U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina i Marine Milanović, članova veća, u parnici tužilaca AA iz ..., sa boravištem u ... USA i BB iz ..., koje zastupa Gordana Vesković, advokat iz ..., protiv tužene VV iz ..., koju zastupa Slavica Đurić, advokat iz ..., radi odluke o održavanju ličnih odnosa, odlučujući o reviziji tužilaca izjavljenoj protiv održanoj dana 27.02.2020. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužilaca izjavljena protiv presude

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Drugog osnovnog suda u Beogradu P2 1011/18 od 03.10.2018. godine, ispravljenom rešenjem istog suda od 17.10.2018. godine, stavom prvim izreke, naloženo je tuženoj da svakog 01. juna i 01. decembra tekuće godine deponuje važeći pasoš maloletnog deteta GG u depozit Drugog osnovnog suda u Beogradu, pod pretnjom prinudnog izvršenja, te da pasoš podigne iz depozita navedenog suda svakog 01.08. i 11.01. tekućeg godine. Stavom drugim izreke, naloženo je računovodstvu Drugog osnovnog suda u Beogradu, da primi u depozit važeći pasoš maloletnog deteta, kao i da tužiocu omogući da navedenu putnu ispravu podigne iz depozita suda. Stavom trećim izreke, obavezana je tužena da tužiocima naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 409.925,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž2 104/19 od 29.03.2019. godine,stavom prvim izreke, preinačena je presuda Drugog osnovnog suda u Beogradu P2 1011/18 od 03.10.2018. godine, ispravljena rešenjem od 17.10.2018. godine, u stavu prvom i drugom izreke, tako što je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca AA kojim je tražio da se naloži tuženoj VV da svakog 01. juna i 01. decembra tekuće godine, deponuje važeći pasoš maloletnog deteta GG u depozit Drugog osnovnog suda u Beogradu, te da isti podigne iz depozita navedenog suda svakog 01. avgusta i 11. januara tekuće godine, te da se naloži računovodstvu Drugog osnovnog suda u Beogradu da primi u depozit važeći pasoš maloletnog deteta GG, kao i da tužiocu AA omogući da navedenu putnu ispravu maloletnog deteta podigne iz depozita suda. Stavom drugim izreke, preinačeno je rešenje o troškovima parničnog postukpa sadržano u stavu trećem izreke prvostepene presude pa je tužena obavezana da tužiocima naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 233.300,00 dinara. Stavom trećim izreke, odbijen je zahtev tužilaca za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužioci su, blagovremeno, izjavili reviziju pobijajući je u stavu prvom i drugom izreke kojim je preinačena prvostepena presuda i rešenje o troškovima postupka, zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Tužena je podnela odgovor na reviziju.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11, 55/14) i utvrdio da revizija tužilaca nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a ni u postupku pred drugostepenim sudom nije došlo do propusta u primeni ili do pogrešne primene koje od odredaba ovog zakona, pa nema ni povrede iz člana 374. stav 1. ZPP, na koju se revizijom ukazuje.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, maloletni GG, zajedničko dete tužioca AA i tužene VV, rođen ...2004. godine, u vanbračnoj zajednici roditelja, poveren je na samostalno vršenje roditeljskog prava majci VV presudom Drugog opštinskog suda u Beogradu od 14.10.2009. godine. Istom presudom je odlučeno da će se održavanje ličnih odnosa maloletnog deteta i oca odvijati po dogovoru roditelja, s obzirom da tužilac boravi u Americi. Održavanje ličnih odnosa maloletnog GG sa ocem AA na osnovu presude od 14.10.2009. godine nije moglo da se realizuje zbog nemogućnosti tužioca i tužene da se dogovore u pogledu kontakata deteta sa ocem, zbog čega je tužilac tužbom od 22.10.2015. godine u ovom postupku, predložio da se izmeni odluka Drugog opštinskog suda u Beogradu od 14.10.2009. godine, u pogledu održavanja ličnih odnosa sa detetom. U ovom postupku je pravnosnažanom presudom Drugog osnovnog suda u Beogradu P2 1854/15 od 28.11.2017. godine, uređen način održavanja ličnih odnosa maloletnog GG sa ocem AA, po sledećem modelu: maloletno dete će provoditi sa ocem 30 dana letnjeg raspusta, u periodu od 01.07. do 30.07. kako u Republici Srbiji, tako i van nje, i 10 dana zimskog raspusta u periodu od 01.01. do 10.01. kao u Republici Srbiji, tako i van nje, a kada je otac maloletnog GG u Republici Srbiji, preuzimaće dete kada je prepodnevna smena u Osnovnoj školi „DD“, nakon završetka nastave i dete će vraćati na adresu stanovanja i to ponedeljkom od 13,30 do 19,00 časova i petkom od 13,30 do nedelje u 18,00 časova, a kada je maloletni GG u poslepodnevnoj smeni, ponedeljkom u 09,00 časova, kada će dete preuzimati na adresi stanovanja do 14,00 časova ili do početka nastave, kada će dete vraćati u Osnovnu školu „DD“ i petkom od 19,00 časova ili nakon završetka nastave kada će dete preuzimati iz osnovne škole do nedelje do 18,00 časova, kada će dete vraćati na adresu stanovanja, a za vreme ostalih mini raspusta i praznika kada je otac deteta u Republici Srbiji, maloletno dete će sa ocem provoditi polovinu tih raspusta, kao u Republici Srbiji, tako i van nje. Takođe, naloženo je tuženoj VV da omogući nesmetani kontakt tužioca AA sa svojim maloletnim detetom preko važećeg broja mobilnog telefona, važeće imejl i skajp adrese maloletnog GG, svakog dana u periodu od 20,00 časova do 21,00 čas. Ovom presudom uređen je način održavanja ličnih odnosa maloletnog GG sa stricem BB u periodu boravka strica BB u Beogradu, svakog drugog dana na po četiri sata u periodu od 15,00 časova do 19,00 časova, tako što će stric preuzimati i vraćati maloletno dete od majke na adresu stanovanja, a u periodu boravka strica BB u Beogradu tokom školske godine, svakog drugog dana na po četiri sata i to one nedelje kad maloletno dete ide pre podne u školu, u periodu od 15,00 do 19,00 časova, a danima kada maloletno dete ide posle podne u školu, u periodu od 08,00 do 12,00 časova, sve na taj način što će stric BB najaviti svoj dolazak u Beograd nedelju dana ranije majci maloletnog deteta VV putem imajla. U navedenom delu presuda Drugog osnovnog suda u Beogradu od 28.11.2017. godine, postala je pravnosnažna, s obzirom da je presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž2 321/18 od 08.05.2018. godine potvrđena.

Takođe je utvrđeno na osnovu izveštaja Gradskog centra za socijalni rad, Odeljenje ... od 11.06.2018. godine da organ starateljstva i njegovi stručni radnici nisu ovlašćeni da drže putne isprave maloletne dece koja se nalaze pod roditeljskim staranjem.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je polazeći od izveštaja Gradskog centra za socijalni radi od 11.06.2018. godine zaključio da je tužbeni zahtev u pogledu obaveze tužene da deponuje pasoš maloletnog deteta osnovan, i da je odluka u skladu sa najboljim interesom deteta koji je cenjen na osnovu odredbe čl. 6. i 266. stav 1. Porodičnog zakona.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda drugostepeni sud je pravilno odlučio o žalbi tužene kada je preinačio prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev da se naloži tuženoj da deponuje važeći pasoš u depozit Drugog osnovnog suda kao i da se naloži računovodstvu Drugog osnovnog suda da primi u depozit važeći pasoš maloletnog deteta, kao i kada je preinačio rešenje o troškovima parničnog postupka sadržano u stavu trećem izreke prvostepene presude.

Odredbom člana 61. stav 1. Porodičnog zakona, je propisano da dete ima pravo da održava lične odnose sa roditeljem sa kojim ne živi. Međusobni kontakt roditelja i deteta predstavlja osnovni element porodičnog života u okviru značenja člana 8. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, a pravo na porodični život sadrži i pravo roditelja da se preduzmu mere da se ti kontakti olakšaju. Prema članu 61. stav 5. Porodičnog zakona dete ima pravo da održava lične odnose i sa srodnicima i drugim licima sa kojima ga vezuje posebna bliskost ako je to u njegovom najboljem interesu.

Imajući u vidu navedeno, pravilno je stanivište drugostepenog suda da je upravo u cilju olakšavanja kontakata tužioca sa svojim maloletnim sinom uređen način održavanja ličnih odnosa presudom Drugog osnovnog suda u Beogradu P2 1854/15 od 28.11.2017. godine, u zemlji i inostranstvu, upravo zbog činjenice da tužilac živi i radi u Americi sa porodicom, gde boravi najveći deo vremena tokom godine.

Odredbom člana 211. stav 1. Zakona o vanparničnom postupku, propisano je da se u sudski depozit mogu predati novac, hartija od vrednosti i druge isprave koje se mogu unovčiti, plemeniti metali, dragocenost i drugi predmeti izrađeni od plementih metala, kada je to zakonom ili drugim propisom predviđeno. Prema stavu 2. istog člana, sud je dužan da primi u depozit i druge predmete kada je zakonom određeno da dužnik može položiti stvar koju duguje kod suda za poverioca.

Pasoš je javna isprava sa elektronskim nosačem podataka koja služi za prelazak državne granice, radi putovanja i boravka u inostranstvu i za povratak u zemlju i ne predstavlja hartiju od vrednosti niti ispravu koja se može unovčiti, odnosno ispravu od vrednosti. Porodičnim zakonom nije izričito propisana obaveza roditelja koji vrši roditeljsko pravo, da u nekoj situaciji deponuje pasoš u depozit suda radi putovanja roditelja koji ne vrši roditeljsko pravo sa detetom u inostranstvo, ali navedena mera nije isključena i može se primeniti u cilju zaštite deteta od zanemarivanja u skladu sa obavezom propisanom članom 6. stav 2. Porodičnog zakona.

Imajući u vidu da je pravo maloletnog GG da održava lične odnose sa ocem i stricem, u skladu sa članom 61. Porodičnog zakona, isto može biti ograničeno samo sudskom odlukom, iz čega proizlazi da je dužnost tužene majke VV da na svaki način omogući tužiocima i svom maloletnom sinu da ovaj lični kontakt održavaju, upravo onako kako je ustanovljen pravnosnažnom presudom od 28.11.2017. godine. U slučaju nepostupanja po pravnosnažnoj sudskoj odluci tužiocima pripada pravo na prinudno izvršenje odluke u skladu sa pravilima Zakona o izvršenju i obezbeđenju u kom slučaju je moguća i mera oduzimanja dečijeg pasoša od tužene i predaja ocu radi viziranja i realizacije boravka deteta kod oca u inostranstvu. Ukoliko tužena ne postupa u skladu sa svojim obavezama ni dobrovoljno ni u izvršnom postupku, to ponašanje bi bilo suprotno odredbi člana 81. stav 3. tačka 3. Porodičnog zakona i predstavljalo bi grubo zanemarivanje dužnosti iz sadržine roditeljskog prava, što bi moglo predstavljati razlog za preispitivanje odluke o samostalnom vršenju roditeljskog prava majke.

Imajući u vidu navedeno neosnovano je osporavanje u reviziji pobijane odluke o odbijanju tužbenog zahteva u navedenom delu. Pravilno je stanovište drugostepenog suda da u ovom postupku, prema okolnostima konkretnog slučaja, pored prethodno ustanovljenog modela održavanja ličnih odnosa, nema osnova da se tužena obaveže da deponuje pasoš u računovodstvo suda, nezavisno od toga da li će tužilac AA provoditi vreme sa maloletnim GG u zemlji ili u inostranstvu, te da li će, ukoliko će vreme provoditi u inostranstvu, sa maloletnim GG putovati u zemlji gde viza nije potrebna, ili u zemlji gde je potrebna viza, ali koja je prethodno već obezbeđena, a njeno trajanje nije isteklo.

Pravilna je odluka o troškovima postupka jer je doneta u skladu sa odredbom člana 207 Porodičnog zakona u vezi sa odredbama čl. 153. stav. 2 i 154. Zakona o parničnom postupku.

Kako se i ostalim revizijskim navodima ne dovodi u sumnju zakonitost i pravilnost pobijane presude, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučio kao u izreci.

Predsednik veća-sudija

Slađana Nakić Momirović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić