obrade kredita i puštanje kredita u tečaj, kao i drugi troškovi koje banka obračunava korisniku prilikom odobravanja kredita ili koji su poznati na dan obračuna i koje banka obračunava korisniku u toku realizacije ugovora o kreditu, mogu biti iskazani i u procentualnom iznosu i naplaćuju se samo kroz obračun efektivne kamatne stope. Prema pravnom stavu, usvojenom na sednici Građanskog odeljenja od 12.02.2019. godine, ništave su odredbe ugovora o kreditu kojim su propisani neodredivi elementi obračuna kamatne stope.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost izjavljene revizije u smislu člana 410. stav 2. ZPP i utvrdio da revizija tužene nije dozvoljena.
Tužbom od 12.02.2018. godine, radi utvrđenja ništavosti, sticanja bez osnova i isplate, tužilac je označio vrednost predmeta spora u iznosu 75.000,00 dinara. Revizijom se pobija drugostepena presuda u odnosu na utvrđenu apsolutnu ništavost člana 3. Ugovora o kreditu i isplata stečenog bez osnova.
S obzirom da se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000,00 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, radi se o sporu male vrednosti u smislu člana 468. stav 1. ZPP, a članom 479. stav 6. ZPP propisano je da revizija u sporu male vrednosti nije dozvoljena.
Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci, na osnovu člana 404. stav 2. i 413. ZPP.
Predsednik veća - sudija
Jasminka Stanojević,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
