Apelacioni sud u Beogradu, presudom Gž4 32/19 od 03.04.2019. godine, odbio je kao neosnovanu žalbu tuženog i potvrdio presudu Višeg suda u Beogradu P4 324/17 od 07.11.2018. godine, u stavu prvom i osmom izreke (stav prvi izreke). Preinačio je presudu Višeg suda u Beogradu P4 324/17 od 07.11.2018. godine u stavu drugom izreke, tako što je obavezao tuženog da isplati tužiocu na ime naknade imovinske štete zbog povrede autorskih prava iznos od 20.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 07.11.2018. godine do isplate, dok je odbio kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca preko navedenog iznosa, a do iznosa dosuđenog prvostepenom presudom i to za iznos od 16.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom (stav drugi izreke). Preinačio je presudu Višeg suda u Beogradu P4 324/17 od 07.11.2018. godine, u stavu trećem izreke, tako što je obavezao tuženog da isplati tužiocu na ime naknade neimovinske štete zbog povrede moralnih prava autora javnim saopštavanjem autorskog dela tužioca fotografije „...“ bez naznačenja imena ili pseudonima autora iznos od 20.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 07.11.2018. godine do isplate, dok je odbio kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca preko navedenog iznosa do iznosa dosuđenog prvostepenom presudom i to za iznos od 10.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom (stav treći izreke). Preinačio je presudu Višeg suda u Beogradu P4 324/17 od 07.11.2018. godine u stavu četvrtom i petom izreke, tako što je obavezao tuženog da isplati tužiocu na ime naknade neimovinske štete zbog povrede moralnih prava autora javnim saopštavanjem autorskog dela tužioca fotografije „...“ u nepotpunoj kaoi u izmenjenoj formi ukupan iznos od 30.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 07.11.2018. godine do isplate, dok je odbio kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca preko navedenog iznosa do dosuđenog iznosa stavom četvrtim i petim izreke, sa zakonskom zateznom kamatom od 07.11.2018. godine (stav četvrti izreke).

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju kao posebnu, zbog pogrešne primene materijalnog prava, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, na osnovu odredbe člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku. Tuženi je u obrazloženju revizije ukazao i na bitnu povredu odredaba parničnog postupka.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ br.72/11, 49/13 – US, 74/13 – US, 55/14 i 87/18), ocenio da revizija tuženog nije izuzetno dozvoljena.

Odredbom člana 404. stav 1. ZPP je propisano, da, revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Iz navedenog proizlazi, da su zakonom izričito propisani dodatni, posebni uslovi pod kojima Vrhovni kasacioni sud može izuzetno dozvoliti reviziju i odlučiti o ovom pravnom leku i onda kada revizija nije dozvoljena na osnovu člana 403. ZPP.

Dakle, isticanje pogrešne primene materijalnog prava predstavlja zakonski razlog za izjavljivanje posebne revizije, isključivo ukoliko zbog pogrešne primene materijalnog prava u drugostepenoj odluci postoji potreba da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava.

Međutim, prema oceni Vrhovnog kasacionog suda, u konkretnoj situaciji nisu ispunjeni zakonski uslovi za izuzetnu dozvoljenost revizije tuženog iz odredbe člana 404. stav 1. ZPP, imajući u vidu i da se zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, revizija ne može izuzetno dozvoliti, jer isti razlozi nisu propisani kao razlog za izjavljivanje posebne revizije odredbom člana 404. stav 1. ZPP.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao i dozvoljenost revizije u granicama svojih ovlašćenja na osnovu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. a u vezi člana 413. ZPP i utvrdio da revizija tuženog nije dozvoljena.

Tužba je podneta 29.11.2017. godine. U tužbi i uvodu prvostepene presude je navedena vrednost predmeta spora u iznosu od 216.000,00 dinara.

Odredbom člana 403. stav 2. tačka 1. ZPP je propisano da, revizija je uvek dozvoljena ako je to posebnim zakonom propisano. Odredbom člana 403. stav 3. ZPP je propisano da, revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Odredbom člana 214.a stav 4. Zakona o autorskim i srodnim pravima („Službeni glasnik RS“ broj 104/09, 99/11, 119/12, 29/16 – US i 66/19) je propisano da, revizija je uvek dozvoljena u sporovima zbog povrede autorskog i srodnih prava kada se ne odnosi na imovinskopravni zahtev. Međutim, član 214.a je propisan izmenama objavljenim u „Službenom glasniku RS“ broj 66/2019 od 18.09.2019. godine, koje su stupile na snagu osmog dana od dana objavljivanja, zbog čega se u konkretnoj situaciji ne primenjuje, s obzirom na to da je u tom delu zakon izmenjen posle donošenja pobijane drugostepene presude 03.04.2019. godine, imajući u vidu da se u pogledu dozvoljenosti revizije primenjuju pravila koja su važila na dan donošenja drugostepene presude.

Prema tome, kako vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude u delu kojim je usvojen tužbeni zahtev tužioca, očigledno ne prelazi merodavnu vrednost za dozvoljenost revizije u dinarskoj protivvrednosti od 40.000 evra, to revizija tuženog nije dozvoljena na osnovu citirane odredbe člana 403. stav 3. ZPP.

Iz iznetih razloga Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 404. i 413. ZPP, odlučio kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Slađana Nakić Momirović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić