Republika Srbija
VRHOVNI SUD SRBIJE
Rev 2908/05
29.12.2005. godina
Beograd

U IME NARODA

Vrhovni sud Srbije u Beogradu, u veću sastavljenom od sudija: Slobodana Dražića, predsednika veća, Vlaste Jovanović, Jelene Borovac, mr. Ljubice Jeremić i Biljane Dragojević, članova veća, u parnici tužilje AA, koju zastupa zakonski zastupnik BB, čiji je punomoćnik AB, advokat, protiv tužene Osnovne Škole \"VV", koju zastupa zakonski zastupnik direktor GG, a čiji je punomoćnik Republički javni pravobranilac, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Okružnog suda u Zaječaru Gž.br.685/05 od 25.4.2005. godine, u sednici održanoj 29.12.2005. godine, doneo je

P R E S U D U

I ODBIJA SE kao NEOSNOVANA revizija tužene izjavljena protiv presude Okružnog suda u Zaječaru Gž.br.685/05 od 25.4.2005. godine.

II ODBIJA SE kao NEOSNOVAN zahtev tužilje za naknadu troškova revizijskog postupka.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Opštinskog suda u Zaječaru P.br.1386/2004 od 19.1.2005. godine, stavom prvim izreke delimično je usvojen tužbeni zahtev tužilje i tužena obavezana da joj na ime naknade pretrpljene nematerijalne štete isplati i to za fizičke bolove iznos od 142.830,00 dinara, za strah iznos od 142.830,00 dinara, i za pretrpljene duševne bolove zbog umanjenja životne aktivnosti iznos od 95.220,00 dinara sve sa zakonskom zateznom kamatom počev od 19.1.2005. godine, kao dana presuđenja, do isplate, u roku od 15 dana, pod pretnjom prinudnog izvršenja. Stavom drugim izreke za veći iznos od dosuđenog odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje. Stavom trećim izreke obavezana je tužena da tužilji na ime naknade troškova parničnog postupka isplati iznos od 125.126,69 dinara, u roku od 15 dana, pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Presudom Okružnog suda u Zaječaru Gž.br.685/05 od 25.4.2005. godine odbijena je žalba tužene, kao neosnovana i potvrđena je presuda Opštinskog suda u Zaječaru P.br.1386/2004 od 19.1.2005. godine, u delimično usvajajućem delu tužbenog zahteva iz izreke stava prvog i izreke stava trećeg.

Protiv pravnosnažne presude Okružnog suda u Zaječaru u zakonskom roku izjavila je reviziju tužena zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka, i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 386. ranijeg važećeg Zakona o parničnom postupku koji se primenjuje na osnovu člana 491. stav 1. i 4. Zakona o parničnom postupku ("Sl. glasnik RS" br. 125/04), Vrhovni sud je našao da revizija nije osnovana.

U provedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 354. stav 2. tačka 11. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti, a nema ni drugih bitnih povreda odredaba parničnog postupka zbog kojih se revizija može izjaviti u smislu člana 385. stav 1. tačka 1. i 2. ZPP, i na koje tužena revizijom određeno i ne ukazuje.

Razlozi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava nisu osnovani.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju na kome su zasnovane nižestepene presude, dana 2.9.2000. godine, u tuženoj Osnovnoj Školi \"VV", za vreme trajanja časa fizičkog vaspitanja koji je umesto nastavnika fizičkog vaspitanja, koji je bio na bolovanju, držao profesor ___ koja je učenike, među kojima je bila i tužilja, odvela na seosko igralište. Tom prilikom ponete su dve lopte, dečacima je profesor koja je držala čas, rekla da igraju fudbal, a devojčicama da same izaberu šta će raditi. Profesor nije dao nikakvo upozorenje šta se ne sme raditi. Tužilja se odlučila za vežbe na pokretnoj metalnoj stativi za mali fudbal. Uhvatila se za stativu pala sa stative, kojom prilikom joj je i stativa pala na glavu i nanela teške telesne povrede, prelom potiljačne kosti.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su i po stanovištu Vrhovnog suda osnovano zaključili da je tužena Osnovna škola odgovorna za štetu koju je tužilja pretrpela po principu objektivne odgovornosti. Škola je dužna u vreme nastave da vodi nadzor nad svojim maloletnim učenikom, pa stoga odgovara za štetu učeniku povređenom i na času fizičkog vaspitanja. A tužena nije dokazala da je i tužilja svojim ponašanjem doprinela nastanku štete, jer ona prema uzrastu (12 godina) nije bila sposobna da bez upozorenja od strane nastavnika proceni opasnost od eventualne štete, odnosno da je šteta u konkretnom slučaju nastala isključivom radnjom tužilje ili trećeg lica koje tužena nije mogla predvideti i čije posledice nije mogla izbeći ili otkloniti.

Tužilja mal. DD se povredila na času fizičkog vaspitanja, pa je s toga bez značaja da li je tuženi imalac stvari kojom se tužilja povredila.

Tužena revizijom ne napada posebno visinu dosuđene naknade štete tužilji. Vrhovni sud nalazi, s obzirom na sve okolnosti slučaja prirodu povrede koju je tužilja zadobila, intenzitet i vreme trajanja fizičkih bolova i straha, posledice u kojima se manifestuje umanjenje životne aktivnosti, životno doba, da su nižestepeni sudovi pravilnom primenom odredbe člana 200. ZOO, i člana 223. ZPP, odmerili visinu novčane naknade tužilji kao satisfakciju za ove vidove nematerijalne štete, jer ista prema težini trpljenja predstavlja pravičnu novčanu naknadu obzirom na značaj povređenog dobra i cilju kome ta naknada služi. Isto tako, pravilno su nižestepeni sudovi utvrdili u kom stepenu je tužilja obeštećena dobijanjem 18.9.2001. godine iznosa od 11.968,00 dinara, od ZOIL-a Dunav-a, na ime ovih vidova štete i za utvrđeni procenat 4,78% utvrđenu naknadu umanjili.

Sa izloženog, Vrhovni sud je primenom odredbe člana 393. ZPP, odlučio kao u izreci pod I.

Tužilja u odgovoru na reviziju postavila je zahtev da joj tužena naknadi troškove odgovora na reviziju.

Međutim, obzirom da pri odlučivanju koji će se troškovi naknaditi stranci, sud, uzima u obzir samo one troškove koji su bili potrebni radi vođenja parnice, pa kako odgovor na reviziju nije bio ni nužan, ni potreban, da bi Vrhovni sud odlučio o reviziji tužene, to je primenom člana 155. na osnovu člana 164. i 166. ZPP, Vrhovni sud odlučio kao u izreci pod II.

Predsednik veća-sudija,

Slobodan Dražić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice,

Mirjana Vojvodić

st