Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Božidara Vujičića, predsednika veća, Vesne Subić, Jelice Bojanić Kerkez, Gordane Komnenić i Zorane Delibašić, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., koju zastupa punomoćnik Milena Janković, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, koju zastupa Državno pravobranilaštvo – Odeljenje u Novom Sadu, radi naknade nematerijalne štete, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 75/20 od 21.01.2020. godine, u sednici veća održanoj dana 10.02.2021. godine, doneo je

R E Š E NJ E

PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 75/20 od 21.01.2020. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

UKIDAJU SE presuda Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 75/20 od 21.01.2020. godine i presuda Osnovnog suda u Rumi P 167/19 od 03.10.2019. godine i predmet vraća prvostepenom sudu, na ponovno suđenje.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Rumi P 167/19 od 03.10.2019. godine usvojen je tužbeni zahtev tužilje AA iz ..., pa je obavezana tužena Republika Srbija da tužilji na ime naknade nematerijalne štete za trpljenje duševnog bola i patnji, za narušen lični i porodični život, za trpljenje neizvesnosti, neodgovaranje državnih organa i namerno skrivanje i zataškavanje informacija o stvarnoj sudbini njenog sina rođenog dana ...1981. godine u ..., zbog reakcija i stavova nadležnih državnih organa koja su pokazala trajnu nezainteresovanost da se utvrdi gde je i kakva je sudbina njenog deteta, isplati iznos od 1.250.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana donošenja prvostepene presude pa do isplate, kao i troškove parničnog postupk u ukupnom iznosu od 36.750,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana izvršnosti presude pa do isplate, sve u roku od 15 dana pod pretnjom prinudnog izvršenja. Stavom drugim izreke tužilja je oslobođena obaveze plaćanja sudske takse na tužbu i odluku.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 75/20 od 21.01.2020. godine žalba tužene je odbijena i presuda Osnovnog suda u Rumi P 167/19 od 03.10.2019. godine potvrđena; odbijeni su zahtevi stranaka za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je blagovremno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predloženo da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Prema članu 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ...18/20), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.

Vrhovni kasacioni sud smatra da su u konkretnom slučaju ispunjeni uslovi iz člana 404. Zakona o parničnom postupku, da se o reviziji tužene odlučuje kao o izuzetno dozvoljenoj, radi ujednačavanja sudske prakse, s obzirom da je u reviziji ukazano na različite odluke u istoj ili sličnoj činjenično pravnoj situaciji.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu, u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku, pa je utvrdio da je revizija tužene osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a revizijom se ne ukazuje na ostale bitne povrede odredaba parničnog postupka zbog kojih se revizija može izjaviti, primenom člana 407. stav 1. tačka 2. i tačka 3. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je pre porođaja bila u Domu zdravlja u ... na pregledu, gde joj je rečeno da je sa trudnoćom sve u redu, da bi dana ...1981. godine primljena u ... porodilište zbog bolova i krvarenja, gde nije pregledana, već joj je rečeno da zbog hitnosti mora u ..., pa je suprug odvezao u „...“ u BB, gde je primljena na Odeljenje ginekologije. Pregledana je i tog dana je u 20,45 časova rodila bebu muškog pola. Porođaj je bio težak, jer se beba okrenula karlično. Bebu, koja je plakala, videla je odmah nakon porođaja, a sutradan kada su svima, osim tužilji doneli bebu, rečeno joj je da zbog toga što je rođena karlično, beba mora da se odmara. Sutradan, ...1981. godine, tužilja je sa nekim od bolničkog osoblja otišla u sobu u kojoj su bile smeštene bebe i videla svoju bebu u inkubatoru, ali nije bila priključena na aparate. Tužilji je tada rečeno da sa bebom nešto nije u radu, pa kada je suprug tužilje došao u bolnicu od tužilje je čuo da je beba bolesna, da bi ga potom obavestili da je beba umrla, o čemu tužilja nije bila obaveštena. Suprugu tužilje nije omogućeno ni da vidi bebu, niti da preuzme telo deteta radi sahranjivanja, već mu je rečeno da će beba biti sahranjena o trošku bolnice. Tužilja je sutradan otpuštena iz bolnice, međutim izveštaj o izvršenoj obdukciji bebe joj nikad nije poslat, iako joj je rečeno da će izveštaj biti poslat na kućnu adresu. Ceo događaj tužilja je teško podnela, a nakon dve godine je rodila zdravu devojčicu. Kada je saznala za aferu vezanu za nestale bebe, tužilja je počela da prikuplja svu dokumentaciju, međutim trudnički karton i sve što se tiče navedene trudnoće nije dobila. Nije dobila ni potvrdu o sahranjivanju, već infomraciju da dete sa njenim prezimenom nije sahranjeno ni u ... ni u ... . Prema tužiljinim saznanjima, u vreme rođenja njenog deteta nije postojao krematorijum ni u bolnici niti na groblju, zbog čega je tražila parafinski nalaz sa tkivom bebe, kako bi uradila DNK i tako saznala da li je njena beba zaista umrla ili ne, ali taj podatak nije dobila i rečeno joj je da ne postoji lešni kaul novorođenčeta čija je majka tužilja.

Imajući u vidu ovako utvrđeno činjenično stanje nižestepeni sudovi su usvojili tužbeni zahtev smatrajući da postoji odgovornost organa tužene koja je zasnovana u propustu da roditeljima obezbedi razjašnjenje navodne smrti deteta, kao i u neobezbeđivanju mogućnosti da vide dete za koje su dobili informaciju da je umrlo, telo preuzmu i da ga sahrane.

Vrhovni kasacioni sud smatra da se revizijom osnovano ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava, a u pogledu pravnog osnova za dosuđivanje tužilji naknade nematerijalne štete, kako je opredeljeno u tužbenom zahtevu i izreci prvostpene presude. Ovo zato što je sporno da li u radnjama organa tužene Republike Srbije postoji nepravilan i nezakonit rad ili protivpravnost u postupanju u smislu člana 172. Zakona o obligacionim odnosima.

Prema navodima tužilje, sumnja u pogledu toga kakva je sudbina deteta koga je rodila dana ...1981. godine kod tužilje se pojavila u vreme kada je saznala za aferu vezanu za nestale bebe, zbog čega se dana 15.04.2003. godine obratila pismenim putem porodilištu u kome se porodila, sa zahtevom da joj se dostave sve isprave vezane za porođaj. Postupajući po ovom zahtevu porodilište, odnosno Bolnica „BB“ u ... je dostavila svu dokumentaciju koju je posedovala, a i od ostalih zdravstvenih ustanova, kao i od JKP „...“ iz ... dostavljeni su joj odgovori po njenom zahtevu, kao i izvod iz matične knjige rođenih za matično područje Novi Sad. Tužilja je dana 28.08.2014. godine podnela krivičnu prijavu Osnovnom javnom tužilaštu u Novom Sadu protiv GAK porođajno odeljenje Novi Sad, a dana 29.08.2018. godine i dopunu krivične prijave, koja je odbačena zbog apsolutne zastarelosti krivičnog gonjenja za krivično delo oduzimanje maloletnog lica iz člana 191. stav 1. i promena porodičnog stanja iz člana 192. stav 1. KZ.

Prema tome, nakon što je tužilja prijavila sumnju u pogledu toga da su netačno prikazani podaci u javnim ispravama o tome da je njeno dete preminulo, tužilaštvo je preduzelo radnje iz svoje zakonom ustanovljene nadležnosti, pa pošto je ocenilo da nema elemenata za krivično gonjenje protiv bilo kog određenog lica, s obzirom na apsolutnu zastarelost krivičnog gonjenja, o tome je obavestilo tužilju.

Osnovni uslov za naknadu pretrpljene štete, kako materijalne tako i nematerijalne, jeste preduzimanje štetne (protivpravne radnje) koja je uzročna sa štetom kao posledicom, a koja je u slučaju odgovornosti za nematerijalnu štetu, u nematerijalnoj sferi oštećenog. Da bi tužena Republika Srbija u konkretnom slučaju bila odgovorna, nužno je bilo utvrditi da postoji protivpravna radnja, a to je postupanje državnog organa koje je nepravilno i nezakonito. Prvostepeni sudovi nisu na dovoljno određen i jasan način utvrdili iz kojih radnji proizlazi nepravilan i nezakonit rad državnih organa tužene, iz čega bi proizašla odgovornost za štetu u nematerijalnoj sferi kod tužilje. Pri tome, treba imati u vidu da medicinske ustanove od kojih je tužilja tražila podatke, odnosno Bolnica „BB“ u ..., Klinika za ginekologiju i akušerstvo i Institut za patologiju i histologiju Novi Sad, kao i Dom zdravlja u ... imaju parničnu sposobnost, kao pravna lica, i neposredno odgovaraju za štetu koja je eventualno pričinjena njihovim radom.

Prema odredbi člana 145. stav 2. Ustava Republike Srbije sudske odluke se zasnivaju na Ustavu, zakonu, potvrđenom međunarodnom ugovoru i propisu donetom na osnovu zakona. Odredbom člana 16. stav 2. Ustava Republike Srbije je propisano da su opšte prihvaćena pravila međunarodnog prava i potvrđeni međunarodni ugovori sastavni deo pravnog poretka Republike Srbije i da se neposredno primenjuju. Zbog toga se, od ratifikacije, i Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda neposredno primenjuje (Zakon o ratifikaciji Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda „Službeni list Srbije i Crne Gore“, međunarodni ugovori broj 9/03, 5/05, 7/05 i „Službeni glasnik RS“ br. međunarodni ugovori broj 12/2010), pa sudovi svoju odluku mogu zasnovati i na Evroskoj konvenciji za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, u smislu već navedene odredbe Ustava Republike Srbije. Ustav Repbulike Srbije, u odredbi člana 18. stav 3, propisuje kako se odredbe o ljudskim i manjinskih pravima tumače – u korist unapređenja vrednosti demokratskog društva, saglasno važećim međunarodnim standardima ljudskih i manjinskih prava, kao i prakse međunarodnih institucija koje nadziru njihovo sprovođenje. Kada se govori o praksi međunarodnih institucija, pre svega se imaju u vidu presude Evropskog suda za ljudska prava, i to ne samo one donete protiv Republike Srbije, već i drugih država ugovornica Evropske konvencije. Međutim, ova odredba govori o tome kako se ljudska prava tumače, iz čega proizlazi da uvek kada je tema o kojoj se odlučuje ljudsko pravo, prilikom tumačenja moraju se imati u vidu međunarodni standardi ljudskih i manjinskih prava sadržani u presudama Evropskog suda. Primena presuda Evropskog suda za ljudska prava ne podrazumeva primenu pojedine presude kao precedenta (kao u anglosaksonskom pravu). Zato se presuda u predmetu Zorica Jovanović protiv Srbije ne može u konkretnom slučaju primeniti tako da se tužilji dosudi pravična naknada koja je dosuđena i podnosiocu predstavke pred Evropskim sudom za ljudska prava Zorici Jovanović, kako to čine nižestepeni sudovi u pobijanim odlukama. Uzrok smrti bebe Zorice Jovanović nikada nije utvrđen, niti je smrt ikada zvanično prijavljena, pa su činjenice utvrđene u ovom postupku različite od onih koje su utvrđene pred Evropskim sudom za ljudska prava u predmetu Zorice Jovanović protiv Republike Srbije.

Republika Srbija ima obavezu da se povinuje pravnosnažnoj presudi Evropskog suda za ljudska prava, kako to proizlazi iz odredbe člana 46. stav 1. Evropske konvencije, a što u konkretom slučaju nije učinjeno do donošenja pravnosnažne odluke o tužiljinom zahtevu, jer Republika Srbija nije obezbedila mehanizam za obezbeđenje pojedinačnog obeštećenja svim roditeljima u situaciji kao što je ili koja je dovoljno slična situaciji podnositeljske predstavke, u roku od godinu dana, koji rok joj je ostavljen ovom presudom. Međutim, to nikako ne utiče na odluku suda o zahtevu tužilje u ovom postupku, jer je navedena presuda Evropskog suda za ljudska prava stvorila pravnu obavezu Republici Srbiji prema odredbi člana 46. Evropske konvencije, da je izvrši u obavezujućem delu, ali je proces izvršenja u nadležnosti Komiteta ministara koji nadgleda njeno izvršenje. Posledica nepostupanja podrazumeva mogućnost izricanja mera koje su u nadležnosti Komiteta ministara, ali nikako ne utiče na odluku o pravu tužilje na naknadu štete.

U smislu navedenog treba imati u vidu da je Republika Srbija donela Zakon o utvrđivanju činjenica o statusu novorođene dece za koju se sumnja da su nestale iz porodilšta u Republici Srbiji („Službeni glasnik RS“ br. 18/20 od 03.03.2020. godine, a koji je stupio na snagu 11.03.2020. godine), i primenjuje se istekom roka od 3 meseca od dana stupanja na snagu, izuzev odredaba člana 3, 5, 15, 16. i 17. ovog zakona, koje se primenjuju od dana stupanja na snagu ovog zakona. Tim zakonom je propisan postupak u kome se utvrđuju činjenice o statusu novorođene dece za koju se sumnja da su nestala iz porodilišta ili iz zdravstvenih ustanova u Republici Srbiji i postupak u kome se dosuđuje pravična novčana naknada nematerijalne štete, kao i organi koji su nadležni za sprovođenje zakona.

Zbog svega navedenog, revizija tužene je usvojena i odlučeno kao u izreci presude.

U ponovnom postupku prvostepeni sud će imati u vidu sve primedbe navedene u ovom rešenju, upotpuniće utvrđeno činjenično stanje i pravilnom primenom materijalnog prava doneti novu zakonitu odluku.

Iz navedenih razloga odlučeno je kao u stavu drugom izreke rešenja, na osnovu člana 416. stav 2. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća-sudija

Božidar Vujičić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić