U postupku koji je prethodio donošenju drugostepene odluke po žalbi tužilje, na osnovu izvedenih dokaza na kome je zasnovano pravnosnažno presuđenje te pravne stvari, utvrđeno je da je na nepokretnosti koja je predmet tužbenog zahteva bio izvršen upis založnog prava – hipoteke prvog reda u korist poreske uprave, kao i na svim ostalim zgradama koje se nalaze na kp .. KO ..., uključujući i samu katastarsku parcelu i da je upisana u intabulacionu knjigu (na osnovu rešenja Opštinskog suda u Pirotu Inr.br. 7336/05 od 20.04.2005. godine). Tužilja je spornu nepokretnost kupila u postupku izvršenja, kada je hipoteka (prvog reda) u korist poreske uprave već bila upisana, koja činjenica nije bila sporna među strankama. Prodajom sporne nepokretnosti tuženom u izvršnom postupku poreska uprava je realizovala svoje potraživanje prema izvršnom dužniku aktiviranjem hipoteke prvog reda, tuženi je uplatio cenu i nepokretnost je predata tuženom kao kupcu (što je utvrđeno na osnovu rešenja Poreske uprave, Regionalni centar Niš, Filijala Pirot od 04.02.2008. godine i zapisnika Poreske uprave, Regionalni centar Niš, Filijala Pirot od 01.07.2008. godine).

Predlagač je na osnovu člana 426. stav 1. tačka 10. ZPP, dana 04.09.2020. godine, podnela predlog za ponavljanje postupka navodeći da je saznala za nove činjenice i dokaze na osnovu kojih je za nju mogla da bude doneta povoljnija odluka da su te činjenice i dokazi bili upotrebljeni u ranijem postupku, pozivajući se na uverenje RGZ Službe za katastar nepokretnosti Pirot ../2020 od 23.06.2020. godine prema kome na kp .. KO ..., nema snimljenog novoizgrađenog objekata (zgrada male privrede) i da za isti nema podataka o vlasnicima, površini, nameni i teretima na objektu, usled čega bi prema navodima predloga, proizašlo da je u postupku izvršenja predlagaču predata nepokretnost bez tereta, koja nije bila predmet prodaje i nije kupljena od strane tuženog u izvršnom postupku te da je, sledom navedenog, tuženi bez pravnog osnova upisan kao vlasnik u javnim evidencijama kp .. KO ., odnosno da je predmetna nepokretnost vanknjižno vlasništvo tužilje kao predlagača, jer joj je dodeljena rešenjem u postupku izvršenja.

Prvostepeni sud je predlog za ponavljanje postupka odbacio kao nedozvoljen, a drugostepeni sud je pobijanim rešenjem potvrdio prvostepeno rešenje uz ocenu da nisu ispunjeni uslovi za ponavljanje postupka propisani članom 426. stav 1. tačka 10. ZPP, na koje se predlagač poziva.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pravilan je zaključak drugostepenog suda da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za ponavljanje postupka iz razloga na koji se poziva predlagač.

Prema članu 426. stav 1. tačka 10. ZPP, postupak koji je odlukom suda pravnosnažno okončan može da se ponovi ako stranka sazna za nove činjenice ili nađe ili stekne mogućnost da upotrebi nove dokaze na osnovu kojih je za stranku mogla da bude doneta povoljnija odluka, da su te činjenice ili dokazi bili upotrebljeni u ranijem postupku.

Imajući u vidu sve do sada navedeno, pravilan je zaključak drugostepenog suda da za predlagača upotrebom ovog dokaza u ranijem postupku ne bi mogla biti doneta povoljnija odluka (usvajanje tužbenog zahteva), jer se podaci iz priloženog uverenja ne odnose na zakonitost postupka javne prodaje u postupku izvršenja sporne nepokretnosti i sticanja prava vlasništva u korist tuženog po tom osnovu. Naime, bitne činjenice za presuđenje i to da je sporna nepokretnost bila predmet hipoteke prvog reda, da je ista prodata u postuku izvršenja tuženom i da mu je predata, pouzdano su raspravljene i utvrđene u ranijem postupku na osnovu priloženih relevantnih isprava rešenja nadležnih organa i činjenica koje nisu bile sporne među strankama, a na kojima je pravnosnažno presuđenje o odbijanju tužbenog zahteva zasnovano.

Vrhovni kasacioni sud je imao u vidu i ukazivanje revizije da je drugostepenim rešenjem potvrđeno prvostepeno rešenje o odbacivanju predloga za ponavljanje postupka, kao nedozvoljenog sa razloga kojima se raspravlja o njegovoj osnovanosti, te da je time postupljeno na štetu predlagača, jer je suspendovana primena odredaba ZPP u pogledu prava predlagača na raspravljanje o njegovoj osnovanosti, ali nalazi da je isto bez uticaja.

Iz navedenih razloga, primeom člana 414. ZPP u vezi člana 420 stav 6. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Dobrila Strajina, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić