Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 18/20 i 10/23 – drugi Zakon) i utvrdio da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je ...2002. godine, u Kruševcu upravljao vozilom marke „Audi“ tip A8 4.2 reg. oznake ..., kada je zaustavljen od strane službenog lica MUP RS – SUP Kruševac i izvršen uviđaj vozila, nakon čega je predmetno vozilo odvezeno u SUP Kruševac, a zatim predato Saveznoj upravi carina, Carinarnica u Kraljevu uz prijavu da je tužilac izvršio carinski prekršaj. Naredbom Savezne uprave carina – Carinarnica Kraljevo P 819/02 od 11.11.2002. godine, vozilo je privremeno oduzeto od tužioca do okončanja postupka. Rešenjem RS Ministarstva finansija i ekonomije, Uprava carina – Carinarnica Kraljevu P 819/02 od 23.06.2003. godine, tužilac je oglašen odgovornim za carinski prekršaj iz člana 99. stav 1. tačka 3. Zakona o spoljnotrgovinskom poslovanju i kažnjen novčanom kaznom u iznosu od 3.000,00 dinara. Pored toga izrečena mu je zaštitna mera oduzimanja navedenog putničkog vozila i u tom delu (izricanje zaštitne mere oduzimanja vozila) rešenje je ukinuto od strane žalbene komisije po žalbi BB iz ... i predmet vraćen prvostepenom organu na ponovni postupak, dok je u preostalom delu rešenje postalo pravnosnažno. U daljem toku postupka doneto je rešenje RS Ministarstva finansija, Uprava carina - Carinarnica Kraljevo P 311/04 od 16.02.2005. godine, da se ne izriče zaštitna mera oduzimanja predmetnog vozila prema ovde tužiocu, već se vozilo vraća BB iz ... – ... Republika, shodno članu 239. stav 3. Zakona o prekršajima RS, budući da je u toku postupka utvrđeno da je to lice vlasnik vozila. Rešenjem Ministarstva finansija Pž St 34/05 od 26.04.2005. godine, odbijena je kao neosnovana žalba okrivljenog AA i potvrđeno je navedeno rešenje Komisije za carinske prekršaje, Carinarnice Kraljevo P 311-04 od 16.02.2005. godine. Presudom Opštinskog suda u Kruševcu K 165/03 od 20.05.2003. godine, tužilac je oslobođen od optužbe da je u toku 2002. godine pa sve do 05.09.2002. godine u Kruševcu, upotrebio lažnu ispravu kao pravu, tako što je u javnom saobraćaju koristio putničko motorno vozilo marke „Audi“ tip A8 4.2 reg. oznake ..., kao i lažnu javnu ispravu – vozačku dozvolu u koju su uneti neistiniti podaci da je predmetna dozvola 21.07.1995. godine izdata na ime okrivljenog u Minhenu, te da je na taj način izvršio krivično delo falsifikovanje isprave iz člana 233. stav 3. u vezi stava 1. KZ RS. Tužilac je predmetno vozilo kupio po fakturi slovačke firme „Ronald Trade“ za iznos od 24.600 evra (sa PDV-om), koja poseduje štambilj firme i potpis ovlašćenog lica, a veštačenjem je utvrđeno da je procenjena vrednost predmetnog vozila na dan oduzimanja ...2002. godine, iznosila 40.850 evra.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je primenom člana 31. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa i člana 172. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima usvojio tužbeni zahtev, nalazeći da je tužilac kupovinom predmetnog vozila postao savestan sticalac, ne znajući da prodavac nije vlasnik, a koje mu je privremeno oduzeto do okončanja postupka za carinski prekršaj i koje su organi tužene (Carinarnica Kraljevo) nezakonitim i nepravilnim postupanjem u proceduri vraćanja vozila vratili BB, kao vlasniku vozila, čime su mu pričinili štetu, zbog čega je tužbeni zahtev usvojen.

Drugostepeni sud je izrazio suprotno stanovište o odgovornosti tužene za štetu u smislu člana 172. stav 1. ZOO, nalazeći da su sve radnje koje je tužena preduzela preko svojih organa bile zasnovane na zakonu, da je tužilac u tom postupku koristio pravne lekove, da su donete pravnosnažne odluke, te da nema nepravilnog i nezakonitog postupanja organa tužene budući da je u prekršajnom postupku na osnovu dostavljene dokumentacije o vlasništvu, vozilo predato vlasniku BB, pa tužilac može da traži naknadu štete od lica – firme (prodavac) koja mu je prodala stvar sa pravnom manom. Zato je prvostepena presuda preinačena i tužbeni zahtev odbijen kao neosnovan.

Po oceni Vrhovnog suda, pravno stanovište drugostepenog suda je pravilno.

Svako ima pravo na naknadu materijalne ili nematerijalne štete koju mu nezakonitim ili nepravilnim radom prouzrokuje državni organ, imalac javnog ovlašćenja, organ autonomne pokrajine ili organ jedinice lokalne samouprave po članu 35. stav 2. Ustava Republike Srbije. Prema odredbi člana 172. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima (ZOO), pravno lice odgovara za štetu koju njegov organ prouzrokuje trećem licu u vršenju ili u vezi sa vršenjem svojih funkcija.

Tužilac svoj zahtev zasniva na navodima o nepravilnom i nezakonitom postupanju organa tužene u prekršajnom postupku. Predmetno vozilo je privremeno oduzeto od tužioca naredbom Savezne uprave carina – Carinarnica Kraljevo od 11.11.2002. godine do okončanja postupka za carinski prekršaj. Po tada važećem Zakonu o prekršajima („Službeni glasnik RS“ broj 44/89 i „Službeni glasnik RS“ broj 21/90 ... 55/2004) predmeti koji mogu biti oduzeti po ovom zakonu mogu se privremeno oduzeti pre donošenja rešenja o prekršaju (član 223.). Tužilac je pravnosnažnim rešenjem u postupku po prekršajima iz Zakona o spoljnotrgovinskom poslovanju oglašen odgovornim za prekršaj iz člana 99. stav 1. tačka 3. i kažnjen novčanom kaznom, a u daljem toku postupka pravnosnažnim rešenjem Carinarnice Kraljevo odlučeno je da se ne izriče zaštitna mera oduzimanja vozila koje je predmet prekršaja za koje je tužilac oglašen odgovornim, već da se vozilo vraća vlasniku BB iz ... – Republika ..., shodno članu 239. stav 3. Zakona o prekršajima.

Zakonom o spoljnotrgovinskom poslovanju („Službeni list SRJ“ broj 46/92 ... 23/2001 i „Službeni glasnik RS“ broj 101/2005 koji je važio u vreme izvršenja prekršaja) u članu 99. propisano je da će se novčanom kaznom od 2.000 do 20.000 dinara kazniti za prekršaj domaće fizičko lice ili strano fizičko lice: 1) ako predmete iz inostranstva unese protivno odredbama ovog zakona (čl. 88. i 89); 2) ako privremeno izvezenu robu otuđi, odnosno privremeno uvezenu robu da drugome na upotrebu ili je upotrebi u druge svrhe a ne u svrhe zbog kojih je privremeno izvezena, odnosno uvezena, ili ako privremeno uvezenu ili unetu robu u zemlju, ne vrati u inostranstvo ili ako prijavi za vraćanje privremeno uvezenu robu ili omogući njeno prijavljivanje a pregledom robe se utvrdi da robe nema ili da je ista u manjoj količini od prijavljene (član 91); 3) ako robu kupi, proda, proturi, primi na poklon, prikrije, primi na čuvanje, upotrebi ili je primi na držanje po ma kom osnovu, a za koju zna ili je sticajem okolnosti mogao znati da je njome izvršen prekršaj iz tač. 1. i 2. ovog člana.

Pored toga, navedenom odredbom člana 239. stav 3. Zakona o prekršajima propisano je da ako je izrečena zaštitna mera oduzimanja predmeta, u izreci rešenja će se odrediti i kako će se postupati sa oduzetim predmetima. Kada izrečenom merom oduzimanja predmeta nisu obuhvaćeni predmeti privremeno oduzeti po članu 223. ovog Zakona u izreci rešenja će se odrediti da se ti predmeti vrate vlasniku.

U konkretnom slučaju pravnosnažnim rešenjem u prekršajnom postupku prema tužiocu nije izrečena zaštitna mera oduzimanja predmeta - vozila koje mu je privremeno oduzeto, već je predmetno vozilo vraćeno vlasniku BB iz ...– Republika ..., nakon što je u prekršajnom postupku ocenom priložene dokumentacije utvrđeno da su ispunjeni uslovi za vraćanje vozila vlasniku na osnovu člana 239. stav 3. Zakona o prekršajima. U tom postupku, kao prethodno pitanje rešeno je pitanje vlasništva na vozilu na osnovu dokaza priloženih od strane tužioca, izveštaja pribavljenih od strane Interpola i Policije Republike Češke, te dokumentacije koju je predalo lice kome je vozilo vraćeno (BB iz ...) i koje je učestvovalo u tom postupku izjavljujući žalbu na odluku o izricanju zaštitne mere oduzimanja vozila (rešenje P 819/02 od 23.06.2003. godine) saglasno ovlašćenju iz člana 246. stav 4. Zakona o prekršajima. Zato su bez uticaja revizijski navodi kojima se u ovom postupku osporava ocena dokaza na kojima su zasnovane pravnosnažne odluke donete u prekršajnom postupku, odnosno vrši analiza tih dokaza i ukazuje na ispunjenost uslova za sticanje prava svojine od strane tužioca na motornom vozilu koje je pribavljeno u inostranstvu. Polazeći od navedenog, neosnovani su revizijski navodi o pogrešnoj primeni materijalnog prava, jer u postupanju organa tužene nema nezakonitog niti nepravilnog rada nadležnog državnog organa koji je u zakonito vođenom prekršajnom postupku na osnovu ovlašćenja iz člana 239. stav 3. Zakona o prekršajima, pravnosnažnim rešenjem odlučio da se u odnosu na privremeno oduzeto vozilo ne izriče mera oduzimanja predmeta, već da se vozilo vraća vlasniku. Pored toga, po članu 13. ZPP, u parničnom postupku sud je u pogledu postojanja krivičnog dela i krivične odgovornosti učinioca vezan za pravnosnažnu presudu krivičnog suda kojom se optuženi oglašava krivim, pa je bez uticaja ukazivanje revizije na oslobađajuću presudu donetu u krivičnom postupku vođenom protiv tužioca za krivično delo falsifikovanje isprave, niti ta činjenica utiče na zakonitost pravnosnažnog rešenja donetog u prekršajnom postupku, budući da vraćanje vozila nije zavisilo od ishoda krivičnog postupka. Zato su kao neosnovani ocenjeni svi revizijski navodi o pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Dragana Marinković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić