.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 2910/2021
01.07.2021. godina
Beograd
R E Š E NJ E
ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužilje izjavljena protiv stava drugog izreke presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 6197/19 od 25.01.2021. godine.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužilje izjavljena protiv stavova trećeg i sedmog izreke presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 6197/19 od 25.01.2021. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Obrenovcu P 614/16 od 22.01.2019. godine, koja je ispravljena rešenjem istog suda od 30.06.2020. godine, stavom prvim izreke delimično je usvojen tužbeni zahtev, pa je utvrđeno da je tužilja suvlasnik sa udelom od 7634/10000 idealnih delova na zemljištu kat.parc. br. ... od 0.14.37 ha, kat.parc. br. 138 od 0.18.90 ha, kat.parc. br. ... od 0.98.51 ha i sa istim udelom suvlasnik na porodičnoj stambenoj zgradi koja se nalazi u ul. ..., postojeća na kat.parc. br. ... KO ..., upisanoj pod rednim brojem ..., sve upisano u LN br. ... KO ..., što je tužena dužna priznati i dozvoliti da se na osnovu ove presude kao tabularne isprave tužilja upiše u javnoj knjizi kod SKN Obrenovac na navedenim nepokretnostima u utvrđenom obimu prava. Stavom drugim izreke odbijen je tužbeni zahtev u preostalom delu od dosuđenog suvlasničkog udela na nepokretnostima bliže opisanim u stavu prvom izreke, do traženog udela od 5/6 idealnih delova na pet pomoćnih zgrada numerisanim brojevima 2, 3, 4, 5 i 6, svi postojeći na kat.parc. br. ... KO ..., a što bi tužena bila dužna priznati i dozvoliti tužilji da se na osnovu ove presude kao tabularne isprave upiše u javnoj knjizi kod SKN Obrenovac sa navedenim obimom prava. Stavom trećim izreke usvojen je tužbeni zahtev, pa je utvrđeno da je tužilja suvlasnik sa udelom od 5/6 idealnih delova na hartijama od vrednosti, novčanim sredstvima i na putničkom vozilu, sve bliže određeno u ovom stavu izreke, po osnovu doprinosa u sticanju zajedničke imovine za vreme trajanja braka sa sada pok. VV, biv. iz ... i po osnovu zakonskog nasleđivanja, što je tužena dužna priznati. Stavom četvrtim izreke obavezana je tužena da tužilji naknadi troškove postupka od 307.100,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 6197/19 od 25.01.2021. godine, stavom prvim izreke odbijena je žalba tužene i potvrđena je prvostepena presuda, ispravljena rešenjem od 30.06.2020. godine, u delu stava prvog izreke kojim je utvrđeno da je tužilja suvlasnik sa udelom od 7634/10000 idealnih delova na porodičnoj stambenoj zgradi koja se nalazi u ul. ..., postojeća na kat.parc. br. ... KO ..., što je tužena dužna priznati i dozvoliti da se na osnovu ove presude kao tabularne isprave tužilja upiše u javnoj knjizi kod SKN Obrenovac na navedenim nepokretnostima u utvrđenom obimu prava, dok je stavom drugim izreke odbačena kao nedozvoljena žalba tužilje izjavljena protiv navedenog dela stava prvog izreke prvostepene presude. Stavom trećim izreke ukinuta je prvostepena presudau delu stava prvog izreke kojim je utvrđeno da je tužilja suvlasnik sa udelom od 7634/10000 dela na nepokretnostima bliže opisanim u ovom stavu izreke, što je tužena dužna priznati i dozvoliti da se na osnovu ove presude kao tabularne isprave tužilja upiše u javnoj knjizi kod SKN Obrenovac na navedenim nepokretnostima u utvrđenom obimu prava i u tom delu je odbačena tužba tužilje kao nedozvoljena. Stavom četvrtim izreke odbijena je žalba tužilje i potvrđena prvostepena presuda u delu stava drugog izreke kojim je odbijen tužbeni zahtev kojim je tužilja tražila da se utvrdi da je suvlasnik na nepokretnostima bliže određenim u ovom stavu izreke od dosuđenih 7634/10000 idealnih delova do traženog udela od 5/6 idealnih delova. Stavom petim i šestim izreke preinačena je prvostepena presuda u delu stava drugog izreke pa je utvrđeno da je tužilja suvlasnik sa udelom od 7634/10000 idealnih delova i to: na pet pomoćnih zgrada bliže određenih u stavu petom izreke, što je tužena dužna priznati i dozvoliti da se na osnovu ove presude kao tabularne isprave tužilja upiše u javnoj knjizi kod SKN Obrenovac sa navedenim obimom prava, kao i na hartijama od vrednosti, novčanim sredstvima i na putničkom vozilu, bliže određeno u stavu šestom izreke, po osnovu doprinosa u sticanju zajedničke imovine za vreme trajanja braka sa sada pok. VV, biv. iz ... i po osnovu zakonskog nasleđivanja, što je tužena dužna priznati, dok je odbijen tužbeni zahtev tužilje preko dosuđenog udela na predmetnim nepokretnostima, hartijama od vrednosti, novčanim sredstvima i putničkom vozilu, a do traženog udela od 5/6 idealnih delova. Stavom sedmim izreke preinačeno je rešenje o troškovima sadržano u stavu četvrtom izreke prvostepene presude i obavezana tužena da tužilji naknadi troškove postupka od 116.545,00 dinara.
Protiv rešenja sadržanih u stavu drugom, trećem i sedmom izreke pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilja je izjavila reviziju iz svih zakonskih razloga.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao stav drugi izreke pobijane odluke primenom člana 408. Zakona o parničnom postupku u vezi člana 420. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/2011 i 55/14), pa je našao da revizija tužilje nije osnovana.
U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a u postupku pred drugostepenim sudom nema propusta u primeni odredaba ZPP. Revizijsko ukazivanje na bitnu povredu parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP nije relevantno, zato što ta povreda ne predstavlja dozvoljen revizijski razlog u smislu člana 407. ZPP.
Prema stanju u spisima, prvostepenom presudom stavom prvim izreke delimično je usvojen tužbeni zahtev i utvrđeno da je tužilja suvlasnik sa 7634/10000 idealnih delova na nepokretnostima bliže navedenim u ovom stavu izreke. Tužilja je izjavila žalbu, između ostalog, pobijajući prvostepenu presudu i u stavu prvom izreke. Drugostepeni sud je u pobijanoj presudi u stavu drugom izreke, odbacio žalbu tužilje kao nedozvoljenu. Po oceni Vrhovnog kasacionog suda pravilna je odluka drugostepenog suda kojima je odbačena je kao nedozvoljena žalba tužilje izjavljena protiv stava prvog prvostepene presude, zbog nedostatka pravnog interesa.
Naime, postojanje pravnog interesa za izjavljivanje žalbe, u svakom slučaju, pa i u konkretnom slučaju (izjavljivanje žalbe protiv stava prvog izreke prvostepene presude) pretpostavljen je postojanju mogućnosti da se po izjavljenom pravnom leku donese povoljnija odluka za žalioca, ovde tužilje, od odluke protiv koje je izjavljena žalba. U konkretnom slučaju, prvostepenom presudom stavom prvim izreke delimično je usvojen tužbeni zahtev tužilje i utvrđeno je da je tužilja suvlasnik sa 7634/10000 idealnih delova na nepokretnostima bliže navedenim u ovom stavu izreke, te kako je na stav prvi izreke prvostepene presude tužilja izjavila žalbu ista je odbačena zbog nedostatka pravnog interesa. Kako iz navedenog proizlazi da po izjavljenom pravnom leku – žalbi tužilje ne bi bila doneta povoljnija odluka za tužilju, to i po oceni Vrhovnog kasacionog suda tužilja nema pravni interes za podnošenje žalbe protiv prvostepene odluke u delu kojim je usvojen tužbeni zahtev, dok je o žalbi tužilje izjavljenoj protiv prvostepene presude u delu kojim je odbijen tužbeni zahev drugostepeni sud meritorno odlučio. Stoga je drugostepeni sud pravilno odlučio kada je žalbu tužilje odbacio kao nedozvoljenu zbog nedostatka pravnog interesa.
Na osnovu iznetog, primenom člana 414. stav 1. u vezi člana 420. stav 3. ZPP, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije tužilje izjavljene protiv rešenja sadržanog u stavu trećem izreke drugostepene odluke u smislu člana primenom člana 410. stav 2. tačka 5, u vezi člana 420. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Odredbom člana 420. ZPP stranke mogu da izjave reviziju i protiv rešenja drugostepenog suda kojim je postupak pravnosnažno okončan (stav 1), revizija protiv rešenja iz stava jedan ovog člana nije dozvoljena u sporovima u kojima ne bi bila dozvoljena revizija protiv pravnosnažne presude (stav 2).
Tužba radi utvrđenja prava svojine podneta je 08.11.2012. godine, a vrednost predmeta spora određena je u visini od 1.000.000,00 dinara.
U konkretnoj pravnoj stvari se radi o sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na nenovčano potraživanje, pri čemu je vrednost predmeta spora određena u visini od 1.000.000,00 dinara što predstavlja iznos koji ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe. Prema tome, kako u konkretnoj situaciji revizija ne bi bila dozvoljena protiv pravnosnažne presude, s obzirom na to da vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi vrednost za dozvoljenost revizije, to revizija tužilje nije dozvoljena protiv rešenja sadržanog u stavu trećem izreke presude drugostepenog suda, u smislu odredbe člana 420. stav 1, 2. i 6. ZPP.
Nema mesta primeni ni primeni odredbe člana 403. stav 2. tačka 3. ZPP kojom je propisano da je revizija uvek dozvoljena ako je je drugostepeni sud usvojio žalbu, ukinuo presudu i odlučio o zahtevima stranaka. Naime, kada je drugostepeni sud po članu 403. stav 2. tačka 3. ZPP ukinuo prvostepenu presudu i odbacio tužbu, po vrsti odluke to je učinjeno rešenjem i u tim slučajevima je eliminisana primena pomenute odredbe zakona, jer se o reviziji odlučuje primenom člana 420. ZPP.
Naime, citirana odredba člana 403. stav 2. tačka 3. ZPP sadrži i deo koji zahteva da drugostepeni sud usvoji žalbu, ukine prvostepenu presudu i odluči o zahtevima stranaka, što znači meritorno okončanje spora. Rešenjem kojim se odbacuje tužba ne odlučuje se o tužbenom zahtevu, a time i pravu na čije ostvarenje je zahtev usmeren. Imajući u vidu predmet spora, konkretno zahtev tužilje da se utvrdi da je tužilja suvlasnik sa udelom od 7634/10000 idealnih delova na predmetnim nepokretnostima, te da je rešenjem drugostepenog suda tužba odbačena u tom delu, u tom slučaju revizija tužilje nije dozvoljena po članu 403. stav 2. tačka 3. ZPP.
Ispitujući dozvoljenost revizije tužilje izjavljene protiv rešenja o troškovima postupka iz stava sedmog izreke drugostepene odluke u smislu člana 410. stav 2. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 28. ZPP propisano je da kad je za utvrđivanje stvarne nadležnosti, sastava suda, prava na izjavljivanje revizije i u drugim slučajevima predviđenim u ovom zakonu merodavna vrednost predmeta spora, kao vrednost predmeta spora uzima se samo vrednost glavnog zahteva (stav 1), kamate, ugovorna kazna i ostala sporedna traženja, kao i parnični troškovi ne uzimaju se u obzir ako ne čine glavni zahtev (stav 2).
Kako se se revizijom pobija odluka o troškovima postupka, koja ne čine glavni zahtev, revizija nije dozvoljena jer je izjavljena protiv rešenja protiv koga se ne može izjaviti u smislu člana 420. ZPP.
Bez obzira što je odluka preinačena, u kom slučaju bi po članu 403. stav 2. tačka 2. ZPP revizija bila uvek dozvoljena, u ovom slučaju revizija nije dozvoljena, s obzirom da je izjavljena protiv rešenja o troškovima postupka, kada revizija nije dozvoljena prema vrsti odluke koja se njom pobija.
Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom i trećem izreke na osnovu člana 413. ZPP, u vezi sa članom 420. ZPP.
Predsednik veća – sudija
Zvezdana Lutovac,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
