rhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Subić, predsednika veća, Zorana Hadžića i Mirjane Andrijašević, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Dejan Mraković, advokat iz ..., protiv tuženog „Triglav osiguranje“ ADO Beograd, čiji je punomoćnik Branka Cvetković, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1024/23 od 05.06.2023. godine, u sednici veća održanoj dana 06.06.2024. godine, doneo je

R E Š E NJ E

UKIDA SE presuda Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1024/23 od 05.06.2023. godine i predmet VRAĆA istom sudu na ponovno odlučivanje.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1024/23 od 05.06.2023. godine ukinuta je presuda Osnovnog suda u Čačku P 1959/21 od 23.11.2022. godine (stav prvi izreke). Odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tuženi da tužiocu plaća na ime novčane rente zbog nesposobnosti za obavljanje kućnih poslova i poslova na svom poljoprivrednom domaćinstvu iznos od 15.000,00 dinara mesečno i to svakog 01. do 05. u mesecu za tekući mesec unapred pa ubuduće dok za to postoje zakonski uslovi i to počev od 07.05.2014. godine, kao dana podnošenja tužbe pa ubuduće dok za to budu postojali zakonski uslovi, s tim što je za ostale rate dužan platiti u jednokratnom iznosu počev od 23.11.2022. godine, kao dana presuđenja pa do isplate (stav drugi izreke). Obavezan je tužilac da tuženom na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 5.000,00 dinara (stav treći izreke).

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu u smislu člana 408. u vezi sa članom 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 72/11 ... 10/23 – drugi zakon) i utvrdio da je revizija osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, proizlazi da je tužilac dana 16.06.2009. godine doživeo saobraćajnu nezgodu krivicom osiguranika tuženog, koji je presudom Osnovnog suda u Čačku K 9240/10 od 10.10.2011. godine oglašen krivim za izvršeno krivično delo teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja, u kojoj nezgodi je tužilac zadobio teške telesne povrede u vidu višestrukog zglobnog preloma segmentalnog tipa donje četvrtine leve butne kosti, zglobnog interkondiliranog preloma u nivou kolena desne butne kosti, nagnječenja sa oguljotinama kože levog kolena, nagnječenja u predelu grudne kosti, potresa mozga i razderne rane levog oka. Presudom Osnovnog suda u Čačku P 1423/12 od 29.11.2012. godine tužilac je iz ovog štetnog događaja ostvario pravo na naknadu materijalne štete zbog oštećenja na automobilu, naknadu nematerijalne štete za pretrpljene duševne bolove zbog umanjenja životne aktivnosti, pretrpljene fizičke bolove, strah i naruženost, a presudom istog suda P 471/12 od 27.11.2013. godine i naknadu materijalne štete zbog učinjenih izdataka na ime plaćenih rehabilitacionih usluga, usluga taksi prevoza, usluga tuđe nege i pomoći i zbog izgubljene koristi. Rešenjem Fonda PIO od 29.07.2003. godine tužiocu je utvrđen gubitak radne sposobnosti kao posledica bolesti pluća i priznato pravo na invalidsku penziju počev od 20.06.2001. godine, koju ostvaruje u visini od 65.000,00 dinara iz čega proizlazi da je u vreme predmetne saobraćajne nezgode tužilac bio u invalidskoj penziji. Tužilac je u saobraćajnoj nezgodi pretrpeo teške višestruke prelome donjih ekstremiteta sa trajnim posledicama, koje nije moguće operativno korigovati, čak ni veštačkim kolenom. Veštak nalazi da su isključivi uzrok procenjenog umanjenja životne i radne sposobnosti višestruki prelomi kostiju donjih ekstremiteta, a ne bolest pluća zbog koje je tužilac penzionisan. Stoga, radna sposobnost tužioca je umanjena za 50% i uz pogoršanje stanja u odnosu na period kada je dat prethodni nalaz sada iznosi 60%. Tužilac je pre povređivanja živeo u svom domaćinstvu u ... gde na zemljištu površine 26,13 ari, pored kuće i dvorišta poseduje i voćnjak i baštu koju je pre povređivanja obrađivao sam, s obzirom da njegova supruga kao težak srčani bolesnik nije uzimala učešće u obradi imanja i obavljanju kućnih poslova, a preminula je 2012. godine. Nakon povređivanja tužilac tvrdi da nije u mogućnosti da obavlja bilo koji posao u kući i svom poljoprivrednom domaćinstvu, zbog čega je bio primoran da za njihovo obavljanje angažuje drugo lice, i to BB i VV koje je plaćao 15.000,00 dinara mesečno i svedoka GG kome plaća godišnje 30.000,00 do 35.000,00 dinara. Navodi da je sa DD dana 01.04.2015. godine zaključio ugovor o povremenom obavljanju poslova vođenja domaćinstva i za usluge joj plaća mesečno 15.000,00 dinara.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, drugostepeni sud je ukinuo prvostepenu presudu i tužbeni zahtev tužioca odbio pozivom na odredbu člana 195. Zakona o obligacionim odnosima iz dva razloga. Prvi razlog je što poslovi u voćnjaku po svojoj prirodi nisu takvog obima da traže kontinuirani rad u toku cele godine, što bi bio pravni osnov za dosuđivanje rente. Drugi razlog je što smatra da tužilac nije pružio dokaze da je ostvarivao zaradu od voćnjaka i bašte, odnosno domaćinstva, jer je ostvarivao invalidsku penziju usled potpune nesposobnosti za rad utvrđene još 2001. godine.

Po stanovištu Vrhovnog suda, Apelacioni sud je pogrešno primenio materijalno pravo, na šta revident osnovano u reviziji ukazuje.

Odredbom člana 195. Zakona o obligacionim odnosima propisano je da ko drugome nanese telesnu povredu ili mu naruši zdravlje dužan je naknaditi mu troškove oko lečenja i druge potrebne troškove s tim u vezi, kao i zaradu izgubljenu zbog nesposobnosti za rad u vreme lečenja. Ako povređeni zbog potpune ili delimične nesposobnosti za rad gubi zaradu ili su mu potrebe trajno povećane , ili su mogućnosti njegovog daljeg razvijanja i napredovanja uništene ili smanjene, odgovorno lice dužno je plaćati povređenom određenu novčanu rentu, kao naknadu za tu štetu.

Termin trajno povećanih potreba podrazumeva sve dodatne troškove nastale radi smanjenja posledica nedostataka koje oštećeni trpi zbog telesne povrede. Naknada za trajno povećane potrebe ima za cilj da nadoknadi nedostatke koje oštećeni trpi zbog trajnog oštećenja fizičkog integriteta. Stoga, to moraju biti dodatni troškovi, koji su trajni, neophodni i redovni odnosno uobičajeni za određene posledice telesnih povreda. Naknada za trajno povećane potrebe uvek se određuje poređenjem u odnosu na potrebe zdrave osobe . Pojačane potrebe su izdaci privremeni ili trajni, koji se ponavljaju, a neposredno su uzrokovani posledicama pretrpljene telesne povrede .

Ovom tužbom, oštećeni tužilac traži naknadu štete zbog povećanih potreba radi pomoći u domaćinstvu i bašti, a takvu pomoć pre povređivanja nije koristio. Stoga je u postupku, za pravilnu primenu materijalnog prava, neophodno utvrditi da li je takva pomoć tužiocu objektivno potrebna, s obzirom na karakter posledica pretrpljenih telesnih povreda , u čemu se sastoje njegove trajno povećane potrebe bez obzira da li su kontinuirane ili povremene, ako su za njega trajno povećane. Visina ove štete, ukoliko se utvrdi da je tužilac trpi, utvrdila bi se na osnovu cene odgovarajućih usluga u domaćinstvu i bašti koju mora da plati drugom zbog sopstvene fizičke nemoći.

U ponovljenom postupku sud će postupiti u skladu sa ukazanim primedbama i doneti novu na zakonu zasnovanu odluku.

Iz navedenih razloga Vrhovni sud je odlučio, kao u izreci, na osnovu odredbe člana 416.stav 2. ZPP.

Predsednik veća - sudija

Vesna Subić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković