.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 2902/2019
05.09.2019. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija: Biserke Živanović, predsednika veća, Božidara Vujičića, Branislava Bosiljkovića, Ilije Zindovića i Vesne Popović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Dragan Lazarević, advokat iz ..., protiv tužene Nacionalne službe za zapošljavanje RJ Beograd, radi uplate doprinosa, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Nišu Gž 847/19 od 08.03.2019. godine, u sednici veća održanoj 05.09.2019. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Nišu Gž 847/19 od 08.03.2019. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene izjavljena protiv presude Višeg suda u Nišu Gž 847/19 od 08.03.2019. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Nišu P br. 3982/18 od 19.12.2018. godine, stavom prvim izreke odbijen je prigovor stvarne nenadležnosti Osnovnog suda u Nišu. Stavom drugim izreke usvojen je tužbeni zahtev tužioca pa je obavezana tužena da u korist tužioca uplati doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje i to za period od oktobra 2013. godine do aprila 2014. godine, sve kako je bliže određeno ovim stavom izreke. Stavom trećim izreke odbijen je tužbeni zahtev tužioca u preostalom delu. Stavom četvrtim izreke obavezana je tužena da tužiocu naknadi troškove postupka od 26.300,00 dinara.
Presudom Višeg suda u Nišu Gž 847/19 od 08.03.2019. godine, stavom prvim izreke odbijena je kao neosnovana žalba tužene i prvostepena presuda potvrđena. Stavom drugim izreke odbijen je zahtev tužene za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložila da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom, na osnovu člana 404. ZPP.
Primenom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br.72/11 i 55/14), posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.
Predmet tražene pravne zaštite je uplata za tužioca doprinosa za penzijsko, invalidsko i zdravstveno osiguranje nadležnim Fondovima PIO i zdravstvenog osiguranja. Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužene, kao izuzetno dozvoljenoj jer pravno shvatanje izraženo u nižestepenim odlukama, o pravu tužilaca da potražuju od tužene uplatu doprinosa na (pravnosnažnom i izvršnom presudom) dosuđeni iznos razlike između pripadajuće i isplaćene novčane naknade za slučaj nezaposlenosti, ne odstupa od pravnog stava usvojenog na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda održanoj 12.03.2019. godine, zbog čega u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenje prava. Kako na osnovu iznetog proizilazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 i 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija nedozvoljena.
Tužba u ovoj pravnoj stvari, podneta je 29.05.2018. godine. Vrednost predmeta spora, navedena u uvodu prvostepene presude je iznos od 5.000,00 dinara.
Odredbom člana 468. stav 1. ZPP, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koji ne prelazi 3.000 evra, dok prema članu 479. stav 6. ZPP, protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.
Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra, što znači da se radi o sporu male vrednosti u kome revizija nije dozvoljena, to je i revizija tužene nedozvoljena, primenom odredbe člana 479. stav 6. ZPP.
Na osnovu iznetog, primenom člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Biserka Živanović, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
