Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jasminke Stanojević, predsednika veća, Biserke Živanović, Spomenke Zarić, Vesne Popović i Jelice Bojanić Kerkez, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Zvezdan Pešić, advokat iz ..., protiv tužene Societe generale banka ad Beograd (sada OTP banka Srbija ad Beograd), čiji je punomoćnik Nemanja Aleksić, advokat iz ..., radi utvrđenja ništavosti, odlučujući o reviziji tužene, izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Leskovcu Gž 302/19 od 16.12.2019. godine, na sednici održanoj 22.07.2020. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužene, izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Leskovcu Gž 302/19 od 16.12.2019. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene, izjavljena protiv presude Višeg suda u Leskovcu Gž 302/19 od 16.12.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Leskovcu P 1120/18 od 28.11.2018. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev i prema tuženom je utvrđena ništavost odredbe člana 2. alineja 2.1. – stavka „administrativni troškovi banke“ Ugovora o kreditu za izmirivanje ranije preuzetih obaveza (refinansiranje), br. .., zaključenog 10.11.2017. godine, i obavezana je tužena da tužilji plati iznos od 5.015,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 11.11.2017. godine, do isplate. Stavom drugim izreke, obavezana je tužena da tužilji naknadi troškove postupka u iznosu od 38.300,00 dinara.

Presudom Višeg suda u Leskovcu Gž 302/19 od 16.12.2019. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužene i prvostepena presuda potvrđena.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je blagovremeno izjavila reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložila da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom, na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Primenom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br.72/11 i 55/14), posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.

Pravnosnažnom presudom, odlučeno je o utvrđenju ništavosti odredbe ugovora o kreditu koja reguliše naknadu troškova obrade kreditnog zahteva i isplati, kojom je utvrđeno da je tužbeni zahtev osnovan. O ovom pravu tužilje, sudovi su odlučili uz primenu materijalnog prava koje je u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke Vrhovnog kasacionog suda, u kojima je odlučivano o istovetnim zahtevima tužilaca, sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom, a revizijom se neosnovano ukazuje na drugačije odluke sudova, jer postojanje drugačije odluke ne ukazuje nužno i na drugačiji pravni stav, jer pravilna primena prava u sporovima sa zahtevom kao u konkretnom slučaju, zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja, zbog čega ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava.

Shodno iznetom, Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužene, kao izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. stav 1. ZPP, na osnovu čega je i odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije primenom čl. 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11 ... 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 468. stav 1. ZPP, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koji ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, dok prema članu 479. stav 6. ZPP, protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.

Predmet tužbenog zahteva je utvrđenje i isplata, tužba je podneta 16.03.2018. godine. Vrednost predmeta spora navedena u uvodu prvostepene presude je 5.015,00 dinara.

Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu, u kome vrednost predmeta spora, očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to znači da se radi o sporu male vrednosti, u kome revizija nije dozvoljena, te je i revizija tužene nedozvoljena, primenom člana 479. stav 6. ZPP.

Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija
Jasminka Stanojević, s.r.

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić