.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 28894/2023
11.09.2024. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija Branka Stanića, predsednika veća, Tatjane Miljuš, Tatjane Matković Stefanović, Tatjane Đurica i Mirjane Andrijašević, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Filip Nešić, advokat u ..., protiv tuženog „Viva Travel“ DOO Beograd, čiji je punomoćnik Vlado Kapor, advokat u ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Leskovcu Gž 1534/22 od 27.06.2023. godine, u sednici veća održanoj dana 11.09.2024. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Leskovcu Gž 1534/22 od 27.06.2023. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog izjavljena protiv presude Višeg suda u Leskovcu Gž 1534/22 od 27.06.2023. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Leskovcu P 3868/21 od 24.03.2022. godine, u stavu prvom izreke odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je traženo da se obaveže tuženi da tužilji na ime naknade materijalne štete zbog gubitka prtljaga i stvari, bliže opisanih u ovom stavu izreke prvostepene presude, isplati ukupan iznos od 131.900,00 dinara i 545 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate. U stavu drugom izreke odbijen je tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se obaveže tuženi da tužilji na ime naknade materijalne štete, na ime novčane naknade za uplaćen aranžman za putovanje na Siciliju, po ugovoru o turističkom putovanju broj ../17 od 21.06.2017. godine, isplati iznos od 385 evra, ili u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate. Stavom trećim izreke obavezana je tužilja da tuženom na ime troškova postupka isplati iznos od 183.915,00 dinara.
Presudom Višeg suda u Leskovcu Gž 1534/22 od 27.06.2023. godine, preinačena je prvostepena presuda u stavu prvom izreke tako što je usvojen tužbeni zahtev i obavezan tuženi da na ime naknade materijalne štete zbog gubitka prtljaga i stvari bliže opisanih u izreci drugostepene presude isplati tužilji iznos od 131.900,00 dinara i 545 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate. Preinačena je prvostepena presuda u stavu drugom izreke tako što je obavezan tuženi da tužilji na ime naknade materijalne štete, na ime novčane naknade za uplaćen aranžman za putovanje na Siciliju, po ugovoru o turističkom putovanju broj ../17 od 21.06.2017. godine, isplati iznos od 385 evra, ili u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate. Preinačena je prvostepena presuda u stavu trećem izreke tako što je obavezan tuženi da tužilji naknadi troškove postupka u iznosu od 262.074,00 dinara.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je izjavio blagovremenu reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, pozivom na član 404. Zakona o parničnom postupku.
Ceneći ispunjenost uslova za odlučivanje o reviziji tuženog kao izuzetno dozvoljenoj, Vrhovni sud nalazi da ne postoje razlozi predviđeni odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 10/23-dr. zakon) da bi se dozvolilo izuzetno odlučivanje o reviziji.
Drugostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev tužilje na ime naknade materijalne štete, jer je utvrdio da je tuženi odgovoran za štetu pričinjenu tužilji kao organizator putovanja, na osnovu odredbe člana 866. i 868. Zakona o obligacionim odnosima, usled čega je primenom člana 154. i 155. istog zakona dosudio novčanu naknadu na ime pretrpljene materijalne štete. Postupajući prema citiranoj zakonskoj odredbi, Vrhovni sud nije prihvatio odlučivanje o posebnoj reviziji, jer u konkretnom slučaju nema potrebe da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa, ni pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti ima potrebe za ujednačavanjem sudske prakse i za novim tumačenjem prava. O pravu tužilje drugostepeni sud je odlučio uz primenu materijalnog prava koje nije u suprotnosti sa shvatanjima izraženim kroz odluke Vrhovnog suda u kojima je odlučivano o zahtevima sa sličnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom. Revizijom se pobija utvrđeno činjenično stanje iz kog razloga se posebna revizija ne može izjaviti.
Shodno iznetom, Vrhovni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tuženog, kao izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. stava 1. ZPP, na osnovu čega je i odlučeno kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije primenom člana 410. stava 2. tačke 5) ZPP, Vrhovni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Tužba u ovoj parnici podneta je 17.09.2017. godine, a vrednost predmeta spora je 200.000,00 dinara.
Prema članu 468. stav 1. ZPP, sporovi male vrednosti su sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.
Članom 479. stav 6. ZPP propisano je da u postupcima u sporovima male vrednosti protiv odluke drugostepenog suda revizija nije dozvoljena.
Kako se u konkretnom slučaju radi o sporu male vrednosti, revizija tuženog nije dozvoljena u smislu člana 479. stav 6. ZPP. Bez uticaja je to što je drugostepeni sud preinačio prvostepenu presudu i usvojio tužbeni zahtev, imajući u vidu da je u sporovima male vrednosti revizija isključena izričitom zakonskom odredbom, zbog prirode spora, pa se stoga ne može primeniti odredba člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku na koju se revident poziva.
Iz navedenih razloga, na osnovu člana 413. Zakona o parničnom postupku, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Branko Stanić, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
