Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jelice Bojanić Kerkez, predsednika veća, Vesne Stanković, Radoslave Mađarov, Branke Dražić i Dragane Boljević, članova veća, u vanparničnom postupku predlagača AA iz ..., čiji je punomoćnik Dalibor Dimitrijević, advokat iz ..., protiv protivnika predlagača ''Koridori Srbije'' doo Beograd, čiji je punomoćnik Dragana Nikolić Jovanović, advokat iz ..., radi određvanja naknade za eksproprisanu nepokretnost, odlučujući o reviziji protivnika predlagača izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Kraljevu Gž 648/22 od 04.09.2023. godine, u sednici veća održanoj 13.03.2024. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji protivnika predlagača izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Kraljevu Gž 648/22 od 04.09.2023. godine.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija protivnika predlagača izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Kraljevu Gž 648/22 od 04.09.2023. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Rešenjem Višeg suda u Kraljevu Gž 648/22 od 04.09.2023. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe predlagača i protivnika predlagača i potvrđeno rešenje Osnovnog suda u Kraljevu R1 160/20 od 15.04.2022. godine, kojim je utvrđena novčana naknada za deo ekproprisane k.p. .. KO ..., u površini od 9a 70m2 u ukupnom iznosu od 405.460,00 dinara za deo kp br. .. KO ..., u površni od 8a 8m2 u ukupnom iznosu od 337.744,00 dinara i za deo eksproprisane kp br. .. KO ..., u površini od 4a 59m2 u ukupnom iznosu od 191.862,00 dinara, sve upisane u LN .. KO ..., obavezan protivnik predlagača da predlagaču na ime naknade za eksproprisane nepokretnosti bliže opisane u stavu prvom izreke rešenja isplati ukupan iznos od 935.066,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 15.04.2022. godine do isplate, kao i troškove postupka u iznosu od 141.500,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti rešenja do isplate.

Protiv pravnosnažnog rešenja donetog u drugom stepenu, protivnik predlagača je blagovremeno izjavio reviziju osporavajući činjenično utvrđenje i pravne razloge suda, pozivajući se na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 10/23), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). Na osnovu odredbe člana 420. stav 6. istog zakona, u postupku povodom revizije protiv rešenja shodno se primenjuje odredba ovog zakona o reviziji protiv presude.

Po oceni Vrhovnog suda, u konkretnom slučaju nije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno ujednačavanje sudske prakse, kao ni novo tumačenje prava, pa nisu ispunjeni uslovi propisani odredbom člana 404. stav 1. Zakona parničnom postupku, za odlučivanje o posebnoj protivnika predlagača.

Predmet tražene pravne zaštite je naknada predlagaču za eksproprisanu nepokretnost za koju je planskim dokumentom izvršena promena namene iz poljoprivrednog u gradsko građevinsko zemljište pre donošenja rešenja o eksproprijaciji. Pobijana odluka zasnovana je na primeni odredbe člana 88. Zakona o planiranju i izgradnji (''Službeni glasnik RS'', br. 72/09 ... 83/18), tako što je naknada predlagaču određena na osnovu tržišne vrednosti predmetne nepokretnosti kao gradskog građevinskog zemljišta. Pravnosnažna odluka ne odstupa od pravnog shvatanja o određivanju visine naknade za građevinsko zemljište izraženo u odlukama Vrhovnog kasacionog suda i Ustavnog suda, da poreska uprava vrši samo procenu tržišne vrednosti nepokretnosti, što predstavlja najniži iznos naknade za eksproprisanu nepokretnost, a ne određuje njenu tržišnu cenu i da dokaz veštačenjem nije isključen u ovoj vrsti postupka. Pripadajući iznos novčane naknade predlagaču utvrđen je veštačenjem i visina novčane naknade je određena primenom kriterijuma koje je veštak uzeo u obzir pri određivanju tržišne vrednosti eksproprisane parcele. Drugostepena odluka je u skladu sa praksom po kojoj se tržišna vrednost određuje prema svrsi zbog koje je u skladu sa planskim aktom utvrđen javni interes i doneto pravnosnažno rešenje o eksproprijaciji.

Iz izloženih razloga, Vrhovni sud je odluku kao u stavu prvom izreke doneo primenom odredbe člana 404. stav 2. ZPP.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi člana 420. stav 6. ZPP, koji se primenjuje na osnovu člana 27. stav 2. i člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku - ZVP ("Službeni glasnik SRS", br. 25/82, 48/88, "Sl. glasnik RS", br. 46/95...14/2022), Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena, jer je izjavljena protiv odluke protiv koje se po zakonu ne može izjaviti.

Odredbom člana 27. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku, koji se primenjuje u ovom postupku, propisano je da je u postupku u kome se odlučuje o imovinsko- pravnim stvarima revizija dozvoljena pod uslovima pod kojima se po Zakonu o parničnom postupku može izjaviti revizija u imovinsko-pravnim sporovima, ako ovim ili drugim zakonom nije drukčije određeno.

Članom 420. stav 1. ZPP propisano je da stranke mogu da izjave reviziju i protiv rešenja drugostepenog suda kojim je postupak pravnosnažno okončan, dok je stavom 2. istog člana propisano da revizija protiv rešenja iz stava 1. ovog člana nije dozvoljena u sporovima u kojima ne bi bila dozvoljena revizija protiv pravnosnažne presude.

S tim u vezi, na revizijski postupak u ovoj pravnoj stvari shodno se primenjuje imovinski cenzus za izjavljivanje revizije propisan članom 403. stav 3. ZPP, prema kome revizija nije dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Inicijalni akt - predlog u ovoj pravnoj stvari podnet je 20.10.2020. godine i vrednost predmeta spora je 935.066,00 dinara, što prema srednjem kursu NBS za 1 evro na dan podnošenja predloga iznosi dinarsku protivvrednost 7.952,58 evra.

Kako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost iznosa od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja inicijalnog akta, to revizija protivnika predlagača nije dozvoljena prema članu 403. stav 3. ZPP.

Na osnovu člana 413. u vezi člana 420. stav 6. ZPP i člana 30. stav 2. ZVP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Jelica Bojanić Kerkez s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković