.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 28895/2023
20.03.2024. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Ivane Rađenović, Vladislave Milićević, Branka Stanića i Jasmine Stamenković, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Goran Stefanović, advokat iz ..., protiv tuženog Grada Leskovca, koga zastupa Gradsko javno pravobranilaštvo Grada Leskovca, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Leskovcu Gž 722/23 od 17.08.2023. godine, u sednici održanoj 20.03.2024. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Leskovcu Gž 722/23 od 17.08.2023. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Leskovcu Gž 722/23 od 17.08.2023. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Leskovcu P 9211/21 od 07.11.2022. godine, stavom prvim izreke, tuženi je obavezan da tužiocu na ime naknade nematerijalne štete isplati – za pretrpljeni strah iznos od 13.000,00 dinara i za pretrpljene fizičke bolove iznos od 18.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 07.11.2022. godine do isplate. Stavom drugim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se tuženi obaveže da mu na ime naknade nematerijalne štete za pretrpljeni strah i za pretrpljene fizičke bolove isplati razliku preko dosuđenih iznosa do traženog iznosa od 30.000,00 dinara. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 43.440,00 dinara u roku od 8 dana po prijemu presude a ukoliko ne plati u navedenom roku, obavezan je da tužiocu na iznos troškova od 36.000,00 dinara plati zakonsku zateznu kamatu od dana izvršnosti presude do isplate.
Presudom Višeg suda u Leskovcu Gž 722/23 od 17.08.2023. godine, odbijene su žalbe tužioca i tuženog i potvrđena prvostepena presuda.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložio da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom (član 404. ZPP).
Pravnosnažnom presudom odlučeno je o naknadi nematerijalne štete. Po oceni Vrhovnog suda, imajući u vidu prirodu spora, sadržinu tražene pravne zaštite, način presuđenja i date razloge o osnovanosti tužbenog zahteva, u ovom slučaju nisu ispunjeni uslovi za primenu instituta posebne revizije iz člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11... 18/20). Ne postoji potreba za razmatranjem pravnog pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, za ujednačavanjem sudske prakse, niti je potrebno novo tumačenje prava u pogledu primene člana 200. Zakona o obligacionim odnosima (koji se odnosi na pravo na pravičnu novčanu naknadu za različite vidove nematerijalne štete i način određivanja te naknade), već se to pitanje rešava zavisno od konkretne činjenične i pravne situacije. U konkretnom slučaju, Vrhovni sud je našao da su nižestepeni sudovi prema činjenicama utvrđenim u ovoj pravnoj stvari doneli odluku u skladu sa pravnim shvatanjem koji je izražen kroz odluke Vrhovnog suda i Vrhovnog kasacionog suda. Iz navedenih razloga, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 468. stav 1. ZPP, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe. Odredbom člana 479. stav 6. ZPP, propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.
Tužba radi naknade nematerijalne štete podneta je 09.06.2021. godine. Vrednost predmeta spora je 60.000,00 dinara.
Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje, u kome vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra, što znači da se radi o sporu male vrednosti u kome revizija nije dozvoljena, to revizija tužioca nije dozvoljena, primenom člana 479. stav 6. ZPP.
Na osnovu člana 413. u vezi člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Zvezdana Lutovac,s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
