Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Zorane Delibašić, Gordane Komnenić, Božidara Vujičića i Biserke Živanović, članova veća, u pravnoj stvari tužilje protivtužene AA iz ..., čiji je punomoćnik Živana Drapšin, advokat iz ..., protiv tužene protivtužilje BB iz ..., čiji je punomoćnik Sava Stojanović, advokat iz ..., radi sticanja bez osnova po tužbi i radi naknade štete i sticanja bez osnova po protivtužbi, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 4084/19 od 20.02.2020. godine, u sednici održanoj 23.09.2020. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 4084/19 od 20.02.2020. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena, revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 4084/19 od 20.02.2020. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Bečeju P 92/19 od 10.07.2019. godine, stavom prvim izreke odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilja tražila da se obaveže tužena da tužilji po osnovu sticanja bez osnova, a zbog nekorišćenja poljoprivrednog zemljišta u ekonomskoj 2007., 2008., 2009., 2010., 2011. i 2012. godini i to za parcele bliže navedene u ovom stavu izreke, upisane u ln.br. ... KO ... isplati ukupno 1.384.106,85 dinara sa zakonskom zateznom kamatom bliže navedeno u ovom stavu izreke. Stavom drugim izreke usvojen je deo protivtužbenog zahteva tužene, te je obavezana tužilja da tuženoj isplati ukupno 924.306,00 dinara na ime naknade štete zbog nedavanja saglasnosti za pretvaranje tavanskog prostora u potkrovlju stambene zgrade u ..., ..., sagrađene na parc.br. ... KO ..., ln.br. ... KO ... i to za periode u iznosima i sa zakonskom zateznom kamatom bliže navedene u ovom stavu izreke. Stavom trećim izreke delimično je usvojen protivtužbeni zahtev i obavezana tužilja da tuženoj isplati ukupno 8.988,84 dinara, za neosnovano korišćenje ¼ dela garaže površine 38,25 m2 u ..., ul. ..., sagrađena na kat.parc. br. ... KO ..., ln.br. ... KO ... i to za periode u iznosima i sa zakonskom zateznom kamatom bliže navedene u ovom stavu izreke. Stavom četvrtim izreke odbijen je protivtužbeni zahtev u delu kojim je traženo da se tužilja obaveže da tuženoj isplati ukupno 74.394,00 za neosnovano korišćenje ¼ dela garaže površine 38,25 m2 u ..., ul. ..., sagrađena na kat.parc. br. ... KO ..., ln.br. ... KO ... i to za periode u iznosima i sa zakonskom zateznom kamatom bliže navedene u ovom stavu izreke. Stavom petim izreke odbijen je protivtužbeni zahtev u delu kojim je tužena tražila da se obaveže tužilja da tuženoj na ime sticanja bez osnova isplati ukupno 1.709.089,00 dinara za neosnovano korišćenje nepokretnosti bliže navedenih u ovom stavu izreke za periode, u iznosima i sa zakonskom zateznom kamatom bliže navedene u ovom stavu izreke. Stavom šestim izreke odbijen je protivtužbeni zahtev u delu kojim je tužena tražila da se obaveže tužilja da tuženoj isplati 111.179,00 dinara na ime naknade štete koju je pretrpela u periodu od 06.07.2013. godine do 30.11.2013. godine zbog odbijanja tužilje da posle predaje ključeva od kuće u ... br. ... u ... izmesti strujomer i potrošnju struje iz te zgrade u svoju stambenu zgradu, za period za koji tužena nije mogla da koristi navedenu kuću, sa zakonskom zateznom kamatom od 01.12.2013. godine do isplate. Stavom sedmim izreke odbijen je protivtužbeni zahtev u delu kojim je tužena tražila da se obaveže tužilja da tuženoj isplati 102.822,00 dinara na ime sticanja bez osnova zbog izdavanja u zakup ¼ dela kat.parc. br. ... KO ... i ½ dela kat.parc. br. ... KO ... za periode u iznosima i sa zakonskom zateznom kamatom bliže navedeno u ovom stavu izreke.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 4084/19 od 20.02.2020. godine, stavom prvim izreke odbijene su kao neosnovane žalbe tužilje i tužene i prvostepena presuda potvrđena u stavovima prvom, drugom, četvrtom, petom, šestom, sedmom, osmom izreke i u stavu trećem izreke kojim je obavezana tužilja da tuženoj za period od 12.10.2012. godine do 31.12.2012. godine isplati 6.892,84 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 01.01.2013. godine do isplate i za period od 01.01.2013. godine do 15.03.2013. godine isplati 2.096,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 16.03.2013. godine do isplate. Stavom drugim izreke, odbijeni su zahtevi tužilje i tužene za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilja je blagovremeno izjavila reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložila da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom, primenom člana 404. ZPP.

Tužena je podnela odgovor na reviziju tužilje.

Primenom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku (“Sl. Glasnik RS” br. 72/11, 55/14, 87/18 i 18/20), posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.

Pravnosnažnom presudom odlučeno je o tužbenom zahtevu tužilje radi sticanja bez osnova kojom je tužbeni zahtev tužilje odbijen kao neosnovan, kao i o protivtužbenom zahtevu tužene VV radi naknade štete i sticanja bez osnova, kojom je protivtužbeni zahtev tužene delimično usvojen i delimično odbijen. U konkretnom slučaju, Vrhovni kasacioni sud je našao da su nižestepeni sudovi prema činjenicama utvrđenim u ovoj pravnoj stvari doneli odluku u skladu sa pravnim stavom koji je izražen kroz odluke Vrhovnog kasacionog suda, zbog čega nema uslova za odlučivanje o reviziji, kao izuzetno dozvoljenoj, a radi razmatranja pravnog pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava. Pored toga, tužilja nije uz reviziju dostavila presude iz kojih bi proizlazio zaključak o različitom odlučivanju u istoj pravnoj stvari. Kako pravilna primena prava u sporovima sa tužbenim zahtevom kao u konkretnom slučaju zavisi od činjeničnog stanja utvrđenog u postupku na kome je zasnovana sudska odluka, proizilazi da u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava, što znači da nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP, na osnovu čega je i odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Tužba radi naknade štete podneta je 01.11.2013. godine, a pobijana vrednost predmeta spora je 2.317.401,69 dinara. Ovaj iznos, prema srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, predstavlja dinarsku protiv-vrednost ispod 40.000 evra.

Imajući u vidu da se radi o imovinskopravnom sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje, u kome pobijana vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra prema srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to je Vrhovni kasacioni sud našao da je revizija nedozvoljena.

Na osnovu člana 413. u vezi člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Vesna Popović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić