Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Božidara Vujičića, Ilije Zindovića, Branislava Bosiljkovića i Spomenke Zarić, članova veća, u pravnoj stvari tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Dejan Bogosavljević, advokat iz ..., protiv tužene Nacionalne službe za zapošljavanje, Filijala Niš, čiji je punomoćnik Ljiljana Conić, advokat iz ..., radi uplate doprinosa, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Nišu Gž 4770/18 od 29.01.2019. godine, u sednici održanoj 04.12.2019. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Nišu Gž 4770/18 od 29.01.2019. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene izjavljena protiv presude Višeg suda u Nišu Gž 4770/18 od 29.01.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Nišu P 4916/18 od 15.10.2018. godine, stavom prvim izreke odbijen je prigovor stvarne nenadležnosti suda, pa je stavom drugim izreke obavezana tužena da u korist tužilje, na ime manje uplaćenih doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje, za period od 01.05.2012. do 30.04.2013. godine, nadležnom fondu PIO uplati razliku doprinosa na mesečne osnovice bliže određene ovim stavom izreke. Stavom trećim izreke tužena je obavezana da tužilji naknadi troškove parničnog postupka od 17.300,00 dinara.

Presudom Višeg suda u Nišu Gž 4770/18 od 29.01.2019. godine odbjena je žalba tužene, kao neosnovana i prvostepena presuda potvrđena.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je izjavila reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložila da se o reviziji odluči u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Odlučujući o izuzetnoj dozvoljenosti revizije u smislu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“, br.72/11 i 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužene.

Primenom člana 404. stav 1. navedenog Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“ br.72/11 i 55/14), posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.

U konkretnom slučaju predmet spora je zahtev tužilje da se obaveže tužena da na iznose manje isplaćenih naknada za slučaj nezaposlenosti, uplati zakonom predviđene doprinose za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje. Pobijana odluka ne odstupa od pravnog stava zauzetog na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda održanoj 12.03.2019. godine, po kome je sud nadležan da u parničnom postupku odlučuje o zahtevu korisnika naknade za vreme privremene nezaposlenosti da mu Nacionalana služba za zapošljavanje uplati doprinose za obavezno socijalno osiguranje nadležnoj organizaciji socijalnog osiguranja. O pravu na uplatu doprinosa sudovi su odlučili na osnovu pravnosnažne sudske odluke kojom je tužena obavezana da tužilji plati utvrđeni iznos manje isplaćene naknade za obavezno solcijalno osiguranje. Imajući ovo u vidu, Vrhovni kasacioni sud nalazi da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužene, kao izuzetno dozvoljenoj, jer ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, niti za ujednačavanjem sudske prakse ili novim tumačenjem prava, na osnovu čega je odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Naime, odredbom člana 468. stav 1. ZPP, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koji ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe. Odredbom članu 479. stav 6. ZPP, propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.

Tužba radi uplate doprinosa u ovoj pravnoj stvari podneta je 09.07.2018. godine, a vrednost predmeta spora označena je u tužbi iznosom od 1.000,00 dinara, što prema srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra.

Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o sporu u kome vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra, što znači da se radi o sporu male vrednosti u kome revizija nije dozvoljena, to je i revizija tužene nedozvoljena, primenom člana 479. stav 6. ZPP.

U skladu sa iznetim, a na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća-sudija

Vesna Popović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić