.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 2914/2022
25.05.2022. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Gordane Komnenić, Dragane Mirosavljević, Jelice Bojanić Kerkez i Spomenke Zarić, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Miodrag Janković, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Visoki savet sudstva, Privredni sud u Novom Sadu, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Odeljenje u Novom Sadu, radi naknade štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gžrr 517/21 od 23.09.2021. godine, u sednici održanoj 25.05.2022. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gžrr 517/21 od 23.09.2021. godine.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gžrr 517/21 od 23.09.2021. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu Prr1 242/2020 od 01.07.2021. godine, stavom prvim izreke, odbijen je prigovor apsolutne nenadležnosti suda. Stavom drugim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev tužilje. Stavom trećim izreke, obavezana je tužena da tužilji isplati 1.075.640,32 dinara. Stavom četvrtim izreke, odbijen je zahtev za isplatu zakonske zatezne kamate na iznos od 1.075.640,32 dinara, počev od 24.03.2010. godine do isplate. Stavom petim izreke, obavezana je tužena da tužilji na ime troškova postupka isplati 48.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gžrr 517/21 od 23.09.2021. godine, stavom prvim izreke, odbijene su žalba tužilje i tužene i potvrđena prvostepena presuda. Stavom drugim izreke, odbijeni su zahtev tužilje i tužene za naknadu troškova žalbenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odlučuje kao izuzetno dozvoljenoj, na osnovu člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku.
Prema članu 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 18/20), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Vrhovni kasacioni sud nalazi da nema mesta odlučivanju o reviziji tužilje kao o izuzetno dozvoljenoj reviziji, jer u ovom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, i ujednačavanja sudske prakse, kao ni novog tumačenja prava.
Pravnosnažnom presudom odlučeno je o naknadi materijalne štete koja je tužilji prouzrokovana povredom prava na suđenje u razumnom roku, u postupku stečeja ST 55/10 koji se vodi kod Privrednog suda u Novom Sadu. Pravnosnažnom presudom je utvrđeno da je tužbeni zahtev delimično osnovan, a tužena obavezana da navedenu naknadu plati u visini priznatog i neisplaćenog potraživanja u postupku stečaja od 1.075.640,32 dinara. Revizijom pobijani deo odnosi se na kamatu na navedeni glavni dug, počev od 24.03.2010. godine, kao dan otvaranja stečaja, do isplate, a u kom delu su nižestepeni sudovi odbili zahtev tužilje. O pravu tužilje na zakonsku zateznu kamatu na iznos glavnog duga (priznatog i neisplaćenog potraživanja u postupku stečaja 1.075.640,32 dinara) sudovi su odlučili uz primenu materijalnog prava koje je u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke Vrhovnog kasacionog suda, u kojima je odlučivano o istovetnim zahtevima tužilaca, sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom kao u ovoj parnici, a tiče se primene odredaba člana 85. Zakona o stečaju (''Službeni glasnik RS'', br. 104/09...95/18).
Iz navedenih razloga, nema mesta odlučivanju o reviziji kao posebnoj, pa je primenom člana 404. stav 2. ZPP odlučeno kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije na osnovu člana 410. stav 2. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena ni kao redovna.
Prema članu 28. ZPP, ako je za utvrđivanje stvarne nadležnosti, prava na izjavljivanje revizije i u drugim slučajevima propisanim u ovom zakonu merodavna vrednost predmeta spora, kao vrednost predmeta spora uzima se vrednost glavnog zahteva (stav 1.), dok se kamate, ugovorna kazna i ostala sporedna traženja, kao i troškovi postupka ne uzimaju u obzir ako ne čine glavni zahtev.
Kako je revizija izjavljena protiv drugostepene presude u delu kojim je odlučeno o kamati, kao o sporednom zahtevu tužilje, revizija nije dozvoljena.
Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Dobrila Strajina,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
