.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 29347/2023
17.01.2024. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jelice Bojanić Kerkez, predsednika veća, Vesne Stanković, Radoslave Mađarov, Branke Dražić i Dragane Boljević, članova veća, u parnici tužioca AA PR ... stomatološka ordinacija iz ..., čiji je punomoćnik Darko Stamenković, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., čiji je punomoćnik Zoran Stefanović, advokat iz ..., radi isplate po tužbi i protivtužbi, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 2031/23 od 12.07.2023. godine, u sednici veća održanoj 17.01.2024. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 2031/23 od 12.07.2023. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog, izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 2031/23 od 12.07.2023. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Kraljevu, Sudska jedinica u Vrnjačkoj Banji P 857/19 od 25.04.2023. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev i obavezan tuženi da tužiocu, na ime duga, isplati iznos od 6.100,00 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate, sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom. Stavom drugim izreke, odbijen je protivtužbeni zahtev kojim je traženo da se tužilac obaveže da isplati tuženom iznos od 700.000,00 dinarana, na ime naknade štete zbog nestručno i nekvalitetno izvedenih stomatoloških radova. Stavom trećim izreke, odbijen je protivtužbeni zahtev kojim je traženo da se obaveže tuženi da naknadi tužiocu nematerijalnu štetu za pretrpljene fizičke i psihičke bolove od 300.000,00 dinara i na ime materijalne štete koju je pretrpeo kupovinom lekova 50.000,00 dinara. Stavom četvrtim izreke, obavezan je tuženi da naknadi tužiocu troškove parničnog postupka u iznosu od 344.604,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 2031/23 od 12.07.2023. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Odlučujući o dozvoljenosti revizije u smislu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11, 49/13 – US, 74/13-US, 55/14, 87/18, 18/20 i 10/23), Vrhovni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, uzimajući u obzir sadržinu tražene pravne zaštite, način presuđenja i razloge za odluku o tužbenom zahtevu. Predmet tužbenog zahteva o kome je odlučeno pravnosnažnom presudom je isplata duga iz ugovora o delu, u činjeničnoj i pravnoj situaciji da su stranke bile u ugovornom odnosu, da tuženi nije platio tužiocu dug za obavljene radove protetskog zbrinjavanja vilice i da je zato u obavezi da mu vrati dugovani iznos, primenom člana 600. u vezi sa članom 17. ZOO. Pobijanom presudom je odbijen protivtužbeni zahtev za naknadu materijalne štete zbog nestručno obavljenog posla i troškova lečenja kao i nematerijalne štete za pretrpljene fizičke bolove i strah. O postojanju bitnih činjenica iz nastalog pravnog odnosa, pravima i obavezama ugovornih strana odlučeno je primenom pravila o teretu dokazivanja. S obzirom na navedeno, sporno pravno pitanje nije od opšteg interesa već je vezano za konkretnu činjeničnu podlogu i rešenje spornog odnosa stranaka. Obrazloženje pobijane presude za odluku o tužbenom zahtevu tužioca ne odstupa od sudske prakse u tumačenju i primeni materijalnog prava, u vezi sa zakonskim razlozima datim za usvajanje tužbenog zahteva, tako da ne postoji potreba za novim ni ujednačenim tumačenjem prava. Tuženi revizijom osporava pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja, pozivajući se na odredbe Zakona o parničnom postupku o teretu dokazivanja. Posebna revizija se može izjaviti samo zbog pogrešne primene materijalnog prava i pod uslovima propisanim članom 404. stav 1. ZPP. Stoga je odlučeno kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5.ZPP Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena ni kao redovna.
Tužba je podneta 08.05.2029. godine, radi isplate duga, a vrednost predmeta spora je dinarska protivvrednost iznosa od 6.100 evra po tužbi i 1.000.050,00 dinara po protivtužbi.
Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko – pravnim sporovima koji se odnose na potraživanje u novcu, predaju stvari ili izvršenje neke druge činidbe, ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.
Imajući u vidu da vrednost predmeta spora po tužbi ni po protivtužbi ne prelazi merodavni revizijski limit, revizija tuženog nije dozvoljena.
Na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Jelica Bojanić Kerkez,s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
