Presudom Višeg suda u Čačku Gžrr 387/2022 od 01.06.2023. godine, stavom prvim izreke, odbijena je žalba tužene i prvostepena presuda potvrđena u stavu prvom izreke u pogledu dosuđene visine naknade imovinske štete tužioca i rešenje o troškovima parničnog postupka iz stava drugog izreke. Stavom drugim izreke, delimično je usvojena žalba tužene i prvostepena presuda u odnosu na dosuđenu kamatu u stavu prvom izreke preinačena tako što jeu tački 1. obavezana tužena da tužiocima na pojedinačne novčane iznose naknade imovinske štete dosuđene stavom prvim izreke prvostepene presude isplati zakonsku zateznu kamatu od 04.06.2019. godine kao dana podnošenja tužbe do isplate na teret budžetskih sredstava Republike Srbije opredeljenih za rad Osnovnog suda u Čačku, osim rashoda za zaposlene i tekuće održavanje objekata i opreme. U tački 2. odbijen je tužbeni zahtev tužilaca u delu kojim su tražili da se obaveže tužena da im na pojedinačne iznose naknade imovinske štete iz stava prvog izreke prvostepene presude isplati zakonsku zateznu kamatu od dospelosti svakog pojedinačnog iznosa do 03.06.2019. godine (tačka 2.). Stavom trećim izreke, odbijen je zahtev tužene za troškove žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužioci su blagovremeno izjavili reviziju pobijajući je u delu stava drugog izreke, tačka 2. zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa pozivom na član 404. Zakona o parničnom postupku.

Po oceni Vrhovnog suda, posebna revizija tužilaca u ovom sporu je dozvoljena radi usklađivanja drugostepene presude u pobijanom delu sa odlukama Evropskog suda za ljudska prava (odluka Marinković protiv Srbije i dr), ali i odlukama Ustavnog suda donetim u postupku po ustavnim žalbama poverilaca novčanih potraživanja iz radnog odnosa sa dužnicima protiv kojih se vodi izvršni postupak u kojem je utvrđena povreda prava tužilaca na suđenje u razumnom roku (odluke Už 2453/2017 od 19.11.2020. godine, Už 5799/2018 od 21.01.2021. godine i Už 8922/2018 od 15.04.2021. godine).

Iz tog razloga, na osnovu člana 404. ZPP, odlučeno je kao u prvom stavu izreke.

Odlučujući o izjavljenoj reviziji, na osnovu člana 408. ZPP, Vrhovni sud je našao da je revizija tužilaca osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužioci su u svojstvu izvršnih poverilaca kao zakonskih naslednika sada pok. VV, dana 18.04.2007. godine podneli Opštinskom sudu u Čačku predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika AD „Fra“ Čačak radi naplate novčanog potraživanja na osnovu izvršne isprave – presude Opštinskog suda u Čačku P1 484/06 od 29.12.2006. godine, a radi isplate manje isplaćene minimalne zarade. Predloženo izvršenje određeno je rešenjem o izvršenju I 504/07 od 20.04.2007. godine koje je dostavljeno Narodnoj banci Srbije radi plenidbe novčanih sredstava sa računa izvršnog dužnika. Izvršenje tim sredstvom nije sprovedeno jer na računu izvršnih dužnika nije bilo dovoljno sredstava. Rešenjem Osnovnog suda u Čačku od 23.01.2016. godine obustavljen je postupak izvršenja i ukinute su sve sprovedene radnje zbog otvaranja postupka stečaja nad izvršnim dužnikom, a zaključkom od 04.03.2020. godine određeno je da će se postupak izvršenja nastavitia pred javnim izvršiteljem. Rešenjem R4 I 315/18 od 03.10.2018. godine, usvojen je prigovor predlagača, ovde tužilaca i utvrđeno da im je u izvršnom postupku u predmetu Osnovnog suda u Čačku I 208/18 povređeno pravo na suđenje u razumnom roku. Istim rešenjem naloženo je sudiji koji postupa u predmetu izvršenja da preduzme sve mere kako bi se postupak okončao u roku ne dužem od četiri meseca. Izvršni postupak je i dalje u toku, a tužioci svoje potraživanje nisu ni delimično naplatila.

Polazeći od tako utvrđenog činjeničnog stanja, drugostepeni sud je preinačio presudu nižestepenog suda u delu za zakonsku zateznu kamatu tako što je odbio tužbeni zahtev kojim je traženo plaćanje zatezne kamate od dospelosti novčanih iznosa dosuđenih izvršnom ispravom, čija je naplata određena rešenjem o izvršenju, do dana podnošenja tužbe. Po stanovištu tog suda, tužioci su tek podnošenjem tužbe – 04.06.2019. godine, pozvali tuženu na ispunjenje obaveze naknade imovinske štete, zbog čega u smislu članova 277. i 324. Zakona o obligacionim odnosima nemaju pravo na traženu zateznu kamatu do dana podnošenja tužbe.

Po oceni Vrhovnog suda stanovište drugostepenog suda u navedenom preinačujućem delu, u pogledu odluke o zakonskoj zateznoj kamati na dosuđene pojedinačne mesečne iznose na ime naknade imovinske štete počev od dospelosti svakog pojedinačnog iznosa do podnošenja tužbe, zasnovano je na pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Odredbom člana 31. stav 1. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku propisano je da stranka može da podnese tužbu protiv Republike Srbije za naknadu imovinske štete izazvane povredom prava na suđenje u razumnom roku, u roku od jedne godine od dana kada je stekla pravo na pravično zadovoljenje. Prema stavu trećem te odredbe, odgovornost Republike Srbije za imovinsku štetu izazvanu povredom prava na suđenje u razumnom roku je objektivno.

Naknada materijalne štete, prema pravilima obligacionog prava, odnosi se na uspostavljanje ranijeg stanja koje je bilo pre nego što je šteta nastala, kao i na isplatu u novcu ukoliko uspostavljanje ranijeg stanja ne nadoknađuje štetu potpuno ili ako uspostavljanje ranijeg stanja nije moguće (član 180. Zakona o obligacionim odnosima).

Evropski sud za ljudska prava je u predmetima u odnosu na Srbiju izrazio stav da za neisplaćena potraživanja zaposlenih prema društvenim preduzećima i preduzećima sa pretežnim društvenim kapitalom, kao subjekata pod kontrolom države, dosuđena pravnosnažnom sudskom odlukom koja su u izvršnom postupku ostala nenaplaćena duži vremenski period, odgovara Republika Srbija, iz sopstvenih sredstava. Presudama donetim u takvim predmetima Republika Srbija je obavezana da iz sopstvenih sredstava, u roku od tri meseca od njihove pravnosnažnosti, isplati podnosiocima predstavke iznose koji su im dosuđeni pravnosnažnim presudama domaćih sudova.

I Ustavni sud je, uvažavajući praksu međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, odlukama kojima je usvajao ustavnu žalbu zbog povrede prava na imovinu iz člana 58. Ustava Republike Srbije usled nesprovođenja rešenja o izvršenju - prinudne naplate novčanog potraživanja iz radnog odnosa od preduzeća sa većinskim društvenim kapitalom, utvrđivao pravo nosioca ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa opredeljenih rešenjem o izvršenju, umanjene za eventualno naplaćene iznose po tom osnovu.

Sledstveno izloženom, po stanovištu revizijskog suda, tužena je i u ovom slučaju dužna da tužiocima isplati iznose dosuđene izvršnom presudom P1 484/06 od 29.12.2006. godine i određene rešenjem o izvršenju I 504/07 od 20.04.2007. godine, što znači i zateznu kamatu na iznos glavnog duga od datuma njegove dospelosti, odnosno od dana donošenja izvršne isprave, pa do dana podnošenja tužbe u ovom sporu. Na taj način tužiocima će biti nadoknađena materijalna šteta u skladu sa pravilom sadržanim u članu 185. Zakona o obligacionim odnosima i njihovo imovno stanje biti dovedeno u položaj u kojem bi se nalazilo da je izvršni postupak okončan isplatom dosuđenog novčanog potraživanja u razumnom roku i zato je pogrešno stanovište drugostepenog suda da tužiocima ne pripada zakonska zatezna kamata od dospelosti svakog pojedinačnog iznosa do dana podnošenja tužbe u ovo parnici.

Zbog toga je, na osnovu člana 416. stav 1. ZPP, odlučeno kao u drugom stavu izreke.

Tužioci su uspeli u postupku po reviziji, pa im na osnovu članova 153. stav 1, 154. i 163. stav 2. ZPP, pripadaju i opredeljeni troškovi revizijskog postupka za sastav revizije u iznosu od 27.000,00 dinara shodno tarifnom broju 17. Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata („Službeni glasnik RS“ broj 43/2023).

Na osnovu iznetog, primenom člana 165. stav 2. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Dragana Marinković,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković