Protiv navedene drugostepene presude tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Tužilac je blagovremeno podneo odgovor na reviziju.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11...18/20), Vrhovni kasacioni sud je ustanovio da revizija nije osnovana.

U postupku donošenja pobijane presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stava 2. tačke 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema činjeničnom stanju utvrđenom nakon otvaranja rasprave pred drugostepenim sudom, tužilac je izdržavao kaznu zatvora u trajanju od 40 godina u KPZ Niš u vreme pobune osuđenika 23.11.2006. godine. Pripadnici žandarmerije su zajedno sa službom obezbeđenja KPZ Niš u jutarnjim časovima 24.11.2006. godine ušli u paviljone A, B i C sa zadatkom da uspostave red i kontrolu, pri čemu su primenili silu prema osuđenicima koji su pružali aktivan otpor.

Tužilac nije učestvovao u pobuni osuđenika, nije imao oružje, niti bilo kakav predmet podoban za nanošenje povreda. Nije pružao otpor pripadnicima žandarmerije kada su ušli u njegovu spavaonicu. Tužilac je po naredbi odmah legao na pod, ali je nakon toga primio više udaraca palicama. Tužioca je zatim neko od pripadnika žandarmerije podigao, izveo u hodnik i bacio na pod, pri čemu je pao na rame i povredio se. Tužilac je potom, prolazeći kroz špalir pripadnika žandarmerije i zatvorske straže, zadobio udarac palicom u predelu desne ključne kosti.

Tužilac, rođen 1967. godine, je zadobio teške telesne povrede: prelom vrata lopatice sa desne strane, prelom desne ključne kosti sa iščašenjem ramenog zgloba sa desne strane i nagnječenje levog ramena i glave. Usled zadobijenih povreda kod tužioca je došlo do umanjenja životne aktivnosti od 15% i naruženosti lakog stepena. Tužilac je trpeo fizičke bolove i strah čiji su intenzitet i trajanje navedeni u obrazloženju pobijane presude.

Prilikom intervencije povređeno je 38 osuđenika, a niko od službenih lica. Prema 86 osuđenika primenjena je mera prinude – izdvajanje u posebnu prostoriju. Rešenjem disciplinske komisije KPZ Niš od 30.11.2006. godine obustavljen je disciplinski postupak protiv tužioca.

Prema stanovištu drugostepenog suda, tužena je odgovorna za naknadu štete po principima opšte odgovornosti jer je održavanje reda i bezbednosti u zatvoru opasna delatnost, a nije dokazala činjenice koje bi doprinele delimičnom ili potpunom oslobođenju od odgovornosti.

Nisu osnovani revizijski navodi kojima se ukazuje da tužena nije odgovorna za naknadu štete pošto je tužilac sam doprineo nastanku štete time što se nije distancirao od pobune osuđenika. Tužena je odgovorna za naknadu štete na osnovu članova 173. i 174. ZOO, kako pravilno zaključuje drugostepeni sud, jer je održavanje reda i bezbednosti među osuđenicima opasna delatnost. Tužena je, shodno članu 177. ZOO, dužna da dokaže činjenice koje je delimično ili potpuno oslobađaju odgovornosti. Tužilac nije doprineo nastanku štete time što nije zahtevao od službe obezbeđenja da ga izdvoje od pobunjenih osuđenika jer je utvrđeno da tužilac svakako nije aktivno učestvovao u pobuni. Sama činjenica da tužilac nije zahtevao od službe obezbeđenja KPZ Niš da ga fizički izdvoje od pobunjenih osuđenika ne znači da je tužilac učestvovao u pobuni jer izdvajanje nije jedini način distanciranja od pobune. Naprotiv, tužilac se nalazio u svojoj spavaonici, a ne među pobunjenim osuđenicima, nije pružao otpor pripadnicima žandarmerije kada su ušli i postupio je bez pogovora po njihovim naredbama. Navedeno postupanje tužioca dokazuje da nije učestvovao u pobuni. Stoga, tužilac nije doprineo nastanku štete, pa nema osnova za oslobođenje tužene od odgovornosti u smislu člana 177. stavova 2. i 3. ZOO.

Pobijanom presudom je naknada štete dosuđena u skladu sa članom 200. ZOO, pa suprotni revizijski navodi nisu osnovani. Imajući u vidu procenat umanjenja životne aktivnosti, posledice koje tužilac trpi u svakodnevnom životu, stepen naruženosti i intenzitet i trajanje fizičkih bolova i straha, pobijanom presudom su dosuđeni iznosi koji su pravična satisfakcija za pretrpljenu štetu, a ne pogoduju lukrativnim težnjama.

Shodno navedenom, Vrhovni kasacioni sud je, primenom člana 414. stava 1. ZPP, odlučio kao u prvom stavu izreke.

Vrhovni kasacioni sud je, primenom člana 165. stava 1. u vezi člana 153. ZPP, odbio zahtev tužene za naknadu troškova revizijskog postupka jer nije uspela u ovom postupku.

Predsednik veća-sudija

dr Dragiša B. Slijepčević, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić