Ispitujući presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11...18/20) u vezi člana 403. stav 2. tačka 1. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni je našao da revizija nije osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju ovaj sud pazi po službenoj dužnosti. Navodima revizije tuženog da pobijana presuda sadrži razloge koji su protivrečni stanju u spisima ukazuje se na bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP, zbog koje se saglasno odredbi člana 407. ZPP, revizija ne može izjaviti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Sjenici P 11/16 od 29.06.2016. godine, maloletni tužilac AA poveren je majci na samostalno vršenje roditeljskog prava, a tuženi kao otac obavezan da na ime doprinosa za izdržavanje maloletnog tužioca plaća mesečno iznos od 5.000,00 dinara, najkasnije do 05.-tog u mesecu za tekući mesec, počev od 19.01.2016. godine pa ubuduće. U vreme donošenja ove odluke tužilac je imao godinu dana, a njegove mesečne potrebe su tada iznosile 10.000,00 dinara. Tužilac sada ima 6 godina i njegove potrebe za ishranom, obućom, odećom, higijenom i druge potrebe su se povećale. Od septembra meseca tužilac počinje i sa predškolskim obrazovanjem, zbog čega će koristiti prevoz od sela ..., gde živi, do ..., a dnevna karta za prevoz košta dnevno u oba smera 300,00 dinara. Potrebe maloletnog tužioca su sada 16.000,00 dinara. Zakonska zastupnica maloletnog tužioca radi kao kafe kuvarica u ... u ..., ostvaruje zaradu u mesečnom iznosu od 10.000,00 dinara i živi sa maloletnim AA i svojom majkom, čijem izdržavanju doprinosi, a zarada zakonske zastupnice i dečiji dodatak su njihovi jedini prihodi. Tuženi živi u selu ... sa sinom DD, koji ima 15 godina, gde žive i njegovi roditelji. Pored obaveze da doprinosi izdržavanju maloletnog sina AA, tuženi ima i obavezu da doprinosi izdržavanju maloletnog sina GG, koji je rođen 2014. godine, u iznosu od 6.000,00 dinara. Sredstva za svoju egzistenciju i maloletne dece tuženi ostvaruje povremeno radom na građevini, taksi prevozom na relaciji ... – ..., što je potvrdio i saslušani svedok ĐĐ, i pomaže roditeljima u obradi poljoprivrednog imanja sa mašinama i sa istim radi kod trećih lica.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo kada su odlučili o tužbenom zahtevu za izmenu ranije odluke u pogledu doprinosa tuženog u izdržavanju maloletnog tužioca.

Odredbom člana 164. Porodičnog zakona, propisano je da se visina izdržavanja može smanjiti ili povećati ako se promene okolnosti na osnovu kojih je doneta prethodna odluka.

Prema odredbi člana 67. Porodičnog zakona, pravo je, ali i dužnost roditelja da se staraju o deci, dok prema članu 154. i 160. stav 1. istog zakona dete ima pravo na izdržavanje od oba roditelja. Visina izdržavanja određuje se prema potrebama deteta, kao poverioca izdržavanja kako je to propisano članom 160. stav 2. istog zakona, dok mogućnosti roditelja, kao dužnika izdržavanja zavise od njegovih prihoda, mogućnosti za zaposlenje i sticanje zarade, njegovih ličnih potreba, ali i obaveza izdržavanja drugih lica i drugih okolnosti od značaja za izdržavanje kako je to propisano članom 160. stav 3. navedenog zakona.

U konkretnom slučaju, visina izdržavanja koja je dosuđena prethodno donetom sudskom odlukom određena je prema potrebama tužioca koji je imao godinu dana. Protekom vrmena nastupile su promenjene okolnosti u pogledu tužiočevih potreba koje se, u smislu odredbe člana 160. stav 2 Porodičnog zakona određuju i prema uzrastu poverioca izdržavanja. Tužilac sada ima šest godina, tako da su njegove potrebe evidentno veće nego što su bile kada je određena obaveza tuženog da plaća izdržavanje. S druge strane mogućnosti tuženog da plaća izdržavanje nisu u bitnom izmenjene-pogoršane. Tuženi je zdrav i radno sposoban i ima i dalje obavezu izdržavanja maloletnog sina GG i sina DD sa kojim živim, pa je u mogućnosti da podmiri obavezu izdržavanja tužioca u iznosu većem od ranije dosuđenog, u visini koja je sada određena pravilnom primenom člana 160. Porodičnog zakona.

Neosnovano se revizijom tuženog ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava pri utvrđivanju mogućnosti tuženog da doprinosi izdržavanju maloletnog deteta. Novčani iznos od 8.000,00 dinara mesečno neophodan je za zadovoljenje mesečnih potreba tužioca, a revizija ne sadrži ubedljive razloge zbog kojih tuženi, imajući u vidu okolnosti predviđene u članu 160. Porodičnog zakona, nije u mogućnosti da plaća izdržavanje u povećanom iznosu. Navodi revizije predstavljaju ponavljanje navoda koji su isticani u žalbi protiv prvostepene presude, koje je drugostepeni sud pravilno ocenio kao neosnovane i za tu ocenu dao jasne i dovoljne razloge, koje ovaj sud u svemu prihvata.

Na osnovu člana 414. Zakona o parničnom postupku, doneta je odluka kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Dobrila Strajina,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić