Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi – protivtužilac BB je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP-a, koja je učinjena u postupku pred drugostepenim sudom, zbog pogrešne primene materijalnog prava i pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja.

Ispitujući pravilnost pobijane presude u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni Glasnik RS“ br. 72/11, 55/14, 87/18), Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija osnovana.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je vlasnik katastarskih parcela br. ..., ..., ... i ..., upisane u LN br. ... KO ... – ... . Navedeno područje je močvarno te se radi o prirodno neplodnom zemljištu. Na navedenom području su tuženi BB i VV izvodili radove radi stvaranja ..., odnosno čišćenja postojećeg, a radovi su trajali od polovine avgusta do polovine septembra 2011. godine, finansirao ih je tuženi BB, a tehnučku podršku davao tuženi VV. Tužiočeva katastarska parcela ... je bila obuhvaćena radovima i to tako što je na jugozapadnom delu ove parcele izvršen iskop kanala za dovod vode, a na jugoistočnom delu iste napravljena je deponija od zemlje i kamena, prema merama i granicama sadržanim u nalazu i mišljenju veštaka od 09.06.2012. godine. Pravosnažnim rešenjem nadležnog upravnog organa od 17.04.2012. godine tuženom BB je zabranjeno izvođenje predmetnih radova, bez vodne saglasnosti, a 07.11.2011. godine tužilac je podneo tužbu radi smetanja poseda protiv tuženih BB i VV u predmetu P.br. 7434/11, ali je zbog nastupanja prekluzije tužbeni zahtev odbijen. Vrednost radova na izgradnji ..., a koje je u potpunosti finansirao tuženi, iznosi 3.131.840,00 dinara.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je zaključio da nisu ispunjeni uslovi propisani članom 42. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa da se tužiocu pruži pravna zaštita od uznemiravanja svojine na njegovoj nepokretnosti otklanjanjem posledica uznemiravanja prava svojine i uspostavljanjem stanja pre nastalog uznemiravanja. Ovaj zaključak prvostepenog suda zasnovan je na oceni dokaza čitanjem isprava i saslušanjem parničnih stranaka i svedoka, u smislu člana 238., 245. stav 1, 259. i 277. stav 1. ZPP, koje je cenio zasebno, ali i zajedno sa ostalim izvedenim dokazima, nalazeći da iskaz tužioca AA i tuženog VV nisu verodostojni, pa im nije poklonio veru, dok je iskaz tuženog BB ocenio verodostojnim i poklonio mu veru. Ovo iz razloga jer je, po oceni prvostepenog suda, iskaz tuženog BB potvrđen iskazima saslušanih svedoka koji su imali lična i neposredna saznanja o okolnostima o kojima su svedočili, a koje je prvostepeni sud prihvatio. Naime, iskazi tužioca AA i tuženog VV, kako je zaključio prvostepeni sud, nisu potvrđeni iskazima svedoka GG, DD i ĐĐ o bitnoj činjenici – da li su radovi na izgradnji ... izvedeni uz znanje i saglasnost tužioca.

Polazeći od istog činjeničnog stanja, drugostepeni sud smatra da je prvostepeni sud pogrešno ocenio isprave i iskaze parničnih stranaka i svedoka, zbog čega je pogrešno utvrdio da su radovi na izgradnji ... izvedeni uz znanje i saglasnost tužioca. Naime, po oceni drugostepenog suda, iz pismenih dokaza i iskaza stranaka i svedoka proizilazi drugačiji zaključak, prema kome tuženi BB, na kome je bio teret dokazivanja u smislu člana 231. ZPP, nije dokazao da je imao saglasnost tužioca da radove izvede na njegovoj imovini. Drugostepeni sud zaključuje da iskazi svedoka, koje je prvostepeni sud prihvatio, nisu dati na osnovu njihovih ličnih i neposrednih saznanja o bitnoj činjenici – saglasnosti tužioca da se predmetni radovi izvedu na njegovoj imovini, da je u parnici P.br. 7434/11 tužbeni zahtev, podnet radi smetanja poseda, odbijen zbog isteka prekluzivnog roka, te da su iskazi tužioca i tuženog VV, koji je učestvovao u izvođenju radova, saglasni o navedenoj bitnoj činjenici - da tužilac AA nije dao saglasnost za izvođenje predmetnih radova. U takvoj situaciji, drugostepeni sud drugačijom ocenom pismenih dokaza i neusaglašenih iskaza parničnih stranaka i svedoka izvodi drugačiji zaključak o bitnoj činjenici, suprotno zaključku prvostepenog suda, a to je da je tuženi BB izveo radove na izgradnji ... bez saglasnosti tužioca.

Međutim, Vrhovni kasacioni sud nalazi da drugostepeni sud nije mogao da izvede drugačiji zaključak od onog koji je izveo prvostepeni sud u pogledu saglasnosti tužioca da se na njegovoj imovini izvedu predmetni radovi, a da ne zakaže raspravu i sam izvede dokaz saslušanjem parničnih stranaka i svedoka i potom oceni njihove iskaze. Drugačije činjenično stanje od onog koje je utvrdio prvostepeni sud, drugostepeni sud može utvrditi samo na osnovu glavne rasprave održane pred drugostepenim sudom, jer kada je prvostepeni sud činjenično stanje utvrdio na osnovu neposredno izvedenih dokaza, nema uslova za preinačenje prvostepene presude u smislu člana 394. tačka 2. ZPP.

Iz navedenih razloga osnovano se u reviziji tuženog ukazuje da je preinačujući prvostepenu presudu, drugostepeni sud učinio bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1., u vezi sa članom 394. ZPP, a što je revizijski razlog predviđen odredbom člana 407. stav 1. tačka 3. ZPP, i koja povreda je bila od uticaja na zakonitost i pravilnost pobijane presude.

U ponovnom postupku, drugostepeni sud će otkloniti navedene propuste i oceniti odlučne činjenice za pravilnu primenu materijalnog prava na koje je ukazano ovim rešenjem i doneti pravilnu i zakonitu odluku.

Na osnovu odredbe člana 415. stav 1. i 416. stav 2. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Jasminka Stanojević, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić