Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž2 841/2018 od 11.12.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog-protivtužioca i potvrđeno rešenje Prvog osnovnog suda u Beogradu P2 8960/2010 od 08.10. 2018. godine. Stavom drugim izreke, preinačena je presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P2 8960/2010 od 27.06. 2018. godine, ispravljena rešenjem istog suda od 08.10.2018. godine, u delu stava petog izreke, u delu kojim je odlučeno o izdržavanju dece za period od 27.06.2018. godine, pa ubuduće, tako što je obavezan tuženi-protivtužilac da na ime svog doprinosa za izdržavanje maloletne dece plaća mesečno još po 2% za svako dete, od svoje zarade umanjene za poreze i doprinose za obavezno socijalno osiguranje. Stavom trećim izreke, odbijene su kao neosnovane žalbe parničnih stranaka i potvrđena prvostepena presuda ispravljena rešenjem istog suda u stavovima: drugom, trećem, četvrtom, preostalom delu stava petog, šestom, devetom, desetom, jedanaestom, dvanaestom,trinaestom, četrnaestom, petnaestom i šesnaestom izreke. Stavom trećim izreke, odbijen je zahtev tužilje-protivtužene za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude parnične starnke su izjavile revizije, pobijajući je u delovima u kojima nisu uspele u sporu. Tuženi- protivtužilac je reviziju izjavio iz svih zakonskih razloga (propisanih odredbom člana 360. stav 1. Zakona o parničnom postupku – ZPP), a tužilja-protivtužena je izjavila reviziju iz čije sadržine proizlazi da odluku pobija zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Obe parnične stranke su podnele odgovor na reviziju druge parnične stranke.

Ispitujući pravilnost pobijane presude u smislu člana 399. ZPP ('''Službeni glasnik RS'' 125/04, 111/09) koji se primenjuje na osnovu člana 506. stav 1. ZPP (''Službeni glasnik RS'' 72/11..55/14), u vezi člana 202. Porodičnog zakona Vrhovni kasacioni sud je našao da revizije parničnih stranaka nisu osnovane.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 9. ZPP na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti. Neosnovani su revizijski navodi da je drugostepeni sud učinio bitnu povredu iz člana 361. stav 1. u vezi člana 8. ZPP-a, jer je drugostepeni sud pobijenu odluku zasnovao na činjeničnom stanju utvrđenom u prvostepenom postupku. Suprotno tvrdnjama revidenata revizijski sud smatra da je drugostepeni sud ocenio sve žalbene navode koji su od značaja za presuđenje ove parnice, pa nisu osnovani navodi revizije da je učinjena bitna povreda iz člana 361. stav 1. u vezi člana 382. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, brak parničnih stranaka je zaključen 24.11.2001. godine i tokom trajanja bračne zajednice dobili su dvoje zajedničke dece i to VV (rođenog ... godine) i GG (rođenog ... godine). Parnične stranke su sa maloletnom decom živele u domaćinstvu majke tuženog-protivtužioca. Zbog narušenih međusobnih odnosa, faktička bračna zajednica je prekinuta 13.07.2012. godine, kada je u postupku iseljenja tužilja-protivtužena iseljena iz tog stana i od kada sa decom živi u kući svog oca u ..., površine 100m2, gde deca imaju svoje sobe. Otac mal. dece se tada nije saglasio da deca promene školu, pa su nastavila školovanje u osnovnoj školi na ... . Mlt. VV je dete sa ispoljenim limitiranim intelektualnim sposobnostima, povodljiv je, otežanog samostalnog funkcionisanja i ... od školske 20..../.... pohađa srednju školu na ... . Mal. GG pohađa ... razred osnovne škole, komunikativniji od mlt. VV i sposoban za samostalno završavanje predviđenog školovanja. Deca vole svoje roditelje i vezana su za oba roditelja. Iz nalaza i mišljenja Centra za socijalni rad – Odeljenje Vračar od 07.12.2010. godine i 29.04.20011. godine, utvrđeno je da su odnosi među supružnicima ozbiljno i trajno poremećeni, a maloletna deca su ozbiljno emocionalno ugrožena partnerskim sukobom roditelja i u njihovom najboljem interesu je hitno razdvajanje roditelja, te da je neophodno porodicu uputiti na psihijatrijsko veštačenje i doneti privremenu meru o vršenju roditeljskog prava do okončanja postupka. Privremenom merom od 24.08.2012. godine, mal. deca poverene su na staranje tužilji kao majci koja će samostalno vršiti roditeljsko pravo, a odbijen je zahtev tuženog-oca da se mlt. deca povere njemu na samostalno vršenje roditeljskog prava. Rešenjem istog suda P2 8960/2010 od 09.05.2013. godine, uređen je način održavanja ličnih odnosa oca sa maloletnom decom i to tako što će otac mal. decu viđati svaki drugi vikend od petka u 16,00 časova do nedelje u 18,00 časova, onih nedelja kada deca ne provode kraj nedelje sa ocem, utorkom i četvrtkom od 15,00 do 20,00 časova, praznike, slave i porodična okupljanja naizmenično kod svakog roditelja, kao i pola zimskog i pola letnjeg raspusta. Tužilja je 27.12.2012. godine, od strane Centra za socijalni rad – Odeljenje Vračar upozorena na dužnost da omogući maloletnoj deci da provedu deo zimskog raspusta sa ocem. Na pozive obe parnične stranake, više puta je intervenisala policija, a tužilja je 30.04.2012. osuđena na plaćanje novčane kazne jer je narušila red i mir vređanjem supruga. Prema nalazu i mišljenju Gradskog centra za socijalni rad – Odeljenje Zemun od 02.11.2017. godine, otac je podoban za samostalno vršenje roditeljskog te da mal. VV treba poveriti na samostalno vršenje roditeljskog prava ocu, a mal. GG na samostalno vršenje roditeljskog prava majci. Iz nalaza Komisije veštaka od 26.04.2013. godine i nalaza Instituta za mentalno zdravlje 07.04.2017. godine, utvrđeno je da su oba roditelja podobna za vršenje roditeljskog prava, ali da su njihovi odnosi duboko i trajno poremećeni i da ni jedna strana ne pokazuje sklonosti da se zaustavi i kritički sagleda ni svoje, a ni ponašanje druge strane i da je takav odnos štetan za decu. Stvar se usložnjava teškoćama u razvoju starijeg sina VV koji zahteva posebnu pažnju i dodatni rad u učenju i vaspitavanju. Majka je to shvatila i posvećuje dosta svog vremena pomaganju sinu VV, a otac ne sagledava realno mogućnosti svog sina, ljuti se na njega, što mal. VV ne može da shvati i povlači se pred očevom ljutnjom. Procenjeno je da je majka suptilniji roditelj u pogledu sagledavanja uzrasnih potreba dece i da je u najboljem interesu maloletne dece je da budu poverena na samostalno vršenje roditeljskog prava majci. Obzirom da je reč o roditeljima koji imaju prolongirani konflikt, preporučeno je upućivanje u savetovalište kako bi se uspostavila roditeljska saradnja i radilo na jačanju roditeljskih veština u cilju najboljeg interesa maloletne dece. Prilikom odlučivanja kome od roditelja maloletna deca treba da bude poverena prednost je data majci s obzirom na to da su deca sa njom bila bliskija i na nju kao posvećenijem roditelju upućenija, još dok su svi živeli zajedno, odnosno pre prestanka faktičke bračne zajednice. Predložili su način održavanja ličnih odnosa maloletne dece i oca, u skladu sa potrebama i obavezama kako dece, tako i tuženog-protivtužioca. Rešenjem Centra za socijalni rad Vračar od 10.01.2013. godine tuženom i tužilji su izrečene mere korektivnog nadzora, i upozoreni su na nedostatke u vršenju roditeljskog prava prema mal. deci i obavezani da kroz tretman u Svetovalištu za brak i porodicu Gradskog Centra za Socijalni rad unaprede svoje roditeljske veštine i poštuju odluke institucija. Ovo rešenje je poništeno rešenjem Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike od 22.07.2013. godine kojim je istovremeno određen korektivni nadzor nad vršenjem roditeljskog prava i tužilji i tuženom u odnosu na njihovu zajedničku maloletnu decu zbog neadekvatnih postupaka prema maloletnoj deci kao i zbog nepostojanja neophodnog nivoa njihove roditeljske komunikacije. Tužilja (rođena ... godine), po zanimanju je ... i prodajom ... u proseku zarađuje 30.000,00 dinara, mesečno. Finansijski joj pomaže sestra koja živi u ... . Živi u kući svog oca u ... . Tuženi (rođen ... godine),zaposlen je u ... i ostvaruje mesečnu zaradu od 130.000,00 dinara. Finansijski mu pomaže majka koja je penzioner i ostvaruje penziju od 35.000,00 dinara. Živi u stanu od 94m2 na ..., koji je u vlasništvu njegove majke. Komunalni troškovi domaćinstva tužilje-protivtužene i tuženog-protivtužioca utvrđeni su u mesečnim iznosima navedenim u nižestepenim presudama. Parnične stranke nemaju druge zakonske obaveze izdržavanja, niti poseduju imovinu od koje bi mogli ostvarivati dodatne prihode. Utvrđeno je da mesečne potrebe mal. dece iznose po 27.500,00 dinara, pri čemu je sud imao u vidu da je minimalna suma izdržavanja u smislu člana 160. stav 4. Porodičnog zakona koju periodično utvrđuje ministarstvo nadležno za porodičnu zaštitu 25.680,00 dinara. Zbog sumnji majke o zloupotrebi dečaka za lične potrebe oca, kao i sumnja da su dečaci izloženi oblicima neadekvatnog postupanja od strane oca,izvršena je psihijatrijska i psihološka procena dečaka i oca, tako što je konsultovan Kabinet za sudsku psihijatriju Instituta za mentalno zdravlje i koji je u nalazu od 07.04.2017. godine naveo da deca nisu verbalizovala akutni strah od oca niti navodili skorije primere nasilnog ili traumatičnog ponašanja oca prema njima.

Kod utvrđenog činjeničnog stanja pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su tužilji-protivtuženoj dodelili samostalno vršenje roditeljskog prava i uredili način održavanja ličnih odnosa maloletne dece i tuženog-protivtužioca i obavezali ga da doprinosi izdržavanju mal. dece, a odbili zahtev tužilje-protivtužene za doprinos tuženog u izdržavanju mal.dece u iznosu većem od dosuđenog i za supružničko izdržavanje, kao i zahtev tuženog- protivtužioca kojim je tražio da se tužilji-protivtuženoj izreknu predložene mere radi zaštite od nasilja u porodici.

Iz odredbi člana 3. Konvencije o pravima deteta i članova 6. i 266. stav 1. Porodičnog zakona, proizilazi da je u sporu za vršenje, odnosno lišenje roditeljskog prava, sud uvek dužan da se rukovodi najboljim interesom deteta. U konkretom slučaju, pravilno su primenjene navedene zakonske odredbe, u situaciji kada je bračna zajednica parničnih stranaka prekinuta i kada oni nemaju zajedničko prebivalište, odnosno zajedničko mesto stanovanja, kao i odredba člana 77. Porodičnog zakona, kada je određeno da će roditeljsko pravo nad maloletnom zajedničkom decom parničnih stranaka vršiti majka – tužilja-protivtužena, te uređen način održavanja ličnih odnosa mal. dece sa ocem, kao roditeljem sa kojim deca ne žive. Prilikom donošenja ove odluke sud je postupio u smislu člana 270. Porodičnog zakona koji nalaže da je pre nego što donese odluku o zaštiti prava deteta ili o vršenju odnosno lišenju roditeljskog prava sud dužan da zatraži nalaz i stručno mišljenje organa starateljstva, porodničnog savetovališta ili druge ustanove specijalizovne za posredovanje u porodičnim odnosima. Imajući u vidu citiranu zakonsku odredbu, kao i činjenicu da sud ne raspolaže stručnim znanjem koje je potrebno da bi se razjasnile i utvrdile sve činjenice od značaja za odluku o poveravanju maloletne dece jednom od roditelja, sud je ispravno postupio kada je radi utvrđivanja tih okolnosti zatražio stručno mišljenje organa starateljstva i Komisije veštaka dr. Zorana Đurića, neuropsihijatra, dr. Tamare Čavić, psihijatra i dr. Olge Živković Aleksić kliničkog psihologa i Instituta za mentalno zdravlje. Iz svih izvedenih dokaza proizilazi zaključak da maloletnu decu parničnih stranaka, posle prestanka bračne zajednice, treba poveriti na staranje majci koja će samostalno vršiti roditeljsko pravo. Ova odluka ne isključuje tuženog-protivtužioca kao oca da se stara o mal. VV i mal. GG i učestvuje u njihovom podizanju, vaspitanju i obrazovanju, a to pravo tuženog-protivtužioca ne ugrožava, kako je to utvrđeno, ni tužilja-protivtužena svojim ponašanjem. Naprotiv, utvrđeno je da tužilja-protivtužena kao majka uvažava ulogu i značaj oca i podržava njegove redovne i nesmetane kontakte sa maloletnom decom koji se odvijaju prema modelu uspostavljenom privremenom merom od 15.07.2016. godine. S toga su bez uticaja navodi revizije tuženog-protivtužioca jer su se o primedbama na nalaz veštaka, predsednik komisije sudskih veštaka dr. Zoran Đurić i predsednik komisije sudskih veštaka Instituta za mentalno zdravlje dr. Slobodan Simić, detaljno izjasnili iskazima i podnescima od 11.02.2015. godine i 14.06.2017. godine .

Takođe, prema utvrđenom modelu, viđanje dece sa ocem ostvaruje se na uobičajeni način. Ne stoje ni navodi revizije da sud nije precizno odredio tačne termine u kojima će se viđati tokom letnjeg raspusta i pravoslavnih verskih praznika (Krsne salave). Suprotno navodima revizije ovakvom odlukom ne redukuju se prava mal. dece propisana odredbama članova 8, 9. i 18. Konvencije o pravima deteta, imajući u vidu da model viđanja prema kome će mal.deca očevu Krsnu slavu provoditi sa ocem, a sa majkom njenu Krsnu slavu, pogoduje najboljem interesu mal. dece koji se ogleda u postizanju ravnoteže između očuvanja bliskih odnosa dece sa ocem i majkom u porodičnom prazničnom okruženju. Takođe, mal. deca bi mogla provoditi vreme sa ocem u zajedničkim aktivnostima i mimo određenog modela viđanja, a što je rezultat njihove želje i dogovora.

Na osnovu člana 61. Porodičnog zakona-PZ uređen je na način održavanja ličnih odnosa tuženog kao oca sa maloletnom decom koja neće živeti u njegovom porodičnom domaćinstvu. Sud nije obavezan da odluči u skladu sa mišljenjem i željom maloletnog deteta, ukoliko ono nije u skladu sa njegovim najboljim interesom. Mišljenje dece u konkretnom slučaju je ocenjeno na adekvatan način i na osnovu svih izvedenih dokaza. Način održavanja ličnih odnosa uređen je s obzirom na potrebe maloletne dece i tuženog, imajući u vidu usaglašena mišljenja i komisije veštaka i Instituta za mentalno zdravlje (koji su stručno mišljenje dali i na osnovu izvoda iz medicinske dokumentacije i urednog kontakta sa mal. decom). Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, određeni model viđanja oca i dece je optimalan imajući u vidu uzrast mlt. dece, a naročito imajući u vidu da se radi i o detetu (mal. VV) kome je zbog intelektualnog deficita i oslabljene volje potrebna pojačana nega i pažnja majke, a da će taj model doprineti uspostavljanju kvalitetnih i bliskih odnosa oca i dece i omogućiti da tuženi kao otac ima značajnu ulogu i uvid u podizanje i vaspitanje svoje dece. Ovo imajući u vidu da je mal. GG prilikom poslednje opservacije pred organom starateljstva (nalaz od 02.11.2017. godine) izjavio da ne želi da se preseli kod tate, već da želi da se sa njim viđa kao i do sada i da sa njim uči preko vikenda. Sa druge strane, kako maloletna deca budu rasla tuženi ima mogućnost da se sa zakonskom zastupnicom dogovori oko proširenja modela viđanja, ali i da eventulano to svoje pravo ostvari izmenom odluke o uređenju načina viđanja u drugoj parnici.

Takođe, prema odredbi člana 67. Porodičnog zakona („Službeni glasnik RS“, broj 18/05) pravo je ali i dužnost roditelja da se staraju o deci, dok prema članu 154. i 160. stav 1. istog zakona dete ima pravo na izdržavanje od oba roditelja. Visina izdržavanja određuje se prema potrebama deteta, kao poverioca izdržavanja kako to propisuje član 160. stav 2. istog zakona, dok mogućnost roditelja, kao dužnika izdržavanja zavisi od njegovih prihoda, mogućnosti za zaposlenje i sticanje zarade, njegovih ličnih potreba ali i obaveze izdržavanja drugih lica i drugih okolnosti od značaja za izdržavanje (član 160. stav 3. Porodičnog zakona).

Imajući u vidu utvrđene potrebe maloletne dece kao i imovinske prilike njihovih roditelja, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je pravilan zaključak iz pobijene presude da je tuženi-protivtužilac u mogućnosti da doprinosi izdržavanju maloletne dece sa utvrđenim mesečnim iznosima bez opasnosti po sopstvenu egzistenciju. Pravilno je drugostepeni sud primenio materijalno pravo-odredbe Porodičnog zakona, kada je obavezan tuženi-protivtužilac da na ime svog doprinosa za izdržavanje mal. sinova plaća mesečno po 15% od svojih redovnih mesečnih novčanih primanj, a počev od 27.06.2018. godine, pa ubuduće. Roditelji solidarno odgovaraju za izdržavanje dece, a solidarnost roditelja kao dužnika prema detetu kao poveriocu zasnovana je na odredbama čl. 7, 68. stav 1. i 2, 73, 154. i 155. PZ. Izdržavanje deteta je osnovna obaveza oba roditelja i izričito je propisana članom 73. PZ, proizilazi i iz sadržine roditeljskog prava (član 68. stav 2. PZ) i usko je povezana sa njihovim pravom i dužnošću da decu čuvaju, podižu, vaspitavaju i obrazuju. Suprotno navodima revizije tuženog-protivtužioca, način i trajanje izdržavanja pravilno su utvrđeni prema kriterijumima za određivanje izdržavanja iz čl. 160. - 163. PZ. Prvostepeni sud je iz iskaza tužioca-protivtuženog i tužilje- protivtužene, saslušanih kao parničnih stranaka i iz izvedenih pisanih dokaza, pravilno utvrdio potrebe mal.dece, koje su uslovljene njihovim uzrastom i za njih uobičajenim potrebama (ishrana, stanovanje, higijena, odevanje, zdravstvena zaštita, razonoda), kao i mogućnostima dužnika izdržavanja-tuženog-protivtužioca, koje su uslovljene njegovim prihodima, mogućnostima za sticanje zarade, njegovim godinama života, radnom sposobnošću, te njegovim ličnim potrebama, pri čemu je imao u vidu i odredbu člana 162. stav 3. istog zakona, prema kojoj, ako je poverilac izdržavanja dete, visina izdržavanja treba da omogući najmanje takav nivo životnog standarda za dete kakav uživa roditelj-dužnik izdržavanja. Ostala sredstva za izdržavanje maloletne dece obezbediće majka kao roditelj kome su deca poverena na čuvanje, vaspitavanje, u čiji doprinos izdržavanja se uračunava i svakodnevni rad i staranje da se maloletnoj deci obezbede uslovi za pravilan rast i razvoj.

Neosnovani su navodi revizije tuženog-protivtužioca da drugostepeni sud nije pravilno utvrdio njegove materijalne mogućnosti (da mu je Odlukom Vlade RS iz 2014.godine, umanjena zarada ) jer je shodno članu 7. stav 1, 220, 221, 223. stav 2. ZPP tužilac-protivtuženi bio dužan da dokaže činjenice od kojih zavisi ocena njegovih mogućnosti da doprinosi izdržavanju svoje maloletne dece. U postupku pred prvostepenim sudom, a ni u postupku po žalbi pod uslovom iz člana 359. ZPP tužilac-protivtuženi to nije dokazao. On je u obavezi da angažuje sve svoje mogućnosti i uloži dodatni napor kako bi obezbedio sredstva za izdražvanje maloletne dece što je njegova zakonska obaveza koje se shodno članu 167. stav 2. PZ ne može osloboditi.

Takođe i po mišljenju ovog suda, tuženi-protivtužilac ne trpi aktuelno uznemiravanje od strane tužilje-protivtužene koje bi se moglo smatrati nasiljem u porodici. Kako ne postoji fizički kontakt između tuženog-protivtužioca i tužilje- protivtužene i da su fizički udaljeni s obzirom na to da on živi na ..., a ona u ..., te da tuženi-protivtužilac nije dokazao da trpi uznemiravanje i da je njegova bezbednost ugrožena u meri koja opravdava izricanje ove mere zaštite, to suprotno navodima revizije tuženog-protivtužioca izricanje mere nije opravdano i svrsishodno, zbog čega nije osnovano ukazivanje na pogrešnu primenu materijalnog prava iz članova 197. i 198. PZ.

Nisu osnovani ni revizijski navodi tužilje-protivtužene o pogrešnoj primeni materijalnog prava zbog odbijanja zahteva za doprinos tuženog u izdržavanju mal. VV i GG u iznosu od preko 10% do traženih do 15% ( za još 5%) za svako dete počev od 21.09.2011. godine do 26.06.2018. godine s obzirom na uzrast zajedničke maloletne dece (rođene 18.04.2002. godine i 27.07.2005. godine). Ovo zbog toga što se dosuđenim iznosom obezbeđuje zadovoljenje uslova za pravilan i potpuni razvoj mal.dece, u skladu sa njihovim utvrđenim potrebama.

Takođe, po oceni ovog suda, pravilno je primnjeno materijalno pravo-odredba člana 151. PZ, kada je ocenjeno da, u konkretnom slučaju, nisu ispunjeni zakonski uslovi za određivanje supružničkog izdržavanja.

Prema Porodičnom zakonu supružnik koji nema dovoljno sredstava za izdržavanje, a nesposoban je za rad ili je nezaposlen ima pravo na izdržavanje drugog supružnika srazmerno njegovim mogućnostima (član 151. stav 1). Nema pravo na izdržavanje supružnik ako bi prihvatanje njegovog zahteva za izdržavanje predstavljalo očiglednu nepravdu za drugog supružnika (član 151. stav 3).

U situaciji kada je tužilja-protivtužena ..., član ... i prodajom ... ostvaruje redovnu zaradu od 30.000,00 dinara mesečno, a finansijski je pomažu sestra koja živi u ..., obavezivanje tuženog-protivtužioca na plaćanje supružanskog izdržavanja bi predstavljalo očiglednu nepravdu za njega. Takođe, iz utvrđenih činjenica proizilazi da je tužilja (rođena ... godine), zdrava i radno sposobna i u mogućnosti je da stiče prihode i tako radom obezbedi materijalne uslove za zadovoljenje svojih ličnih potreba i potreba maloletne dece čijem izdržavanju je dužna da doprinosi, a od njenog angažovanja i napora zavisi visina prihoda koje može da ostvaruje. Kako postoje okolnosti iz člana 151. stav 3. PZ koje isključuju pravo na izdržavanje neobezbeđenog razvedenog supružnika, tužilac-protivtuženi nije dužan da doprinosi izdržavanju tužilje-protivtužene iz kojih razloga se neosnovano revizijom ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava.

Bez uticaja su navodi u revizijama parničnih stranaka kojima se osporava odluka o troškovima postupka, s`obzirom da o naknadi troškova postupka u vezi sa porodičnim odnosima sud odlučuje po slobodnoj oceni u svakoj konkretnoj parnici, vodeći računa o razlozima pravičnosti (član 207. PZ).

Ostalim navodima revizija parničnih stranaka ponavljaju se žalbeni razlozi o kojima se drugostepeni sud već izjasnio, dajući razloge koje prihvata i Vrhovni kasacioni sud.

Na osnovu člana 405. ZPP odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Zvezdana Lutovac, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić