.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 2928/2019
11.02.2021. godina
Beograd
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužene GG izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 2410/2018 od 14.03.2019. godine, kao o posebnoj reviziji.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužene GG izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 2410/18 od 14.03.2019. godine.
ODBIJA SE zahtev tužilaca AA, BB i VV za naknadu troškova odgovora na reviziju.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Mladenovcu, Sudske jedinice u Sopotu P 1063/17 od 05.12.2017. godine, odbijen je eventualni protivtužbeni zahtev tužene GG, kojim je traženo da se utvrdi da je ništav deobni sporazum zaključen između nje i pok. II u predmetu Opštinskog suda u Beogradu O-5/91 dana 28.01.1991. godine i da ne proizvodi pravno dejstvo u odnosu na tužioce AA, VV i BB (stav 1. izreke). Odlučeno je da će o troškovima parničnog postupka biti odlučeno naknadno (stav 2. izreke). Rešenjem istog suda od 07.02.2018. godine obavezani su tuženi GG, DD, Spoljnotrgovinsko preduzeće „ĐĐ“ DOO u likvidaciji, kao i ŽŽ i ZZ da isplate tužiocima AA, kao i BB i VV 591.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na navedeni iznos od 07.02.2018. godine do isplate.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 2410/18 od 14.03.2019. godine, odbijena je žalba tužene GG kao neosnovana i potvrđena prvostepena presuda u stavu prvom izreke, a preinačeno rešenje o troškovima postupka Osnovnog suda u Mladenovcu, Sudske jedinice u Sopotu P 1063/17 od 07.02.2018. godine, tako što su obavezani tuženi GG, DD, Spoljnotrgovinsko preduzeće „ĐĐ“ DOO u likvidaciji, ŽŽ i ZZ da solidarno isplate tužiocima AA, BB i VV iznos od 768.220,00 dinara na ime troškova celog postupka, sa zakonskom zateznom kamatom.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena GG je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, pozivajući se na član 404. Zakona o parničnom postupku.
Tužioci su podneli odgovor na reviziju.
Prema odredbi člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku – ZPP u vezi člana 506. stav 2. istog Zakona (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14 i 87/18), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Vrhovni kasacioni sud nalazi da nema mesta o odlučivanju o reviziji tužene GG kao o izuzetno dozvoljenoj reviziji, jer u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa i ujednačavanja sudske prakse, kao ni novog tumačenja prava, uzimajući u obzir vrstu spora i sadržinu tražene sudske zaštite, način presuđenja i razloge za odbijanje tužbenog zahteva koji su navedeni u nižestepenim presudama. Tužena uz reviziju nije dostavila dokaz o postojanju različitih sudskih odluka u istoj činjeničnoj i pravnoj situaciji, kao u konkretnom slučaju i suprotnom presuđenju sudova o istom zahtevu, kao što je konkretan, pa nije ispunjen zakonski uslov koji se odnosi na potrebu za ujednačavanjem sudske prakse. Obrazloženja pobijanih presuda za odluku o odbijanju tužbenog zahteva za utvrđenje ništavosti deobnog sporazuma od 28.01.1991. godine, u skladu su sa postojećom sudskom praksom u tumačenju i primeni materijalnog prava u pogledu pravne prirode deobnog ugovora zaključenog između tužene i pravnog prethodnika tužilaca, u svojstvu naslednika zaostavštine pok. BB, tako da ne postoji potreba za novim tumačenjem prava. Iz tih razloga, ni u slučaju prihvatanja izuzetne dozvoljenosti izjavljene revizije ne bi došlo do drugačijeg odlučivanja i povoljnijeg ishoda spora za tuženu. Iz navedenih razloga, na osnovu člana 404. stav 2. ZPP, odlučeno je kao u prvom stavu izreke.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost revizije na osnovu člana 410. stav 2. ZPP i našao da revizija nije dozvoljena ni kao redovna.
Prema članu 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku, revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.
Iz spisa se utvrđuje da je postupak započet tužbom radi iseljenja dana 08.01.2002. godine, a u tužbi je kao vrednost predmeta spora naveden iznos od 3.000,00 dinara. U protivtužbi podnetoj 19.04.2002. godine, radi utvrđenja nije navedena vrednost predmeta spora. Parnične stranke nisu menjale vrednost predmeta spora u toku postupka.
Pravnosnažnom presudom protiv koje je revizija izjavljena, presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 2410/2018 od 14.03.2019. godine, delimično je potvrđena presuda Osnovnog suda u Mladenovcu, Sudske jedinice u Sopotu P 1063/17 od 05.12.2017. godine, kojom je odbijen tužbeni zahtev za utvrđenje ništavosti deobnog sporazuma, a preinačeno je rešenje o troškovima postupka i odlučeno je o troškovima celog postupka. Sudska taksa za drugostepenu presudu i za žalbu odmerena je prema vrednosti predmeta spora koja iznosi 3.000,00 dinara.
Imajući u vidu sadržinu tužbenog i protivtužbenog zahteva, te navedenu vrednost predmeta spora koja očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe (protivtužbe), revizija tužene nije dozvoljena.
Na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u drugom stavu izreke.
Tužiocima nisu priznati troškovi sastava i takse za odgovor na reviziju jer nisu bili potrebni radi vođenja parnice u smislu člana 154. ZPP, zbog čega je odlučeno kao u trećem stavu izreke rešenja.
Predsednik veća-sudija
Slađana Nakić Momirović,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
