.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 2919/2020
17.09.2020. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića predsednika veća, Branke Dražić, Danijele Nikolić, Marine Milanović i Dobrile Strajine članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Ivana Delić advokat iz ..., protiv tužene „Komercijalne banke“,a.d. Beograd, koju zastupa Nemanja Aleksić advokat iz ..., radi utvrđenja ništavosti ugovora i sticanja bez osnova, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Somboru Gž 2110/2019 od 25.11.2019. godine, u sednici veća održanoj dana 17.09.2020. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Somboru Gž 2110/2019 od 25.11.2019. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužene izjavljena protiv presude Višeg suda u Somboru Gž 2110/2019 od 25.11.2019. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Somboru P 1747/18 od 12.09.2019. godine, stavom prvim izreke, tužbeni zahtev je usvojen u celosti. Stavom drugim izreke, utvrđeno je da je ništava odredba člana 8. stav 1. Ugovora o kreditu sa deviznom klauzulom za izgradnju stambenog objekta osiguranim kod Nacionalne kancelarije za osiguranje stambenih kredita broj .. zaključenog 17.09.2015. godine između tužioca i tužene, koja glasi:„korisnik kredita se obavezuje da po osnovu troškova obrade kreditnog zahteva i puštanje kredita u korišćenju plati banci jednokratnu naknadu u visini od 0,50 % od iznosa odobrenog kredita u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS važećim za EUR za dan plaćanja“. Stavom trećim izreke, obavezana je tužena da tužiocu isplati iznos od 10.203,96 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 24.09.2015. godine pa do isplate. Stavom četvrtim izreke, obavezana je tužena da tužiocu naknadi troškove postupka u iznosu od 56.640,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izršnosti pa do isplate.
Presudom Višeg suda u Somboru Gž 2110/2019 od 25.11.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijena je žalba tužene i presuda Osnovnog suda u Somboru P 1747/18 od 12.09.2019. godine je potvrđena. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužene za naknadu troškova nastalih u žalbenom postupku.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o izjavljenoj reviziji odlučuje primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku zbog postojanja potrebe za ujednačavanjem sudske prakse i razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa.
Prema odredbi člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11, 49/13-Us, 74/13-Us, 55/14 i 87/18-..ZPP), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). Stavom 2. istog člana propisano je da o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1.ovog člana olučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.
Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužene kao izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. stav 1. ZPP.
Vrhovni kasacioni sud je, u vršenju nadležnosti iz člana 31. Zakona o uređenju sudova, na sednici građanskog odeljenja od 22.05.2018. godine usvojio pravni stav o dozvoljenosti ugovaranja troškova obrade kredita. Prema tom stavu: banka ima pravo na naplatu troškova i naknadu bankarskih usluga, pa odredba ugovora o kreditu kojom se korisnik kredita obavezao da banci plati troškove kredita nije ništava, pod uslovom da je ponuda banke sadržala jasne i nedvosmislene podatke o troškovima kredita; troškovi obrade kredita i puštanja kredita u tečaj, kao i druge troškove koje banka obračunava korisniku prilikom odobravanja kredita ili koji su poznati na dan obračuna i koje banka obračunava korisniku u toku realizacije ugovora o kreditu, mogu biti iskazani u procentualnom iznosu i naplaćuju se samo kroz obračun efektivne kamatne stope.
Pobijana drugostepena presuda je u skladu sa usvojenim pravnim stavom. Tužena nije dokazala da je pre zaključenja ugovora o kreditu tužiocu uručila ponudu koja je sadržala jasne i nedvosmislene podatke o troškovima kredita, a na njoj je bio teret dokazivanja te činjenice (član 231. ZPP). Zbog toga o posebnoj reviziji tužene nije potrebno odlučivati u cilju ujednačavanja sudske prakse.
S obzirom da po oceni revizijskog suda nema ni drugih zakonom propisanih razloga za dozvoljenost posebne revizije tužene, odlučeno je kao u prvom stavu izreke.
Pobijanom presudom, imajući u vidu označenu vrednost predmeta spora, pravnosnažno je okončan postupak u sporu male vrednosti iz člana 468. stav 1. ZPP. Prema članu 479. stav 6. istog zakona, protiv odluke drugostepenog suda (u postupku u sporu male vrednosti) nije dozvoljena revizija.
Iz navedenog razloga, na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća - sudija
Branislav Bosiljković,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
