Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž2 246/2021 od 06.07.2021. godine, stavom prvim izreke, preinačena je prvostepena presuda, tako što je usvojen tužbeni zahtev mal.tužilaca, pa je tuženi obavezan da učestvuje u izdržavanju mal.tužilaca sa po 20% mesečno od penzije koju ostvaruje kod RF PIO Zaječar počev od 01.04.2018. godine pa ubuduće do 10.-tog u mesecu za prethodni mesec, a da zaostale neisplaćene rate isplati odjednom sa zakonskom zateznom kamatom od dana padanja u docnju do isplate, na tekući račun bliže naveden u izreci, dok ova obaveza traje po zakonu ili ne bude izmenjena drugom sudskom odlukom, dok se tužbeni zahtev tužilaca za razliku preko dosuđenog pa do traženog procenta od po 25% mesečno od penzije odbija kao neosnovan. Stavom drugim izreke, konstatovano je da se ovom presudom menja presuda Osnovnog suda u Knjaževcu 3P2 broj 52/15 od 30.04.2015. godine u delu u kojem je odlučeno o izdržavanju mal.tužilaca. Stavom trećim izreke, odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove parničnog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužioci su blagovremeno izjavili reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka, pogrešne primene materijalnog prava i pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja.

Tuženi je podneo odgovor na reviziju.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu odluku primenom člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11, 55/14, 87/18 i 18/20), pa je ocenio da je revizija tužilaca osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, presudom Osnovnog suda u Knjaževcu 3P2 52/15 od 30.04.2015. godine, razveden je brak VV, zakonske zastupnice mal.tužilaca i tuženog GG, njihova zajednička deca mal.AA i mal.BB povereni su na negu, čuvanje i vaspitanje majci, a tuženi obavezan da na ime svog dela doprinosa za izdržavanje mal.dece plaća po 20% od svoje mesečne zarade koju ostvaruje kod „DD“ ..., „ĐĐ“ ..., počev od 01.05.2015. godine, svakog 01. do 05.-tog u mesecu za prethodni mesec. Od momenta donošenja ove presude pa do podnošenja tužbe 09.03.2018. godine izmenile su se okolnosti utoliko što je tuženi u međuvremenu ostvario pravo na starosnu penziju počev od 26.09.2017. godine, a tužioci su sada starijeg školskog uzrasta, pa je u momentu presuđenja mal.AA učenik šestog razreda osnovne škole, a mal.BB učenica petog razreda osnovne škole. Zakonska zastupnica maloletne dece, VV je zasnovala vanbračnu zajednicu i dobila treće dete dana ...2019. godine. Zakonska zastupnica je sa mal. decom AA i BB živela u stanu tuženog u ... u Ulici ... broj .., gde je tuženi plaćao sve komunalije, ali sa decom u tom stanu više ne živi od juna meseca 2018. godine. Tuženi je ostvarivao zaradu od oko 70.000,00 dinara, a sada ostvaruje penziju u iznosu od 62.337,76 dinara mesečno i lično je podneo zahtev da se od njegove penzije odbija po 20% na ime izdržavanja mal.tužilaca i ovaj nalog se sprovodi od 10.06.2018. godine. Tuženi nema obavezu izdržavanja trećih lica, osim prema tužiocima. Veštačenjem je utvrđeno da je tuženi u periodu od 01.04.2018. godine do 30.09.2020. godine u potpunosti izmirio obavezu izdržavanja u visini od 20% od svoje penzije po svakom detetu, a preko toga je isplatio iznos od 35.009,80 dinara. Mesečne potrebe za izdržavanje mal.AA i BB iznose po 26.513,00 dinara, uzimajući u obzir da su oba deteta školskog uzrasta.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je zaključio da su se stekli uslovi za izmenu ranije odluke i da je tuženi u mogućnosti da na ime izdržavanja tužilaca mesečno plaća po 25% od svoje penzije koju ostvaruje kod RF PIO Zaječar počev od 01.04.2018. godine, a da time ne ugrozi svoju egzistenciju, uzimajući u obzir da osim prema mal.tužiocima nema obavezu izdržavanja prema drugim licima, a da će sredstva preko dosuđenog procenta od njegove penzije do potrebnog iznosa od po 26.513,00 dinara, obezbediti zakonska zastupnica-majka mal.dece.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, drugostepeni sud je zaključio da je prvostepeni sud na pravilno utvrđeno činjenično stanje pogrešno primenio materijalno pravo, pa je preinačio prvostepenu odluku, tako što je delimično usvojio tužbeni zahtev i obavezao tuženog da učestvuje u izdržavanju mal. tužilaca sa po 20% mesečno od penzije. Drugostepeni sud je prihvatio zaključak prvostepenog suda da je zbog promene radnopravnog statusa tuženog potrebno izmeniti raniju presudu u smislu označenja da se izdržavanje izraženo u procentu određuju u odnosu na penziju, kao novog redovnog novčanog primanja tuženog, ali nije prihvatio zaključak da izmenjene okolnosti na strani mal.tužilaca u smislu povećanja njihovih potreba i na strani zakonskog zastupnika kroz obavezu izdržavanja još jednog deteta, vodi povećanju obaveze na strani tuženog do granice njegovog zakonskog maksimuma, imajući u vidu da su se mogućnosti tuženog da daje izdržavanje smanjile budući da je iznos penzije manji od iznosa zarade, te da su se smanjile njegove radne sposobnosti.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, osnovano tužioci u reviziji ukazuju da je drugostepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo.

Odluka o određivanju i visini dosuđenog izdržavanja podložna je promenama u pogledu smanjenja odnosno povećanja dosuđenog iznosa u smislu odredaba člana 164. Porodičnog zakona, ako se promene okolnosti na osnovu kojih je doneta prethodna odluka.

Revizijom tužilaca se ukazuje da je drugostepeni sud odlučujući o visini doprinosa tuženog za izdržavanje tužilaca nepravilno primenio materijalno pravo iz člana 160. Porodičnog zakona. Naime, imajući u vidu bitne činjenice za ocenu mogućnosti tuženog kao dužnika izdržavanja u smislu odredbe člana 160. stav 3. Porodičnog zakona i to: visinu penzije od 62.337,76 dinara, nepostojanje dodatnih prihoda, rashode, godine života tuženog, da osim prema mal.tužiocima nema obavezu izdržavanja prema drugim licima, pri tome ceneći i ukupne mesečne potrebe maloletnih tužilaca koji su sada starijeg školskog uzrasta, a rukovodeći se najboljim interesom deteta saglasno članu 266. Porodičnog zakona, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da je pravilno prvostepeni sud, suprotno zaključku drugostepenog suda, zaključio da su se stekli uslovi za izmenu ranije odluke, te da je tuženi u mogućnosti da na ime izdržavanja mal.tužilaca mesečno plaća po 25% od svoje penzije koju ostvaruje kod RF PIO Zaječar. Procentom od 25% u odnosu na penziju tuženog (što predstavlja iznos od 15.582,50 dinara) pokriva se nešto više od polovine mesečnih potreba tužilaca, dok se majci mal. tužilaca, pored obaveze da materijalno doprinosi izdržavanju dece do iznosa ukupnih potreba tužilaca, u doprinos računa i svakodnevno angažovanje na nezi i brizi o tužiocima. Određivanjem izdržavanja od strane tuženog u navedenom procentu egzistencija tuženog, kao dužnika izdržavanja, neće biti ugrožena bez obzira na činjenicu da je iznos penzije manji od iznosa zarade, s obzirom da se procentualni iznosi izdržavanja upravo i određuju u odnosu na visinu primanja.

Dakle, pravilan je zaključak prvostepenog suda da ima osnova da se visina izdržavanja za mal.tužioce izmeni na iznos od po 25% od iznosa penzije.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 416. stav 1. ZPP odlučio kao u izreci.

Tužiocima, prema uspehu u revizijskom postupku, primenom člana 153., 154., 163. ZPP, u vezi člana 207. Porodičnog zakona pripada pravo na naknadu za troškove sastava revizije u iznosu od 12.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude pa do isplate, prema važećoj Tarifi o nagradama i naknadama troškova za rad advokata, zbog čega je primenom člana 165. ZPP odlučeno kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Dobrila Strajina,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić